Potiskivanje Rusije

Kriza u Ukrajini, iako nije dovela do pune napetosti između SAD i Rusije, nego više do pogoršanja odnosa između Evropske unije i Rusije, posredno je oslabila rusku poziciju na međunarodnoj sceni. Posle izvesne reafirmacije svoje spoljne politike, Rusija je ponovo u političkom sukobu sa Zapadom. Proces u Ukrajini - uz sve uvažavanje demokratskog trenda u toj zemlji - javno podstiču i usmeravaju Amerikanci, ali posredno, preko svojih obaveštajnih službi, medija i nevladinih organizacija, a uz pomoć “međunarodne zajednice”, to jest Evropske unije, a sada već i OEBS-a.

Događaj budi asocijaciju na predviđanja Zbignjeva Bžežinskog iznesena pre sedam godina u njegovoj knjizi “Velika šahovska tabla”. Bžežinski je, da podsetimo, bio savetnik za bezbednost demokratskog predsednika DŽimija Kartera. Nije ni slučajno rusofil, ali nije ni “jastreb”, kakvi su sadašnji Bušovi “neokonzervativci”. On je slobodni strateg američke dominacije svetom.

Bžežinski je procenio, znatno pre nego što su Amerikanci, pod vidom borbe protiv terorizma, silom oružja upali u Avganistan i Irak i postali vojno prisutni u zemljama Centralne Azije, da će se za SAD “najznačajnija partija” odigrati u Evroaziji. Ali ne samo zbog nafte. SAD više nemaju suparnika, pa ne žele ni da ga ubuduće imaju - u Evropskoj uniji, Rusiji ili Kini. Bžežinski je zato predložio da se Amerika u Evropi osloni na Poljsku i Ukrajinu, kako bi sprečila Rusiju da ponovo postane svetska sila koja bi mogla da ugrozi američku svemoć.

Pošto su u međuvremenu, od kraja hladnog rata, članice NATO postale sve postkomunističke zemlje, bivše članice Varšavskog ugovora, i bivše sovjetske republike na Baltiku, a na Kavkaz i u Centralnu Aziju došle su, u raznim vidovima, i američke trupe, izgleda da se u Ukrajini odvija završna faza potiskivanja i zaokruživanja Rusije, po scenariju Bžežinskog.

Žerar Šalijan, francuski stručnjak za geopolitiku i strategiju, ocenjuje da “Ukrajina označava vrhunac te politike potiskivanja Rusije”. Glavni razlog: “Za Vašington Rusija može da ostane regionalna sila. Da ponovo postane svetska sila, to već ne.”

Ukrajina je, dakle, važnija Amerikancima - kao buduća članica NATO, a još više kao velika zemlja van ruske orbite - nego Evropskoj uniji. (“Ukrajina je važna Evropskoj uniji koliko i Novi Zeland”, svojevremeno je rekao bivši predsednik Evropske komisije Romano Prodi.) Od scenarija Bžežinskog se, međutim, odstupilo utoliko što se SAD drže na distanci, izbegavajući direktan sukob sa Rusijom, dok Evropska unija, posebno njena nadnacionalna struktura, prednjači u realizaciji američke strategije, nešto iz svojih razloga, a mnogo više pod pritiskom Vašingtona.

“Nije Moskva, nego Amerika - koja odbija da napusti hladnoratovsku politiku zaokruživanja Rusije i privlačenja svih bivših sovjetskih republika na svoju stranu - preobratila Ukrajinu u geostrateško pitanje - piše DŽon Lafland u londonskom “Gardijanu”. Ocenjujući da su Zapadu mnogo važniji dobri odnosi sa Rusijom nego patronat nad Kijevom, on ističe: “Primena naše usavršene tehnike takozvanih postmodernih pučeva - koju smo primenili u Srbiji i Gruziji, a sa kojom nismo uspeli u Belorusiji - a čiji je cilj izbor američkih vazala u dvorištu Rusije, u bivšim sovjetskim republikama, akti su imperijalne arogancije i slepe gluposti.”

Ako ovde ima nešto istine, EU je možda samo prividno profitirala na ruskom gubitku. A desilo se da je više doprinela da se američki uticaj proširi na OEBS, Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju, koja se od kraja hladnog rata, a upadljivo od agresije NATO-a na Jugoslaviju pre pet godina, nalazi u potrazi za svojim identitetom. Na nedavnom zasedanju OEBS-a u Sofiji Rusija je bila prilično usamljena, a Pauel je samo nakratko ušao u verbalni duel sa Lavrovim - na njegovu tvrdnju da se SAD mešaju u unutrašnja pitanja Ukrajine - rekavši: “Ono što vidimo nije mešanje u demokratiju. Ono što vidimo je slaganje međunarodne zajednice u podršci demokratiji.”

Rusi smatraju da je OEBS postao “politički instrument” Zapada ne samo u Ukrajini, nego i u drugim bivšim sovjetskim republikama, na Kavkazu i u Centralnoj Aziji. Više ne objedinjuje, nego podvaja zemlje i narode i primenjuje duple standarde. Zato gubi kredibilitet i nužna mu je reforma.

Ruski zahtev za reformu nije prihvaćen. Ali nije prošao ni zapadni predlog rezolucije o Ukrajini, jer OEBS odlučuje na bazi konsenzusa. Ono što bi moglo da bude prihvaćeno je štednja para. Ali tako da se deo budžeta za Balkan nameni - Kavkazu i Centralnoj Aziji.