Ideje koje su već skupo plaćene

Protekle nedelje medijski prostor je bio preplavljen brojnim zabrinjavajućim informacijama o ulozi Slovenije i EU na području zemalja Zapadnog Balkana. U vreme kada treba da promovišemo međusobnu pomoć i radimo na prevazilaženju epidemije, neki evropski lideri odlučuju da promovišu ideje o deljenju država, nacionalističkim aspiracijama i kroz nediplomatske poteze izazivaju dodatnu zabrinutost već zabrinutog naroda. Neprihvatljivo je da određeni pojedinci vraćaju ideje koje su u prošlosti plaćene sa mnogo nevinih života. Svaki diskurs koji vodi rušenju multietničnosti, zakona, demokratije, teritorijalnog integriteta i ljudskih prava, na nivou diplomatskih odnosa – bilo da je napisan, izgovoren ili zamišljen, vodi u pravcu potencijalnih sukoba. Žao mi je što uopšte moramo da razgovaramo o nedovršenim frustracijama iz prošlosti, i o onima koji razmišljaju u smeru vlastitih interesa, nacionalističkih aspiracija, crtanja granica i slično. Rad na evropskom putu podrazumeva međusobno razumevanje, dijalog i jačanje saradnje, jer narodi regiona zaslužuju bezbednost, napredak i stabilnost u svim oblastima, zato najoštrije osuđujem ideje koje idu u suprotnom smeru. Već više od 10 godina aktivno podržavam i radim na području proširenja Evropske unije na države Zapadnog Balkana, jer sam uverena da je jasna evropska perspektiva jedini način za uspešnost celog regiona. Tokom svog rada uvek sam podržavala podršku EU u sklopu implementacije pravednih zakona i institucionalnih reformi, u oblasti pravosuđa, vladavine prava i naravno poboljšanja socijalno-ekonomskih standarda, tako za BiH, kao i za ostale zemlje u regionu. Svaka ideja o postavljanju novih granica je izuzetno opasna. To posebno važi za Bosnu i Hercegovinu, koja je platila najvišu cenu za raspad Jugoslavije. Rat je ostavio duboke ambise koji se mogu prevazići samo saradnjom, tolerantnim dijalogom i aktivnom ulogom međunarodne zajednice. Ne zaboravimo da je sadašnja struktura zemlje napravljena Dejtonskim sporazumom kojim je okončan rat. Neophodno je razmišljati o boljem okviru delovanja i saradnje, ali istovremeno je neophodno pristupiti tome na način koji ne inspiriše težnje za dezintegracijom. Pomoć Unije na svim nivoima i komunikacija između lokalnih, evropskih i međunarodnih institucija je sada posebno važna. U izveštajima Komisije zabeleženi su rezultati napretka svih zemalja i jasno je da u celom regionu ima još mnogo posla – zato fokus mora da bude na zajedničkoj borbi protiv korupcije, kriminala i kršenja ljudskih prava. LJudi u regionu zaslužuju opipljiv napredak i prednosti koje dolaze iz članstva u EU. Zato političari - na nacionalnom i nivou EU - ne smeju sebi da priušte da izgube poverenje ljudi u procesu pristupa. Od suštinskog je značaja da se počnu pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom, dve zemlje su ispunile uslove i ne smeju da postanu taoci delimičnih interesa. Imamo veliku odgovornost. Kakvu ulogu treba da ima Slovenija? Kao država koja je na redu za predsedavanje EU i država koja je, kako istorijski tako i geografski, blizu regiji Zapadnog Balkana, Slovenija bi trebalo da radi na tome da olakša put država ka EU, a ne da ga dodatno oteža. Žao mi je što se percepcija o Sloveniji pogoršava zbog jedne osobe, zato bi bilo pametno da premijer pojasni svoj stav o proširenju EU, a posebno stav o Bosni i Hercegovini. Još uvek ne znamo gde i kako je nastao zvanični dokument, ali me ne bi iznenadilo da neka od nacionalističkih ideja dolazi iz kruga slovenskog premijera. Zanimljivo mi je takođe da još uvek nismo dočekali njegovu zvaničnu reakciju, a javni linč mene i ljudi koji su uvek težili dijalogu, miru i stabilnosti prelazi sve granice političke diskreditacije. Ovo su veoma teške i opasne osude. Volela bih reći da sam već navikla, ali nas premijer nekako uvek iznenadi novim napadima i lažima. Bez obzira na političke razlike između aktera, smatram da je ovakav način suočavanja sa situacijom prilično neprikladan i neprofesionalan. Nadam se da smo već naučili, da kada je Zapadni Balkan u pitanju, uvek treba uzeti u obzir međudržavne odnose u regionu, istoriju i kulturu. Mislim da su EU i njene institucije, kao i drugi akteri međunarodne zajednice, mogli mnogo toga da nauče već na greškama koje su se dešavale u prošlosti. Zemlje moraju da pokažu želju za jasnom evropskom perspektivom i naša je dužnost da im pomognemo u tome.