Arhiva

Premijer bez odeljenja ljudskih resursa

Vojislav Stevanović novinar Televizije N1 | 20. septembar 2023 | 01:00
Premijer bez odeljenja ljudskih resursa
Za NIN iz Podgorice Malo je sigurnih poslova u današnje vreme, a Zdravko Krivokapić sigurno ne radi jedan od njih. Premijer Crne Gore, koga je na tu poziciju postavila tanka skupštinska većina (vladajuća koalicija u parlamentu ima 41 poslanika, tek jednog više nego što je potrebno za većinu u Skupštini, koja ima 81 poslanika) od ulaska u kabinet nema istinsku podršku Demokratskog fronta.  Najmnogoljudnija članica vladajuće koalicije (28 poslanika) nije blagonaklona prema premijeru još od kad je Krivokapić, kako u Crnoj Gori svi govore - aklamativno, po „preporuci“ pokojnog mitropolita Amfilohija - postavljen za čoveka koji će predvoditi novu vlast.  Zato je malo verovatno da je poslednji okršaj DF i premijera slučajan i da je Vladimir Leposavić bio samo neoprezan kad je, ovaj put sa pozicije ministra pravde, pokrenuo buru jednom svojom izjavom. „Ja sam spreman da priznam da je u Srebrenici učinjen zločin genocida kada se to i nedvosmisleno utvrdi“, izjavio je ministar Leposavić. Politički šou mogao je da počne.  Premijer, za koga mnogi analitičari u Crnoj Gori kažu da se ponaša kao da ne razume složene odnose većine u parlamentu i vlade, rešio je da se preko izrečenog ne može preći. Leposavića je, kaže, pozvao da da ostavku, a kako on to nije hteo - odlučio je da predloži njegovu smenu. Odeljenje ljudskih resursa je, međutim u rukama Demokratskog fronta koji ne pristaju na smenu. „Ne možemo da pustimo čoveka niz vodu zbog stava koji deli 99 posto Srba u Crnoj Gori. Bilo bi neprincipijelno i licemerno“, kaže Slaven Radunović iz DF-a.  „Ja bih rekao da je to danak neiskustvu. Upao je u situaciju iz koje teško može da se nađe izlaz. Odlučio je da smeni jednog ministra zbog delikatnog pitanja koje pogađa i sve Srbe, ne samo u Crnoj Gori, a da se pre toga nije konsultovao sa većinom koja mu daje podršku. Sad smo došli u situaciju da ubedljivo najveći deo vladajuće koalicije ne želi da podrži tu smenu”, dodaje Radunović.  Da li je sa tim saglasno 99 odsto Srba ne može se dokazati, ali da takav odnos prema Srebrenici dele u DF pokazalo je i istupanje poslanika Jovana Vučurovića u parlamentu pred kraj prošle godine. „Vi plamtite kad se govori o Srebrenici i još nekim zločinima, koji nisu genocid. Ovde će se govoriti i o srpskim žrtvama iako to do sada nije bio slučaj i naviknite se i na ovu Crnu Goru“, poručio je 4. decembra. U DF inače traže „izmirenje“ premijera i ministra pravde. Za sada je jedino vicepremijer vlade i lider pokreta URA Dritan Abazović najavio da će njegova četiri poslanika u parlamentu glasati za smenu. On kaže da je njegov kolega iz vlade nastupio pogrešno. „Mislim da je sa te pozicije morao da ima veću dozu opreznosti. Razumem potrebu i dodatne politizacije i potrebu opozicione strane da potencira teme koje sami nisu uspeli da završe u svom tridesetogodišnjem mandatu. Razumem i da pokušavaju da unose razdor sa ciljem zaštite nelegalno stečenog kapitala. Sve to razumem u političkom kontekstu, ali to je morao da razume i ministar. U svojim obraćanjima morao je da ima dozu senzibiliteta prema određenim pitanjima koja moraju da izazovu to što su izazvala i da shvati da mi moramo da se predstavimo kao evropska opcija. U tom kontekstu mislim da je napravio prekršaj. Kako je sada trebalo vrednovati taj prekršaj i u kojoj meri, to je ipak bilo do premijera Crne Gore… Mi ćemo glasati za smenu“, kaže Abazović.  A ta „određena pitanja“ dele balkanske zemlje decenijama. Crna Gora je 2009. usvojila  Deklaraciju o prihvatanju Rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici. U dokumentu crnogorskog parlamenta ne pominje se genocid, ali se on jasno pominje u Rezoluciji Evropskog parlamenta. Kada će se dogoditi skupštinski epilog, nije odlučeno. Najčešće se pominje maj - posle izbora u Herceg Novom. Ako su izbori u Nikšiću poslužili kao lakmus papir, to ima smisla. Uz svu skrivenu i otvorenu pomoć Beograda, Demokratski front osvojio je manje nego 30. avgusta prošle godine. DPS je dobacio do 40 odsto, a prevagu su odnele Demokrate predsednika parlamenta Alekse Bečića, koji su nastupili zajedno sa Zdravkom Krivokapićem uzevši skoro deset procentnih poena više nego na parlamentarnim izborima.  U nezvaničnim razgovorima mnoge opcije su u igri, ali malo koja je povoljna po aktuelnog premijera. Rekonstrukcija vlade koja bi posle „izleta“ u ekspertsku prihvatila i političare za ministre, pre svega neke od lidera Demokratskog fronta, jedna je od češće pominjanih opcija. Podrška manjina, pre svega Bošnjaka, nije nešto što se isključuje. Jedino je izvesno da bez podrške Demokrata Alekse Bečića, aktuelnog predsednika Skupštine i pokreta URA rekonstrukcije ne može da bude. Ukoliko ministra smene glasovi opozicionog DPS - pripreme za nove izbore mogu da počnu.  Pitanje je i koliku podršku Crkve, koja je i sama u ogromnoj meri oslabljena, ima Krivokapić. Spekuliše se da će mu SPC „čuvati leđa“ dok ne bude potpisan najavljeni „temeljni ugovor“ države i Crkve. Takvi ugovori postoje sa Islamskom zajednicom i Rimokatoličkom crkvom.  „Izlazak iz krize može biti samo jedan, to može biti iskren dijalog i komunikacija“, mišljenja je Boris Raonić iz Građanske alijanse. Dodaje, politička kriza je izuzetno ozbiljna. „Ogleda se u ogromnom nepoverenju između lidera koji čine većinu u Crnoj Gori. Vidimo i da je kriza dodatno uslovljena tim da oni imaju različite vrednosne stavove spram određenih pitanja, a imamo i brojna neispunjena očekivanja“, kaže Raonić.  Premijer se „kao retko ko u novijoj političkoj istoriji Crne Gore, suočava sa brojnim neprijateljima kako van vladajuće koalicije i Vlade, tako i unutar nje“, kaže analitičar Zlatko Vujović. I on dodaje da Leposavićevi potezi nisu slučajni, već osmišljeni da diskredituju premijera.  „Veoma je teško izbeći pad vlade, on se samo može eventualno odgoditi mudrim potezima Krivokapića ili kombinacijom interesa različitih aktera. Naravno, drugo je pitanje što nakon eventualnog pada ove vlade. Da li je vladajuća parlamentarna većina već u pregovorima oko sastava nove vlade ili nas čekaju novi parlamentarni izbori“, dodao je Vujović za Pobjedu.  Ako i prevaziđu ove političke razdore, Vladi Crne Gore neće manjkati problema – pre svega kad je reč o rastućem dugu zemlje i predstojećoj, zbog pandemije korone, upitnoj turističkoj sezoni. Životni standard je lošiji, građani su takođe opterećeni kreditima, za sada nema masovnijih otpuštanja, ali je sve više zatvorenih radnji i oglasa za izdavanje prostora.  Presek stanja nije optimističan. U vladi očekuju da će od turizma zaraditi makar 65 odsto prihoda iz 2019. Teško, kažu oni koji od turizma žive, posebno nakon ukidanja Montenegro erlajnsa. Ali, najviše boli kineski dug za auto-put. Vlada je po preuzimanju kabineta uspela da pozajmi još 750 miliona evra na međunarodnom tržištu. Taj novac će potrajati do kraja godine. A kad dođu rate za dug narednih godina - pitanje je odakle novac. Onda, pribojavaju se u Crnoj Gori, može da sledi grčki scenario, kad je zbog duga luka Pirej prešla u ruke kineskih vlasnika.  „Pitanje je šta je stavljeno kao garancija u kreditu i kakva su prava poverioca. Lično sumnjam da je garantovano teritorijom ili tom vrstom imovine, ali o tom potom“, kaže ekonomski analitičar Vasilije Kostić. Za to vreme, rukovodstvo Crne Gore, okupirano političkom krizom, još nije usvojilo ni budžet za ovu godinu. Može li se ispostaviti da su za crnogorske građane lokalni politički sukobi opasniji od globalne pandemije. „Crna Gora odranije nema održivu ekonomiju, a gotovo ništa nije urađeno da se to promeni“, ocenjuje Miodrag Lekić iz Demosa, stranke koja je uz Demokrate ušla u parlament kao deo vladajuće koalicije. „Ovo zaduživanje je verovatno bilo neophodno jer je pretio bankrot“, dodaje on i kaže da nije samo pandemija uzrok krize. „Posledice kovida po turizam su nesumnjive, ali postoje i drugi nedostaci. Neverovatne su cifre kad vidite koliko ima zaposlenih, koliko penzionera. Na 150.000 zaposlenih dolazi 120.000 penzionera. U strukturi zaposlenih 50 odsto je birokratija, to je potpuno neodrživo. Nova vlast kojoj pripadam, nije napravila neki reformski iskorak. Dominiraju politički okršaji i sukobi“, kaže on.