I dr Kovačević je pokazao da nije bilo visokog rasta zaposlenosti od 2012. do 2017.

Dr Kovačević napreduje – priznaje da je moguće da je pogrešio, ali onda odmah tvrdi da učinjene greške suštinski ne utiču na konačan rezultat o visokom rastu zaposlenosti u periodu od 2012. do 2017. Odlično, ostaje samo da dr Kovačević pokaže da greške koje je sa koautorima (D. Aleksić, Ekonomski fakultet i V. Pantelić, RZS) napravio stvarno ne utiču na konačan rezultat – mi smo pokazali suprotno. I još jednom da ponovim – naš spor nije oko toga da li je zaposlenost uopšte rasla, nego da li je ogromno porasla: dvostruko više od BDP-a u periodu 2012-2017. Naravno dr Kovačević sa koautorima treba prethodno da pokaže ozbiljnom analizom u stručnom časopisu, kao što smo i mi učinili 2018, a ne opet improvizacijama u novinama. Najzad, dr Kovačević je, sa koautorima, imenom i prezimenom potpisao rad u stručnom časopisu iz 2017. gde osporava naše rezultate. Mi smo to isto učinili kada smo im odgovorili (2018) i pokazali da greše. Ne znam zašto se sada dr Kovačević krije iza RZS – ne treba nama RZS ništa da odgovori već Kovačević, Aleksić i Pantelić, ako imaju argumente. Dr Kovačević kaže da se, za razliku od mene, bavi fundamentalnim disciplinama – to je u redu i za pohvalu. Na ljudima iz tih fundamentalnih oblasti je da ocene njegov doprinos, a posebno njegov metod „činjeničkog stanja u širem kontekstu“ koji dozvoljava „računske greške“. Ali kao što se ja ne bavim matematikom, i dr Kovačević ne treba da se bavi ekonomijom – jer to jednostavno ne zna. Ovo nije greh jer se za to nije ni školovao – niti je završio ekonomiju niti iz nje doktorirao. Dr Kovačević ponovo iznosi svoje improvizovane „dokaze“ da je procenjeni rast zaposlenosti bio u skladu sa rastom BDP-a. To nije slučaj za period 2012-2017. oko koga se sporimo – zaposlenost je dva puta brže rasla od BDP-a, ali ni za period 2012-2019, na koji sada dr Kovačević prelazi – zaposlenost je i tada brže rasla od BDP-a. Standardni rezultat u ekonomiji je upravo obrnut, tj. da BDP raste oko tri puta brže od zaposlenosti. Dakle, izneti rast zaposlenosti je očigledno značajno precenjen. Onda dr Kovačević iznosi podatke o rastu plaćenih doprinosa od 2012. do 2019. od 41,1 odsto da pokaže da oni potvrđuju procenjeni visok rast zaposlenosti, što je legitiman postupak. Problem je što ti podaci upravo potvrđuju našu tezu a demantuju dr Kovačevića. Naime u istom tekstu dr Kovačević pokazuje da su prosečne zarade porasle 36,4 odsto, tj. skoro kao naplaćeni doprinosi. Iz prethodnog sledi da je rast formalne zaposlenosti od 2012. do 2019. bio beznačajan, jedva tri odsto, a ne oko 20 procenata kako tvrdi Anketa o radnoj snazi (ARS). Eto kako izgleda primena dr Kovačevićeve metode „činjeničnog stanja u širem kontekstu“ koji dozvoljava „računske greške“. Da bi još pojačao ovu svoju metodu, dr Kovačević je pogrešno izračunao doprinose tako što nije uzeo u obzir da je od 1. januara 2019. ukinut doprinos za nezaposlenost na teret poslodavca. Zbog toga je rast doprinosa (korigovan za promenu stope) iznosio 47, a ne 41 odsto. To daje nešto veći rast formalne zaposlenosti od 2012. do 2019. od oko osam procenata, što je i dalje daleko ispod 20 odsto, kako tvrdi dr Kovačević (ARS). Treću seriju podataka koje dr Kovačević iznosi je rast zaposlenosti dobijen na osnovu administrativnih izvora koji je, po njemu, od 2012. do 2019. bio 245.000, i upoređuje ga s rastom dobijenim na osnovu ARS-a: 353.000. Na osnovu toga tvrdi da je ARS pouzdan. Iako ova dva podatka treba da budu približno jednaka, u ovom slučaju odstupanje je značajno: ARS daje preko 100.000 veći rast broja zaposlenih (skoro 50 odsto veći rast) nego, relativno pouzdani, administrativni podaci. To nedvosmisleno upućuje da je ARS precenila porast zaposlenosti čak i u periodu 2012-2019. Eto tako vam izgleda dr Kovačevićev „rog (koji) ne laže“. Još jednom, po ko zna koji put, ako je dr Kovačeviću i koautorima stalo do istine neka iznesu svoje analize i proračune u ozbiljnom radu, objasne svoje greške na koje smo im ukazali, 2018. i sada, i daju nove dokaze, ako ih imaju. Tako se to radi u akademskoj zajednici, a svakako u fundamentalnim disciplinama kojima se dr Kovačević bavi. Pavle Petrović predsednik Fiskalnog saveta i dopisni član SANU