Rusija-SAD na naftnoj bombi

U priobalju jedne od pritoka reke Ob, na komadu čvršćeg tla okruženog močvarom i tajgom, u Sibiru je 1967. utemeljen NJeftejuganjsk - grad čije ime već kaže zašto je zasnovana usred ledene pustinje.

Utvrđeno je da pod močvarom, nad kojom u ovo doba godine temperatura pada na minus 40 stepeni Celzijusa, počiva jezero petroleja. Iz njega se ovog trenutka ispumpava milion barela (bure od 157 litara) nafte na dan, tako da polja s crpkama, koja počinju od same periferije NJeftejuganjska (107.000 stanovnika), izbacuju u jednoj godini više petroleja nego što ga za godinu dana proizvede cela Libija!

NJeftejuganjsk je u zemlji bestragiji - od Moskve na istok udaljen je koliko i London od Moskve na zapad. Ali, ruska zaleđena močvara upletena je u jedan kontroverzni slučaj kojim se ovih dana bavi “celi svet” (što obično znači - SAD i “globalni mediji”). Reč je, dabome, o pravu vlasništva nad “ruskom Libijom”. Kome pripada potok dolara izvirućih na ušću petroleja iz Sibira u svetsko tržište?

Pitanje je otvoreno propašću Jukosa, ruske megakompanije u industriji petroleja, u pretežnom vlasništvu Mihaila Hodorkovskog - milijardera uhapšenog oktobra 2003. u Moskvi, pod optužbom za utaju i izbegavanje poreza, pronevere i kriminalno udruživanje protiv ekonomskih interesa države.

Pre hapšenja Hodorkovskog Jukos je bio četvrti u svetu. Davao je petinu ukupne ruske proizvodnje, njegove akcije imale su vrtoglavi berzanski rast i tržišna vrednost kompanije dosegla je u jednom trenutku 35 milijardi dolara. Ovog ponedeljka svaki pojedini dolar u papirima Jukosa donosio je vlasniku 26 centi gubitka u odnosu na petak prethodne nedelje, a vrednost cele kompanije srozana je na jednu milijardu i 200 miliona dolara!

Kičma Jukosa slomljena je porezima. Oni su naknadno identifikovani, pošto su navodno četiri godine bili izvrdavani i dosuđeni su posle serije sudskih postupaka, u iznosu od preko dvadeset milijardi dolara. U nedelju, na aukciji za koju se u javnosti kaže da je nameštena, država je iznela na doboš Juganjsknjeftegaz - Jukosov pogon u NJeftejuganjsku. Izvadila je tako proizvodno srce kompanije, dve trećine njene produkcije.

Polje u zapadnom Sibiru amputirano je u zamenu za 9,35 milijardi dolara, što je jedva nešto više od polovine nezavisno procenjene vrednosti pogona. Licitacija u Moskvi trajala je šest minuta, a ako je neko ljubitelj boksa, sve što je viđeno (a, iza stakla, prisustvovalo je sto novinara) moglo ga je podsetiti na meč dobijen formalnim podizanjem ruke pobednika u ringu bez protivnika.

Kupac je izvesna finansijska grupa Bajkal, registrovana na zapadu Rusije, u Tveru. Potpuni tržišni anonimus. Ili, “maska pred javnošću” iza koje se skriva ruski državni monopol za gas i naftu Gazprom. Cilj Kremlja je da se Juganjsknjeftegaza dokopa Gazprom. Snabdevajući ruskim gasom Evropu, Tursku i potencijalno Izrael, Gazprom izrasta u jedno od oruđa ruskog “energetskog zastrašivanja”, važno za rehabilitaciju Rusije u areni svetske politike. Sudeći po gestovima Moskve, Putin procenjuje da u budućnosti važniji adut Rusije može biti njeno energetsko snabdevanje sveta (naftom, gasom, ali sve više i strujom) nego umrtvljene nuklearne rakete.

Najveći broj onih koji prate slučaj Hodorkovskog, veruju da je motivaciona podloga saterivanja ovog obogaćenog funkcionera bivšeg sovjetskog Komsomola u rupu dugova pre svega politička, a tek potom kriminalna. Hodorkovski je perjanica Jeljcinove oligarhije - malog broja ljudi bliskih ondašnjoj vlasti, obogaćenih pošto im je dato da opljačkaju državu. Hodorkovskom je omogućeno da osnuje banku Menatep - a Menatepu je povereno da u ime države “organizuje licitaciju” i proda Jukos. I ovaj ga je prodao. Samome sebi, za 309 miliona dolara, uzetih na kredit.

Pod Hodorkovskim Jukos je izrastao u svetsku naftnu kompaniju. Ali bio je i ruska kompanija koja je sve aktivnije pokušavala da vodi domaću i spoljnu politiku, vezujući se čvrsto uz SAD.

U Vašingtonu, Hodorkovski je bio predstavnik Rusije “s kojom se može sarađivati”. NJegov koncept bio je jednostavan - svetu su potrebni resursi, resursi su u rukama oligarhije, Rusija treba da pripada oligarhiji. Rusija pod vlašću oligarhije je Rusija dobra za svet.

Problem za Hodorkovskog proizišao je iz okolnosti što predsednik Putin ne deli takvo mišljenje. Odnosno, protiv je mešanja “novih biznismena” u politiku.

Kremlj je tako nagovestio oštrije poreze i zakone, ali Hodorkovski nije ustuknuo. Latio se finansiranja političke opozicije šefu države. Nastojao je da na izborima za Dumu 2003. pribavi sebi sastav parlamenta koji je spreman da bojkotuje zakonodavstvo Vladimira Putina. Zamišljeni trijumf trebalo je da bude korak u stvaranju platforme za predsedničku kandidaturu Mihaila Hodorkovskog, na izborima 2008. Milijarder je u SAD osnovao fond “otvorenog društva” za širenje rusko-američkog prijateljstva i unapređivanje demokratije - nešto slično Sorosovoj instituciji, samo s geografski uže fokusiranom lokacijom aktivnosti, prema Rusiji.

S proleća 2004, pod zaštitom ljudi naoružanih automatima (kao u Srbiji, i ruske “tajkune” čuvaju čitave male armije telohranitelja), predstavnici tužilaštva i poreznika upali su u sedište Jukosa, iznoseći otud poslovne knjige i kompjutere s podacima o radu kompanije. Šef Menatepa Lebedev, obreo se iza brave. Potera za poslovnom dokumentacijom produžena je upadima poreskih vlasti redom u sedišta svih Jukosovih pogona. Hodorkovski je protestovao. U glasilima SAD pokrenuta je kampanja - početak današnjih optužbi na račun Putina za sve naglašenije “autoritarno vladanje” Rusijom. I pored toga, s jeseni, uhapšen je i Hodorkovski.

U strahu od daljih hapšenja, personalni vrh Jukosa preselio se do poslednjeg u London, žureći da se nađe van dosega ruskih vlasti. U njihovim izjavama štampi ponašanje vlasti u Moskvi, uglavnom tužilaštva i ruske poreske policije, upoređuje se s “kampanjom Staljinovog terora iz 1937”.

Predosećajući da je Jukos “na panju”, kako bi njegove komade, pre svega Juganjsknjeftegaz, progutao Gazprom, “vlada kompanije u izbeglištvu” zatražila je pomoć u SAD, kod suda za bankrotstva u Hjustonu. Reč je o zahtevu za odlaganje izvršenja u postupku konfiskacije imovine dužnika. Jukos je zatražio nalog suda Gazpromu ili bilo kom drugom poslovnom subjektu za suzdržavanje od kupovine Juganjsknjeftegaza, a takođe i nalog bankama da se uzdrže od kreditiranja takve transakcije.

Kompanija se podvrgla jurisdikciji američkog suda na osnovu sedam miliona dolara na njenim računima u Americi, i uz obrazloženje da je deo upravnih poslova kompanije preseljen u Hjuston. Zakon SAD o bankrotu nudi zaštitu čak i firmama s minimalnim prisustvom u SAD. Takođe, imovina dužnika širom sveta podleže jurisdikciji odgovarajućeg američkog suda, rekli su advokati.

“Oni bi mogli dobiti automatsko odlaganje izvršenja, koje isključuje bilo kakvu akciju protiv dužnika ili njegove imovine. Automatsko odlaganje izvršenja je vanteritorijalno, ali zanimljivo je da li se ono može primeniti u Rusiji”, citirani su komentari advokata. Slučaj može da zađe u još neispitane vode iskrsne li pitanje da li sud SAD može izdejstvovati odlaganje izvršenja protivno aktu prodaje preduzetom od strane druge suverene nacije?

Da bi izdejstvovao presudu i sprečio prodaju, Jukos bi imao bezmalo nemoguć zadatak da se izbori da ruski sud primeni odluku suda SAD - ili da sud SAD zahteva jurisdikciju nad imovinom ruske vlade u SAD i primeni sankcije, uključujući mogućno oduzimanje te imovine ukoliko u Moskvi ipak usledi prodaja. Nije sasvim sigurno da li bi imunitet ruske suverenosti mogao da smeta da sud to učini.

Konzorcijum banaka (J.P.Morgan, ABN AMRO, Dojče bank, Dresdner Klajnvort Vaserštajn, BNP Pariba i Kalion), nameran da kreditira Gazprom, odustao je od te namere. Ako bi se protumačilo da banke učestvuju u akciji protiv Jukosa, a prisutne su imovinom i aktivnostima u SAD, one bi lakše mogle dospeti pod jurisdikciju suda nego ruska vlada.

Američka vlada podržala je Jukos indirektno.”Mi smo izrazili zabrinutost zbog implikacija slučaja Jukos u ruskoj ekonomiji... I to smo javno dali do znanja, a takođe i privatno, ruskoj vladi”, izjavio je službeni govornik Stejt departmenta. “Slučaj je podrio reputaciju Rusije kao mesta prikladnog za poslove”, pridodato je ovoj službenoj reakciji u utorak.

Moskva nije zastala, Juganjsknjeftegaz je prodat. Na prvi pogled, Gazprom nije na sceni, međutim, niko ne sumnja da ruka američkog suda doseže u današnjem svetu vrlo daleko. Portparol Saveta Federacije Sergej Mironov nazvao je potez Jukosa “političkim činom” bez veze sa zakonom. Neimenovani funkcioner u Moskvi definisao je korak kao “atak na suverenitet Rusije”. Napetost u odnosima Rusije i SAD i inače je u porastu, uzrokovana izraženim osećanjem Moskve da je Rusija podvrgnuta obnovljenom hladnoratovskom pritisku Zapada. Naftna bomba zaleđenog NJeftejuganjska ima politički razoran potencijal i, u slučaju da makar jednoj od strana to odgovara, mogla bi da eksplodira razorno po odnose dve zemlje.