Vlada uzvraća udarac

Kad dve suprotne strane o jednoj pojavi imaju oprečne verzije - očigledno je da neko od njih laže. U najnovijoj crnogorskoj političkoj zbilji to se dešava sa ispolitiziranim slučajem trgovine ljudima, poznatom već dve godine kao afera S.Č. I pošto ovde političari ne snose konsekvence za svoje postupke, javnost verovatno nikad neće saznati punu istinu o tome da li je S.Č. bila žrtva seksualnog iživljavanja, čijem trafikingu je pomogao tadašnji tužilac, ili samo “labilna i kriminogena” osoba, kakvom ju je opisala vladina komisija koja je ispitivala rad policije, a koju su pokušali da iskoriste za rušenje sa vlasti premijera Mila Đukanovića.

Nakon skoro jednogodišnjeg zatišja ove afere, priča o S.Č. ponovo je postala aktuelna kada je objavljen izveštaj vladine posebne komisije koja je ispitivala ponašanje policije u vreme ovog predistražnog postupka navodnog slučaja trafikinga Moldavke. Komisija, čije je članove imenovala Vlada Crne Gore, utvrdila je da je policija napravila velike propuste u vođenju ovog slučaja, zbog čega je on prerastao u aferu. Komisija, čiji je predsednik ugledni beogradski kriminolog profesor Živojin Aleksić, prozvala je tadašnjeg ministra policije Andriju Jovićevića da je zbog karijerizma i političkih ambicija podstrekavao vođenje pomenute afere, a njegovog tadašnjeg pomoćnika Miću Orlandića, kao i tadašnjeg šefa antitrafiking tima Milana Paunovića, da su u tome “imali posebno odlučujuću ulogu”.

Nakon objavljivanja ovog nalaza sva trojica prozvanih policajaca odbacila su nalaze Komisije, ocenivši ih kao naklapanja.

“Smatram da je izveštaj Komisije zasnovan na priči ‘rekla-kazala’ i do te mere iskonstruisan sa proizvoljnim i paušalnim ocenama, te netačnim konstatacijama, tako da se radi o najobičnijem politikantskom pamfletu koji nema veze sa stvarnošću”, rekao je Orlandić navodeći da je iz tog razloga zatražio od ministra Dragana Đurovića da ga oslobodi čuvanja službene tajne u slučaju S.Č.

Iako je od toga prošlo više od deset dana, Đurović i Medenica nisu našli za shodno da se oglase tim povodom. Đurović, koji je na tu funkciju postavljen kao odani partijski kadar vladajućeg DPS-a, objavio je svoju službenu izjavu ali samo u delu koji se odnosio na zahtev njegovog pomoćnika. Ministar, kako je naveo, ne zna da li je u njegovoj ili nadležnosti vlade oslobađanje od čuvanja službene tajne.

“Što se mene tiče, ne smatram da bilo koji dokumenat o trgovini ljudima u pomenutom slučaju treba da bude pod velom tajnovitosti”, ocenio je on obećavši da će ako se utvrdi da je nadležan, udovoljiti zahtevu svog pomoćnika, ili makar to predložiti vladi.

Bivši tužilac i bivši policajac, sada ugledni podgorički advokat Petar Kankaraš, rekao je za NIN da je Đurovićeva dilema lažna. Pozivajući se na važeći Zakon o unutrašnjim poslovima, Kankaraš je naveo da je u nadležnosti ministra da kažnjava svoje potčinjene, kao i da ih oslobađa čuvanja službenih tajni.

Bivši ministar policije Andrija Jovićević, koji se sada bavi biznisom, negirao je svoju političku ambicioznost navodeći da nikad ne bi pokretao pitanje S.Č. da je imao političke planove. On je odbacio jednu od ocena vladine komisije da javna bezbednost (na čijem je čelu Orlandić) nije sarađivala sa Službom državne bezbednost i pozvao premijera Mila Đukanovića da skine oznake tajnosti sa dokumenta te službe, koji je, kako je naveo Jovićević, prethodio hapšenjima u slučaju S.Č. S namerom da razjasni nepoklapanja u pričama, NIN je pokušao da kontaktira s Jovićevićem ali on se više ne javlja na telefonske pozive. Bivši ministar, koga je na tu funckiju predložio DPS kao nestranačku ličnost dovodeći ga u vladu pravo iz Amerike, ranije je upravo iz te partije kritikovan da je želeo da bude kalif umesto kalifa - premijer umesto Đukanovića, i da je afera trebalo da mu bude odskočna daska za to.

I u ovom, kao i u velikom broju drugih slučajeva, članice vladajuće crnogorske koalicije DPS i SDP nisu se saglasile. Dok je DPS stao iza izveštaja vladine komisije, ministri SDP-a su ga odbacili na sednici vlade, tvrdeći da je on politikantski. Razlog zato je i činjenica što je Orlandić kadar SDP-a, kao i što je ta partija od početka smatrala da afera nije izmišljena. Potpredsednik SDP-a Ivan Brajović demantovao je za NIN nezvanične medijske spekulacije da ta partija namerava da povuče Orlandića iz MUP-a zarad buduće političke trgovine sa DPS-om. “To je apsolutno netačno. SDP je principijelna partija koja ne trguje ljudima i principima”, naveo je on. Pošto je očigledno da SDP i DPS ni danas neće raskidati koaliciju zarad već prošle afere, nema naznaka ni da će vlada preduzimati neke rigorozne korake u ovom pravcu. Razočaranost šefa misije OEBS-a (koji je bio vrlo zainteresovan za slučaj S.Č.) u Beogradu Mauricija Masarija u izveštaj komisije, nije komentarisan.

“Nalazi Komisije ne odgovaraju na pitanja u izveštaju eksperata OEBS-a i Saveta Evrope o radu policije i sudstva”, navodi se u reagovanju Masarija, koji je izrazio razočaranje što je komisija žrtvu - Moldavku tretirala kao kriminalca.

Na kraju, ostalo je da se vidi da li će državno tužilaštvo naći elemente krivičnih dela u radu Jovićevića, Orlandića, Paunovića ili nekog inspektora policije - za koje komisija tvrdi da su odlukom Jovićevića u jeku afere nagrađivani višim platama - da bi ćutali. Podsećanja radi, državni tužilac Vesna Medenica, koja po novom zakonu ima ovlašćenja ranga premijera Mila Đukanovića, ranije je, na svoj zahtev, pregledala sudske spise S.Č. ali nije našla ništa sumnjivo u njima kada je u pitanju agnažovanje policije. Postavlja se pitanje da li ona sada ima prava da pokrene pitanje nečije odgovornosti kada bi i sama, da je to zatražio ministar pravde Željko Šturanović (DPS), trebalo da odgovara za počinjene propuste u radu.

Mila Radulović