Srećna stara godina

Da opet spomenem taj detalj: u jednoj “novogodišnjoj” televizijskoj emisiji postavljeno mi je “zadato pitanje” - šta će se dogoditi Deda Mrazu ukoliko, nekim slučajem, ne bude u mogućnosti da se iz Srbije (gde, istini na volju, njegovo prisustvo još nije primećeno) vrati u svoju kolibu na Severnom polu?

Odgovorio sam da bi, ukoliko se nešto tako zbilja dogodi, Deda Mrazu bilo preporučljivo da nikako ne skida svoju zimsku bundu, s obzirom na to da se ovde u 2005. godini očekuje velika hladnoća. Doduše, dodao sam, ovo se pravilo ne odnosi na nevaljalog Deda Mraza, koga na filmu tumači Bili Bob Torton. Taj će se, budite bez brige, odlično snaći.

E, sada: da li je ova mala priča, jedna šala, simbolični komentar svega što nam se dogodilo u 2004. godini? Ne znam. Jer, predstavnici vlasti, u liku Mlađana Dinkića, uporno tvrde kako su radili uspešno. Nemam razloga da im ne verujem. Ipak, Dinkić je, u istom danu, prvo na konferenciji za novinare G17 plus, onda u “Utisku nedelje”, dva puta izrecitovao kako je istina da u nas i dalje postoje redovi, ali ne za hleb, mleko i zejtin, već u “firmiranim” prodavnicama odeće i obuće poput “Benetona”, ili “Morgana”, što je, po njemu, očevidni dokaz opšteg porasta standarda. Pitanje je da li on to stvarno misli ili je samo dobro naučio pesmicu?!

Međutim, lično sam se uverio kako je to istina. Ali, da li oni koji, recimo, opsedaju “Beneton” to čine zato što ne znaju šta će sa parama ili su, prosto, levičari čiji je idol Toskani, dizajner firme, protokolisani komunista? Nešto treće je rešenje zagonetke: građani koriste poslednju priliku da kupuju na “odloženo plaćanje”, koje će u dolazećoj godini biti ukinuto da bi se uveo famozni PDV, porez umesto svih poreza, što će, misli običan čovek, dovesti do mnogih poskupljenja.

Teško je snaći se u ovom lavirintu našeg svakidašnjeg života: jeste bolje, naročito u pogledu nesmetanog udisanja svežeg vazduha, ali je, u suštini, isto, što znači da je gore. Ovo poslednje je, da tako kažem, kolektivna mentalna kategorija. Tako da je, iz pomalo čudnog ugla gledanja, bio u pravu onaj koji reče kako smo, što se duševnog stanja tiče, stajali mnogo bolje za režima S. Miloševića. Tada nas je ujedinjavala ista želja, koja se najbolje definiše samo jednom rečju - protiv! Taj “duševni lepak” je, u minule četiri godine, izvetreo. Možda je tome “krivac” 5. oktobar, dan poslednje revolucije DŽDŽ veka.

U novonastalom “pluralizmu demokratskih interesa” snalazimo se sve teže. Odrednica “protiv” je i dalje na sceni, no ona je sada odlika srpskog “višestranačkog” političkog života. Svaka postojeća politička partija je protiv svake druge postojeće političke partije ili je protiv svih postojećih političkih partija đuture. Da je samo tako, bilo bi relativno jednostavno. Političke partije zato i postoje. U principu. Kako je svako protiv svakog, ili jedan protiv svih, srpska politička scena nalikuje scenama bitaka iz istorijskih filmova, u kojima, obično na nekom poljančetu, vlada gungula, opšti metež, prsa u prsa i tako to, pa se često dešavalo da sekirom otfikariš glavu sopstvenom čoveku, obično najboljem borcu.

Ali su se političari dosetili i tom jadu: jeste da nikog osim sebe ne podnose, ali u bitku ne ulaze sami. Otuda smo permanentno svedoci raznih “neprincipijelnih koalicija”, kako u redovima skupštinske tzv. opozicije, tako, avaj, i među stolicama u vladi. Samo u Srbiji postoje stranke koje su na vlasti sa ciljem da tu vlast obore, izazovu nove (prevremene) parlamentarne izbore, na kojima će učestvovati u statusu “električnog zeca”, onoga koji ispada posle prvog kruga i nestaje put svlačionice istorije.

Zato su, kako to obično i biva, sadašnje koalicije greška u razmišljanju, politička plitkovidost. Da je znao šta će se u Srbiji događati početkom trećeg milenijuma, Sizif bi batalio guranje stenčuge uz brdo. Ipak, ne treba biti mnogo iznenađen ako se članovi nekih poslovično gubitničkih, “lost in space” partija ipak nađu u parlamentu i posle sledećih izbora. Pogledajte kako stvari sada stoje: nakon decembarskih izbora iz 2003. godine u Skupštinu se plasiralo šest političkih stranaka (SRS, SPS, DSS, DS, SPO, NS), ali ih tamo danas ima bar trinaest-četrnaest. Otkud? Otuda što su se članovi kombi-stranaka kandidovali na listama sigurnih dobitnika, pa, onda, postavši poslanici, osnovali sopstvene klubove da bi, kao tobožnje “parlamentarne stranke”, primali državnu subvenciju i često glasali protiv inicijativa ili zakonskih predloga onih preko čijih su leđa isplivali iz bare. To je, razume se, podlo. Osim što je sitna računica. Izvolite do registar kase, čekove ne primamo!

I šta ja hoću da kažem? Neću da kažem kako nam je neophodan nacionalni konsenzus. To ovde ne uspeva. Kao da je, sačuvaj bože, neko tropsko voće. Mislim da će sve biti suprotno od toga. Račun na izborima plaćaju male stranke, ali, od izbora do izbora, velike stranke postaju sve manje i manje. Pogledajte izveštaje specijalizovanih agencija: osim radikala i Karićevog PSS-a, sve političke partije gube na rejtingu. Ali, radikali su, iz iskustva, svesni svojih krajnjih mogućnosti, dok neko, poput tog PSS-a, koji je nedavno startovao od nule, prirodno raste. Da li raste u plusu ili minusu, to ćemo tek da vidimo.

Već sada vidimo da socijalna demagogija još ima prođu kod dezorijentisanog, obeshrabrenog, apatičnog građanstva. Oni kojima je omiljena “retorička figura” da se, pod ovom vladom, kakva je-takva je, obnavlja duh politike crveno-crne koalicije pomenutu činjenicu ispuštaju iz vida. Uvek im je za sve kriva tajna policija. Kao da je tajna policija obećala kilo ‘leba za tri dinara, kao da ona skida lance i katance putem drmanja istih. No, dobro. Više treba da nas brine pad rejtinga onih partija koje, ničim izazvane, sebe smatraju članicama “demokratskog bloka”. NJima predstoje teški dani. Neće se baš sve podaviti u kaljuzi koju su same stvorile, ali će mnoge morati da dobro nakvase gaće. Godina 2005. biće, da upotrebim tu nemilu kovanicu, “godina raspleta”. Šta to znači? Pa, videćete sami.

Najbolje je da gledate svoja posla, ako ste se već snabdeli kod “Benetona”. U novu godinu uđite na prstina, oprezno. Nemojte da je dočekujete na egzotičnim mestima, jer vam se može desiti da prođete kao Pipo Inzagi. Sledite oprobano pravilo preživljavanja: pamet u glavu, dupe uza zid!

Srećna vam stara godina!