Vojvođanske šume su u sigurnim rukama

Svi znaju da šume ulaze u red najdragocenijih prirodnih dobara bez kojih nema opstanka planete Zemlje, ali malo ko zna koliko je stručnog znanja i brižljivog rada potrebno da bi šume sačuvale sve funkcije koje imaju. A imaju, pored ekonomskog, i čitav niz ekoloških funkcija, od ublažavanja klimatskih promena do očuvanja raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta i fonda gena šumskog drveća. U javnosti se često čuje glas ekologa koji ustaju u zaštitu šuma, a manje se čuje glas ljudi koji ulažu ogromno znanje i rad da šume sačuvaju kroz njihovo stalno obnavljanje. Složen zadatak očuvanja vojvođanskih šuma kakve poznajemo, uz istovremeno uvođenje i dosledno poštovanje svetskih standarda u gazdovanju, eksploataciji i obnavljanju šuma, poveren je Javnom preduzeću Vojvodinašume. Zbog neprocenjivog značaja posla kojim se ovo preduzeće bavi, razgovor za NIN sa direktorom Rolandom Kokaijem počinjemo osvrtom na kadrovske, tehničke i organizacione potencijale kojima preduzeće raspolaže. „Javno preduzeće Vojvodinašume Petrovaradin gazduje najvećim delom državnih šuma Republike Srbije na području AP Vojvodine. U sastavu preduzeća posluje šest ogranaka, od čega četiri šumska gazdinstva: ŠG Sremska Mitrovica, ŠG Novi Sad, ŠG Sombor i ŠG Banat Pančevo i dva specijalizovana dela preduzeća, Vojvodinašume – Lovoturs (za lovstvo) i Vojvodinašume – Turist (za lovni turizam). Kao najveće pokrajinsko preduzeće ima 1.448 zaposlenih sa poslovanjem na tržišnim principima, čime se izdvaja od ostalih pokrajinskih javnih preduzeća sa budžetskim finansiranjem. Javno preduzeće Vojvodinašume gazduje šumama i šumskim zemljištima na površini od 130.266,6 hektara sa zalihom dubeće drvne mase od 23.680.040 m³, godišnjim prirastom 768.125,9 m³ i mogućim godišnjim sečivim etatom 715.719,6 m³. Pored šuma i šumskog zemljišta, preduzeće gazduje sa 17 otvorenih i ograđenih lovišta površine 109.824,34 hektara i korisnik je delova ribarskih područja na otvorenim ribolovnim vodama Dunava i Save, kao i ribarskih područja u okviru specijalnih rezervata prirode Deliblatska peščara – Labudovo okno, Koviljsko-petrovaradinski rit, Gornje Podunavlje i Obedska bara. Prilagođavanje gazdovanja šumama savremenim shvatanjima održivog gazdovanja, JP Vojvodinašume realizovalo je preko FSCTM (FSC CO21645) sertifikacije šuma. Naime, JP Vojvodinašume je 2006. započelo proces sertifikacije državnih šuma koje su mu poverene na gazdovanje po FSC standardima. U odnosu na ovu činjenicu, u preduzeću se svake godine vrše redovne kontrole, tj. redovni nadzori od strane sertifikacionog tela (međunarodna komisija). Posedovanje FSC sertifikata potvrda je ekonomski isplativog, ekološki prihvatljivog i socijalno pravednog gazdovanja šumama kroz usavršavanje metoda rada, tehnološke discipline, stručnosti, kao i kroz negovanje šumarske etike, ali i odgovornosti za stanje i unapređenje šumskih resursa. Sertifikacija šuma pozicionirala je preduzeće visoko na lestvici evropskih šumarskih preduzeća (od ukupnih površina šuma Evropske unije, sertifikovano je 51%). Sertifikacija šuma ima, takođe, veliki značaj ne samo za zaštitu prirode, nego i za drvoprerađivačku industriju. Sertifikovana sirovina predstavlja jedan od obaveznih uslova za plasman robe ovih preduzeća na tržišta EU, pa samim tim ima veliki značaj, kako za sama preduzeća, tako i za podizanje izvoznih potencijala zemlje u ovoj grani privrede“, kaže direktor Roland Kokai. Često se čuju primedbe ekologa širom sveta da se površine pod šumama smanjuju na račun poljoprivrednog zemljišta, gradnje novih naselja, fabrika… Da li su ovakva upozorenja opravdana i kakvo je stanje u tom pogledu u Vojvodini i Srbiji? Šume su najsloženiji ekosistem u prirodi i kao takve predstavljaju prirodno obnovljiv resurs od neprocenjivog značaja. Neosporna je činjenica da su kroz istoriju šume krčene, kako bi bio stvoren prostor za naseljavanje i poljoprivrednu proizvodnju, a ova pojava se u pojedinim delovima sveta, u značajnom obimu, dešava i danas i to je, globalno, veliki problem. Ali u Evropi su trendovi drugačiji, kao i u našoj zemlji (što će pokazati i novi podaci nacionalne inventure šuma), jer se u poslednjih 30 godina beleži porast površina pod šumama. Na primer, u zemljama EU se od 1990. do 2020. površina pod šumama povećala za 14 miliona hektara. Jako je važno da razumemo principe korišćenja drveta kao materijala. U tom smislu i postoji šumarska struka. Zapravo, drvo kao materijal je oduvek bilo traženo, te su šume u prošlosti, u cilju snabdevanja tržišta drvetom, često bile preko mere iskorišćavane. Kako su pojave prenamene šumskog zemljišta i prekomernog iskorišćavanja šumskih resursa postajale sve intenzivnije, javio se opravdan strah da će šume u jednom trenutku nestati. Stoga je nastala potreba za organizovanim gazdovanjem šumama, a počeci planskog gazdovanja šumama evidentirani su u 16. veku. Tadašnji koncept podrazumevao je podelu šuma na delove, gde je dozvoljena seča u pojedinim vremenskim razdobljima u cilju obezbeđenja održivosti prinosa od šuma. Ovaj jednostavan princip koji podrazumeva podelu šumskog kompleksa na delove na način da se obezbedi približno jednak godišnji obim korišćenja šuma, u osnovi predstavlja princip trajnosti u šumarstvu, a kasnije je u naučnom i stručnom smislu dopunjavan i razvijan i kao takav je evoluirao u ono što danas nazivamo održivim gazdovanjem šumama. Stoga je ispravno reći da je razvoj šumarske nauke i prakse obezbedio očuvanje šuma, pa i doveo do povećanja šumovitosti u odnosu na periode intenzivne eksploatacije i krčenja šuma. Jako je važno da ljudi razumeju da je održivo korišćenje šuma potrebno i u ekološkom smislu. U tom smislu moramo uzeti u obzir sve okolnosti i činjenicu koliko je upravljanje javnim dobrom kao što su šume važno. Smatram da šumama moraju upravljati javna preduzeća kako bi se interesi industrije kanalisali na pravi način. I to se u praksi pokazalo kao optimalan oblik zaštite interesa države kada je u pitanju sektor šumarstva kao privredne delatnosti. Iskustva iz drugih zemalja regiona pokazala su da neka druga rešenja po pitanju organizacije upravljanja državnim šumama ne daju očekivane rezultate. Na primer, koncesioni koncept koji je primenjen u Crnoj Gori i Sloveniji doveo je do prekomernog korišćenja šuma. Dalje, podaci Nacionalne inventure šuma pokazuju da se šume u državnom vlasništvu u Republici Srbiji nalaze u boljem stanju od šuma u privatnom vlasništvu, što upućuje na zaključak da se šumama u državnom vlasništvu ispravno gazdovalo i dodatno potvrđuje opravdanost postojanja javnih preduzeća za gazdovanje šumama, posebno kada ista u najvećoj meri raspolažu sopstvenom radnom snagom i mehanizacijom kao što je slučaj u JP Vojvodinašume. Postoje li neke specifičnosti šumarstva u Vojvodini, zbog kojih je i osnovano posebno javno preduzeće za gazdovanje vojvođanskim šumama? Šumarstvo u AP Vojvodini se znatno razlikuje od šumarstva u ostatku naše zemlje jer se ovde radi o intenzivnom gazdovanju šumama. U odnosu na prirodne uslove, intenzivno gazdovanje i nega šuma je preduslov opstanka šuma u Pokrajini. Moramo biti realni u sagledavanju činjenica, a jedna od njih je da se ovde radi o primarno poljoprivrednoj regiji. Na osnovu podataka poslednje Nacionalne inventure šuma, pošumljenost APV je 7,1%. Regionalnim prostornim planom u AP Vojvodini ustanovljena je potreba za podizanjem još oko 150.000 hektara novih šuma. Poseban problem predstavlja to što na području AP Vojvodine nema dovoljno šumskog zemljišta da bi se značajnije popravila slika o šumovitosti. To znači da je realizacija ovog plana dugoročna i mora uključiti sve subjekte društvene zajednice. Svedoci smo mnogih konfliktnih situacija u poslednje vreme kada je gazdovanje šumama u pitanju i jako je važno razgraničiti određene pojave koje šumarstvo generalizuju kao negativnu pojavu u ekološkom smislu. Bitno je istaći da se šumarstvo kao nauka i praksa u potpunosti zasniva na poznavanju bioloških procesa. Šumarski stručnjaci su i biolozi, specijalizovani za šumske vrste drveća. Zašto onda, ponekad, dolazi do nesporazuma između šumarskih stručnjaka s jedne i biologa i ekologa s druge strane? Osnovni nesporazum između ove dve grupe stručnjaka proističe iz različitih ciljeva u odnosu na šumske ekosisteme. Biolozi žele da vide u prirodi neometane ekološke procese i za cilj imaju očuvanje prirodnih vrednosti u izvornom obliku. Sa druge strane, šumarski stručnjaci su praktičari koji obavljaju privrednu delatnost. Vrlo često se pogrešno pretpostavlja da je jedini zadatak šumarstva da društvu obezbedi sirovinu u formi drvnih sortimenata. Ipak, to je daleko od istine. Zadatak šumarstva jeste da obezbedi društvu koristi od šuma, ali ne samo u ekonomskom smislu, nego da zadovolji čitav niz potreba društva koje pored ekonomskih uključuju kako ekološke, tako i socijalne. Dakle, cilj šumarstva je da gazdovanjem šumama na izbalansiran način zadovolji široki spektar zahteva koje društvo ima prema šumi. Svi zahtevi koje je društvo prepoznalo u odnosu na šumu nazivaju se funkcijama šuma, a u novije vreme i ekosistemskim uslugama. Svakako je izazovan odnos šumarstva kao privredne grane sa jedne i ekologije, odnosno zaštite prirode sa druge strane, jer je potrebno harmonizovati aktivnosti koje će rezultirati održivom šumarskom proizvodnjom (kao primerom zelene ekonomije) i zaštitom prirode u cilju očuvanja biodiverziteta (raznovrsnosti biljnih i životinjskih vrsta). Zaštićena područja kojima upravlja JP Vojvodinašume su primer dobre prakse u kojima se jasno vide rezultati prakse očuvanja, ali i aktivnih mera zaštite prirode. Zaštita prirode ne isključuje održivo korišćenje šuma. Ovo je važno, jer se danas u našoj zemlji često čuje i propagira konzervativan metod zaštite. Pravovremena nega, ali i korišćenje šuma rezultiraju zdravim i funkcionalnim šumama. Samo iz takvih šuma imamo čist vazduh, resurs u obliku drveta kao ekološki prihvatljivog materijala, ali i zaštitno-regulatorne i kulturne funkcije koje šume daju. Bez šumarske struke priroda bi odreagovala negativnom zamenom vrsta, jer su se izmenili uslovi klime. Takođe, aktivne mere zaštite prirode (npr. izmuljivanje, košenje i održavanje vlažnih livada), sprovodimo i finansiramo iz sopstvenih sredstava. Na taj način direktno doprinosimo očuvanju i unapređenju prirode. Da li ste otvoreni za komunikaciju sa organizacijama civilnog društva koje katkad sumnjaju u to da Vojvodinašume direktno i vidljivo doprinose očuvanju prirode? Da li ste im omogućili da se uvere u rezultate vašeg rada na tom planu? Veoma smo otvoreni. Već neko vreme je JP Vojvodinašume „na meti“ određenih organizacija civilnog društva. Transparentna komunikacija sa svim zainteresovanim stranama i interesnim grupama je poslovna praksa JP Vojvodinašume. Dijalog koji imamo sa pojedinim organizacijama civilnog društva po pitanju aktivnosti našeg preduzeća se vodila i dalje će se voditi na krajnje otvoreni i direktan način. JP Vojvodinašume je i do sada, a i ubuduće će biti spremno da kroz neposrednu komunikaciju pokuša da zainteresovanim stranama i interesnim grupama iz lokalne zajednice i široj javnosti pojasni način gazdovanja šumama. Kao primere ovakvog načina rada možemo navesti primere Polojske šume i Subotičke šume. Tako je, na primer, intenzivna komunikacija u okviru formirane radne grupe za Polojsku šumu organizovana kroz održavanje sednica i obilaske konkretnih lokaliteta. Isto tako, kada je na inicijativu zainteresovanih građana Subotice i predstavnika lokalnih građanskih inicijativa najpre održan okrugli sto posvećen baš ovim šumama u okolini Subotice, a zatim je i realizovan zajednički obilazak terena, gde su razjašnjene sve nedoumice u vezi aktivnosti JP Vojvodinašume u proteklom periodu i dogovoren je zajednički pristup rešavanju svih problema u budućnosti. A kakva je saradnja JP Vojvodinašume sa domaćim i međunarodnim naučnim i stručnim institucijama i organizacijama? Poslovna praksa JP Vojvodinašume podrazumeva saradnju, ali i međusobno uvažavanje sa svim relevantnim naučnim i stručnim institucijama i organizacijama. Dugogodišnja kontinuirana saradnja u pogledu naučnoistraživačkih projekata postoji sa Šumarskim fakultetom i Institutima za šumarstvo (Novi Sad i Beograd), a u stručnim aspektima sa Zavodima za zaštitu prirode (Novi Sad i Beograd), srednjim šumarskim školama, Prirodno-matematičkim fakultetom (Departman za biologiju i ekologiju), Poljoprivrednim fakultetom iz Novog Sada, organizacijama civilnog društa kao što su WWF, Pokret gorana Vojvodine, Mladi istraživači Srbije, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i mnogi drugi. Takav način našeg delovanja dokazuje sveobuhvatan pristup prilikom gazdovanja i zaštite šumskih ekosistema. U cilju unapređenja rada, preduzeće je uspešno uključeno u realizaciju međunarodnih projekata finansiranih sredstvima EU, čime su potvrđeni značajni stručni kapaciteti i osposobljenost za izvršavanje i najsloženijih stručnih zadataka, naročito u oblasti šumarstva i zaštite prirode. U narednoj godini planiramo da nastavimo sa razvojem savremenih tehnologija uz poštovanje tradicionalnog šumarstva. Najveća promena će biti digitalizacija praćenja proizvodnog procesa kao i evidencije svih izvršenih radova prilikom gazdovanja šumama. Svetlana Velimirović