Videti izložbu, ipak

Pismo dr Mirjane Petrović iz San Dijega, nateralo me da se oglasim. Naime, gospođa Petrović, mada nije videla “spornu izložbu” u Istorijskom arhivu Beograda “plaši se” da je “prekrojena srpska istorija”. Bio sam prošlog meseca u Beogradu i video izložbu i mogu da poručim gospođi Petrović da istorija nije prekrojena. Naprotiv, ja nisam video niti pročitao da je iko ikad u Srbiji i u Beogradu napravio nešto slično. Mi smo narod kome su žrtve služile obično kao moneta za potkusurivanje i kada na trgovima treba paliti mase, a niko se nikad nije setio da kaže gde je i kad neko stradao.

Ali, nažalost i sam upadam u zamenu teza, kao i gospođa Petrović. Ovde, ipak, nije reč o izložbi “DŽDŽ vek. Doba ratova, stoleće zlih” u Istorijskom arhivu Beograda. Ovde je reč o Branki Prpi koja je dospela na naslovnu stranu novina koje se zovu Internacional, zato što je “Hrvatica na dobrom položaju”, tj. direktorka Istorijskog arhiva, i zato što je preživela ubistvo Slavka Ćuruvije pored kojeg je bila kada je ubijen.

I potpuno sam na stanovištu NIN-a, kad je reč o pisanju Internacionala. Neko se dosetio da, dok traje medijski obnovljen “srpsko-hrvatski rat” (tetovaže i hakeri), udbaški perfidno prozove gospođu Prpu i pripreti joj. Jer, ona je ta koja treba da svedoči o ubistvu Slavka Ćuruvije. A taj slučaj, koliko čujem, nije odmakao dalje od početka. Toliko o žrtvama.

Kandila i ikone na koje je tako preosetljiva gospođa Petrović, samo su maska, i ta je sirota redakcija, koja se zove Internacional, zloupotrebljena. Tačno je da Srbi u dijaspori čuvaju u svojim kućama ikone i kandila što su ih u prošlom veku poneli njihovi roditelji i dedovi preko okeana. I nažalost, gospođa Petrović je u pravu kada kaže da je Srbima u dijaspori to jedina spona sa zemljom iz koje su potekli. Jer im deca govore engleski, francuski, nemački... i jedva ko od njih ponekad sriče srpski. Toliko o vaspitanju.

Jovan Aranđelović,
Toronto, Kanada