Kada svinje pojedu bisere

Šta se dogodilo s nama? Koja vrsta parazita je napala svest i razum ove napaćene zemlje? Kako smo došli do toga da se dobra dela nazivaju diskutabilnim i da neko, ko je svojim činjenjem spasao makar jedan život slučajno otkrio i raspad sistema zdravstvene zaštite, bude predmet rasprava i, da se izrazim medicinskim rečnikom, obdukcije naživo, gomile smatrača predvođene i pokrenute od osobe koja treba da je najodgovornija za to. U normalnom, uobičajenom okruženju, bez velikih poremećaja i problema, retko se javlja prilika da neko, hteo ili ne hteo, učini herojsko delo i postane heroj. To se gotovo uvek dešava u vanrednim situacijama, ratovima, poplavama i požarima, zemljotresima, kada neko rizikuje sopstveni život kako bi spasao drugog od smrti. Heroji su potrebni i onda kada ne postoje uslovi za život dostojan čoveka, a pojave se oni koji svojim delima te uslove menjaju. Zdravstvo retko, osim u pomenutim uslovima, predstavlja polje na kome se iskazuje herojstvo, posebno tamo gde se o ovoj životno važnoj oblasti društvo na odgovoran način brine. Čak, ako analizirate malo šire medijsku sliku i ne samo kod nas, preovlađuju negativni slučajevi koji obično izazivaju veću pažnju i podižu gledanost i tiraž. Na niškoj kardiohirurgiji nije se desila nikakva elementarna nepogoda niti se nalazi u ratnoj zoni. Zaposleni nisu bili u opasnosti po sopstvene živote u nameri da spasavaju tuđe. Oni su samo shvatili da je došlo do sloma najvažnijeg sistema, onog koji treba da čuva zdravlje i živote za koje su svojom strukom i radom odgovorni. Uzroci i trajanje raspada i nebrige vlasti nisu tema ovog teksta, o tome bi mogla enciklopedija da se napiše. Ono što je aktuelno vidljivo jeste zanemarivanje planiranja ljudskih resursa u zdravstvu zarad pompeznog reklamiranja izgradnje, opremanja i rekonstrukcija, koje donosi rejting hvalisanjem o utrošenim milionima evra, dinara, dolara… Decenijama smo svedoci da ceo ovaj sistem leži na ramenima i savesti zaposlenih. Savest je ovaj put pobedila. Šta se u stvari dogodilo? LJudi zaposleni na niškoj kardiohirurgiji nisu mogli mirno da podnesu učestala obaveštenja da je neko od pacijenata sa liste čekanja preminuo ne dočekavši spasonosnu intervenciju. Znajući da ne mogu očekivati ništa od vlasti prezaposlene gradnjom i ugradnjom, odlučili su da stvari uzmu u svoje ruke. Počeli su, uprkos administrativnim preprekama, da rade vikendima, kako bi dali šansu za život svojim pacijentima na vreme. Znali su da nisu mogli da računaju na naknade za prekovremeni rad, nisu dobili slobodne dane, čak su i protivno Zakonu o radu svojevoljno radili duže od propisanog maksimuma radnog vremena. Upadljivo je bilo ćutanje ministarke, inače sklone populističkim tiradama o svemu što ona vidi kao probleme u zdravstvu, kao i javnog servisa i „provladinih“ medija ako ne računamo kratke stidljive vesti da se u niškoj klinici radilo vikendom. Zašto? Ćutala je i Lekarska komora i druge stručne organizacije. Pa zato što je bahatost i prikupljanje političkih poena kod ciljne grupe za vladajuće partije jače od brige za zdravlje naroda. Setite se samo klinike „Laza Lazarević“, ako ste uopšte čuli za taj slučaj grčevite odbrane plena koji je dobio SPS, po cenu života i zdravlja pacijenata i nesnosnog položaja zaposlenih, čiji je uzrok partijska direktorka sa ponašanjem čuvara konclogora. Da li su moje niške kolege i njihovi saradnici heroji? Jesu, i to ne obični već heroji humanosti. Heroji su i zato što su javno i na pristojan način ogoleli nesposobnost i nebrigu vlasti za najvažniju oblast života, zdravlje, koja izgleda ne donosi dovoljno glasova na izborima a, nije za njih nevažno, ni profit. Vlast ima preča posla, gradnju i ugradnju. Ovaj veliki, humani i herojski gest niških lekara, sestara, „tetkica“ i svih koji su tome doprineli, nije po volji vlasti. Zbog potpunog nereda u zdravstvu Srbije, zbog postojanja čak tri odvojena sistema – državnog, privatnog i vojnog, što je specifikum u svetu, zbog ogromnog raskoraka između prava na papiru i njihovog ostvarivanja u praksi, kao neko ko je i radio u uređenim sistemima u svetu, moram sa mešavinom tuge i ponosa da kažem, lekari iz Srbije mogu da rade bilo gde od Bangladeša i Somalije do Belgije i SAD. Obrnuto je nemoguće, teško bi se ko ovde snašao. Biseri su prosuti pred svinje. Neki bivaju svareni kroz organe podnoseći zagađenu atmosferu u kojoj su se našli, a neki uspevaju da se otkotrljaju na nizbrdici srpskog zdravstva u čist vazduh uređenih sistema svesnih njihove vrednosti. Zato molim moje niške kolege da ne pokušavaju da polemišu sa onima koji nisu razumeli njihov poduhvat. I sami su već rekli šta im treba a šta ne. Dovoljno je i nama koji znamo nešto o tome, a više nego dovoljno onima kojima su svojim delom omogućili da ostanu na ovom svetu sa svojim najmilijima. Dobra dela nikada nisu diskutabilna, diskutabilne su najblaže rečeno ličnosti i dela onih koji takvu dobrotu dovode u sumnju i pronalaze načine da je uprljaju i zagade.