Arhiva

Zar ti nisi bio Kris Malin

Mića Vujičić | 20. septembar 2023 | 01:00
Zar ti nisi bio Kris Malin
Kris Malin, poslanik laburista od 1987. do 2010, bio je u vrhu vlasti tokom Blerove ere. Funkcioner u nekoliko resora, pored ostalog, ministar zadužen za afrička pitanja, transport, okruženje – iz dana u dan beležio je šta se događa i predstavio značajne dnevničke knjige, godinu za godinom, počevši od 2009. Istovremeno pisac ekranizovanih krimića, baštovan koji gaji jagode, paradajz, tikvice i cveće, član Bukerovog žirija 2011 – šokirao je svet 1986. delom Pogrešna presuda: istina o bombaškom napadu u Birmingemu. Ubeđen da je sud napravio grešku, vodio je kampanju za oslobađanje Birmingenske šestorke. Presuda za delo iz 1975. poništena je 1991. Dvojica od petorice pritvorenika imali su pozitivne reakcije na kontakt s eksplozivom. Pitao se ima li nitroceluloze u običnim supstancama. U lakovima? U sprejevima? Šerlokovsko otkriće Malina i saradnika: osuđeni su usput igrali karte, a nov špil karata ponekad se „premaže“ nitrocelulozom. Forenzički dokaz doveden je u pitanje. Krenuo je u potragu za pravim počiniocima. Zainteresovali smo se čim smo čuli da u maju izlazi nastavak njegovih dnevnika. „Prva tri toma pokrivala su uspon i pad novih laburista, od 1994. do 2010. Zar ti nisi bio Kris Malin? jeste dnevnik vođen od 2010. do 2022, nakon što sam napustio parlament“, odgovorio je Malin putem mejla za NIN. „Velike teme su Bregzit, izuzetan uspon i neizbežan pad DŽeremija Korbina, kovid, te uspon i pad Borisa DŽonsona. Završava se smrću kraljice.“ Intrigira pitanje iz neobičnog naslova. „Prilikom posete parlamentu, neko vreme pošto sam otišao u penziju, naišao sam na nekadašnjeg kolegu koji je zurio u mene preko vrha naočara i rekao: Zar ti nisi bio Kris Malin? Hvala, odgovorio sam. To će biti naslov mog četvrtog toma.“ Ranije nam je nabrojao kako dobrom dijaristi najpre treba svakodnevni rad, zatim oko za detalj, meka ruka, samodisciplina. „I da ne shvata sebe previše ozbiljno! Trebalo bi da pokuša da prenese čitaocu ne samo ono što se dogodilo, već i kakav je osećaj bio biti tamo...“