Vašington preuzima presu

Oduševljenje zbog navodne promene stava američke administracije prema pitanju Kosova i Metohije, koje se protekle nedelje crplo iz jedne posete predstavnika Srba Vašingtonu, preterano je i izvedeno iz naivnih, može biti dobronamernih, ali pogrešnih premisa. Cilj poziva Slavku i Igoru Simiću da sa američkom administracijom razgovaraju „o položaju Srba na KiM“, jasan i iz izveštaja američkih medija, bio je da se srpsko stanovništvo slomi da se, i bez ispunjenja zahteva zbog kojih su ih napustili, vrati u kosovske institucije, izađe na lokalne izbore u četiri severne opštine i omogući nastavak sprovođenja takozvanog francusko-nemačkog plana i proletnih dogovora u Ohridu. Vašingtonu koliko do srede, 27. jula, neprihvatljivi sagovornici, čiji je prvi čovek Milan Radoičić na takozvanoj crnoj listi sankcionisanih od strane američke administracije, razgovarali su sa kongresmenima i izaslanikom američkog predsednika za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, zvanično „o trenutnoj situaciji i mogućnosti smirivanja napetosti“. Što nije moglo silom, Vašington će pokušati da umili, mada su, prema rečima njihovih gostiju, uslovi za izlazak na izbore srpskog stanovništva zasad ostali isti. Ovu „akciju“ Eskobar je praktično najavio govoreći o poenti svoje poslednje posete Beogradu (i Prištini, u društvu sa Miroslavom Lajčakom, evropskim izaslanikom za dijalog Beograda i Prištine), s početka juna, kada se zapravo najpre sreo sa predstavnicima SL i kada je kazao da je Aleksandar Vučić obećao da će iskoristiti svoj uticaj da privoli Srbe na severu Kosova da učestvuju u izborima. „Ako bude novih izbora, a mi se nadamo da će ih biti, želimo da Srbi na njima učestvuju bez preduslova... Najveći izazov za vlasti u Beogradu je da ubede lokalne Srbe na severu Kosova da se vrate u institucije.“ Bilo da je Vučić Eskobaru prepustio da se umesto njega suoči sa „najvećim izazovom“, a Srpsku listu prepustio sili Vašingtona ili su proces Amerikanci naprosto sami preuzeli, za uspeh politike jednih ili drugih, preduslov za organizovanje izbora ostaje odziv Srba. Gotovo istovremeno s ovom posetom, britanski novinar Kit Klarenberg objavio je na sajtu Siva zona dosije o šefici Spoljnopolitičkog odbora britanskog parlamenta, Ališi Kerns, u Srbiji poznatijoj po optužbama da SPC učestvuje u švercu oružja na KiM, u kome iznosi dokaze o akcijama obaveštajnih službi te zemlje kojima je cilj bio promena odnosa srpskog mnjenja prema Londonu i „povećanje podrške kosovskoj vladi među Srbima na severu, tako što će ih (i kroz rad NVO) ubediti da napuste svoju domovinu i prihvate širi lokalni identitet“ („Jačanje pozitivnog mira na Kosovu i u Srbiji“, akcija vredna pet miliona funti, u periodu između 2020. i 2022). Bez obzira na to što je Beograd zvanični pregovarač u dijalogu koji vode EU i SAD, predstavnici Srba, pa i Beograd, optužbe za njihovu preveliku bliskost smatraju osnovanim u izjavama diplomata, dok defanzivan stav srpskih zvaničnika pred njima od SL postepeno pravi legitimnog sagovornika namesto daleko snažnijeg - centralnih vlasti u Beogradu. Dok predsednik Vučić neretko prihvata tu igru i postupnu transformaciju pozicije, objašnjavajući, na primer, da u ovo ili ono nije mogao da ubedi Srbe, Simićima je jasno da distanciranje od Beograda nije opcija ni za jednog političkog lidera koji želi da osvoji neki glas, a kamoli sačuva preko devedeset odsto glasova. Uostalom, kako bi mogla da bude kad je prvo čime se u odlučivanju o politici građani rukovode - očuvanje KiM u sastavu Srbije... Tako u Vašingtonu, u intervjuu za tamošnji državni medij Glas Amerike, potpredsednik Srpske liste Igor Simić na konstataciju novinara da se u razgovorima s kongresmenima zahtevalo i to da se Beograd ne meša u izbore koji bi se mogli dogoditi na jesen, kaže da najdirektniji opstanak srpskog naroda na KiM zavisi od Beograda, a na insistiranje novinara da izlazak na lokalne izbore dovodi do deeskalacije (a ne obrnuto, da treba da bude rezultat deeskalacije), Simić je takvu mogućnost negirao bez suštinskog povratka bezbednosti - povlačenja specijalnih snaga sa severa, zaustavljanja kampanje arbitrarnog hapšenja Srba… Među zahtevima zbog kojih su Srbi napustili institucije bili su još i osnivanje Zajednice srpskih opština na način utvrđen postojećim sporazumima i povlačenje odluka o preregistraciji vozila, a neki od elemenata nezadovoljstva bili su i zabrana učešća na izborima koje raspisuju institucije Srbije i zabrana dopremanja lekova i vakcina srpskom stanovništvu. Otada preregistracija teče bez mnogo buke, a u trgovinskim radnjama na severu nema više ni srpske štampe. Bez ispunjenja ijednog, na zahtev predsednika Srbije, građani su se povukli sa višednevnih barikada na administrativnim prelazima, kada počinje rast nezadovoljstva načinom na koji Beograd pregovara u njihovo ime, a poverenje biva najozbiljnije uzdrmano u danu kada se silom novoizabrani albanski gradonačelnici instaliraju u severne opštine u odsustvu velikog broja građana, koji su tog dana na skupu SNS u Beogradu. Odnos političara SL prema preduslovima za izbore, međutim, koliko god je demokratski kapacitet te stranke upitan, proizlazi iz granice koju im potcrtava raspoloženje građana, koje je pokazalo njihovo vladanje na ulicama poslednjih više od pola godine. Istraživanja o raspoloženju građana na KiM nisu dostupna, ali se na štetu francusko-nemačkog plana ona menjaju poslednjih meseci u centralnoj Srbiji. Tako junsko istraživanje Nove srpske političke misli beleži da čak 77 odsto građana ne podržava ulazak u EU ako je uslov za to priznanje Kosova, a 60 odsto misli da je potrebno organizovanje referenduma o francusko-nemačkom planu. Dragana Pejović