Pobeda gorkog ukusa

Godinu dana nakon što su Jelena Mihajlović i Jelena Mažić telefonom obaveštene da za njihovu decu više nema mesta u vrtiću u Pećincima, koji su već pohađala, jer „komisija je tako odlučila“ (a nipošto zato što su roditelji i članovi porodice dece učestvovali u protestu poljoprivrednika ili su članovi Demokratske stranke), odlučeno je da će deca ipak moći da se vrate od septembra. Teško je proceniti šta je tačno motivisalo predškolsku ustanovu „Vlada Obradović Kameni“ da se predomisli, budući da ne postoji institucija koja prvobitnu odluku nije osudila: prosvetna inspekcija iz Sremske Mitrovice, pokrajinska prosvetna inspekcija, poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Ministarstvo prosvete... Čak je i zaštitnik građana (poznat po brzom najavljivanju intervencija, ali ne i po brzom postupanju) izašao sa izveštajem pre nego što su deca stasala za školu, a afera je uvrštena i u godišnji izveštaj Fridom hausa. Dakle, mogli bi reći da su na diskriminaciju dece isto gledali baš svi – osim Srpske napredne stranke. Već prvi pokušaj majki da skrenu pažnju javnosti na ovaj slučaj, kada su javile medijima da će otići do vrtića da protestuju i pokušaju da dobiju suvisao odgovor u čemu je problem, stranka je dočekala na nož. „Juče smo bili užasnuti svedoci nasilnog čina kakav nije zapamćen u opštini Pećinci. U svim političkim previranjima kroz koja je poslednjih decenija prošla naša zemlja, pa samim tim i naša opština, niko nikada nije pao toliko nisko koliko su juče pali rukovodioci i aktivisti Demokratske stranke, kada su odlučili da svoju nasilnost i osionost demonstriraju upadom u prostorije vrtića“, opisao je opštinski odbor SNS-a to što su Mihajlović i Mažić pokucale na zaključana vrata kancelarije direktorke. Ali dok smo navikli da su stranačka saopštenja poseban literarni žanr, ovog puta je i sama Opština izdala veoma slično saopštenje, u kome je dodatno navedeno da liste čekanja postoje „zbog otežanog rada usled pandemije“. Ipak, korona je brzo odbačena kao izgovor i prešlo se na još manje uverljiv nedostatak kapaciteta. Jer ako imamo u vidu da je u martu prošle godine, na teritoriji PU „Kameni“ prvo otvoren jedan manji vrtić u Ogaru, a zatim i veliki u Šimanovcima, predviđen da primi 130 dece više nego što je do tada pohađalo – kako je onda moguće da u avgustu odjednom nema mesta za troje dece koja su već pohađala taj vrtić? Pa još da se nađu pri dnu liste? „Kad god neko vrši diskriminaciju, uvek nađe neki osnov – retko će reći otvoreno šta je bio motiv. Ovde je iskorišćen argument nedovoljnih kapaciteta, iako nikad nisu ponuđene informacije o tome da su zaista nedovoljni. U tako netransparentnoj situaciji, predškolskoj ustanovi je bilo lako da iskoristi taj argument, iako za ovu konkretnu decu nije ni postojala potreba da se opet rangiraju pošto su već imali zaključene ugovore. Budući da je prigovor roditelja na rang-listu odbijen, postojala je i mogućnost pokretanja upravnog spora, ali to može da traje par godina. Zbog toga smo odlučili da idemo na postupak pred poverenicom sa idejom da će ići mnogo brže. I jeste – utvrdila je diskriminaciju, naložila predškolskoj ustanovi da roditeljima uputi izvinjenje i da preduzme mere kako bi bez odlaganja deca bila vraćena u vrtić“, kaže Danilo Ćurčić iz Inicijative A11, po čijoj pritužbi je poverenica postupala u ovom slučaju. Postupkom poverenice nije utvrđen ni jedan jedini objektivan i opravdan razlog kojim bi se pravdala odluka da se deca isključe iz vrtića. U zapisniku upisne komisije nisu navedeni bilo kakvi razlozi, pa tako ni ograničeni smeštajni kapaciteti, već samo da ona „ne ispunjavaju uslov“. Takođe, predškolska ustanova ni u jednom trenutku nije pružila dokaz koliko je bilo slobodnih mesta i na koji način su se popunjavala. Naknadna tvrdnja da je jedna od majki nezaposlena, odbačena je jer ne samo što radni status nije ni bio istaknut kao odlučujući faktor, već je i prilikom prvog upisa njenog deteta 2019. godine takođe bila nezaposlena – i tada to nije predstavljalo prepreku. A što se tiče neizmirenog duga od pet hiljada dinara, o kome je vrtić takođe obavestio poverenicu iako ga nije pomenuo u zapisniku komisije, on po sebi nije bio dovoljan osnov za raskidanje ugovora, dok je istovremeno analiza poverenice utvrdila da su prošle godine upisivana druga deca čiji su roditelji imali dugovanja. Sve ovo, zajedno sa saopštenjem Opštine Pećinci, koje je roditelje poistovetilo sa Demokratskom strankom (mada je vrtić stava da su „porodice i Udruženje A11 sami ispolitizovali ovu situaciju, koja je realnost u celoj Srbiji“) i činjenicom da je isključenje iz vrtića usledilo neposredno nakon političkog delovanja roditelja, navelo je poverenicu na zaključak da postoji „uzročno-posledična veza između ličnog svojstva i postupanja predškolske ustanove u konkretnom slučaju“. Odnosno da je u pitanju čista diskriminacija, zabranjena svim mogućim aktima od Ustava do Zakona o predškolskom obrazovanju. Da stvar bude gora, prosvetna inspekcija utvrdila je niz nezakonitosti u vezi sa načinom na koji je sproveden upis prošle godine, koji nisu po sebi bile diskriminatorne, ali jesu omogućile da se diskriminacija sprovede, a još uvek nije ništa urađeno da se one otklone. Paralelno sa postupanjem institucija SNS je bila aktivna na zadatku negiranja političkog uzroka problema. Tadašnji predsednik stranke Aleksandar Vučić ponovio je u oktobru tvrdnju da je stvar samo u nedostatku prostora, što će se rešiti izgradnjom novog vrtića. Pošto vrtić nije izgrađen, iako je najavio da će biti do ovog meseca, a za decu se ipak ponovo našlo mesta, ta teza je pala u vodu i verovatno neko vreme neće ponovo komentarisati slučaj. Sa druge strane, predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić uporno je blokirao DS u pokušaju da omogući oštećenim majkama da se obrate medijima unutar skupštinskog zdanja, a istovremeno je – navodeći besmislene formalne razloge poput toga šta piše u zaglavlju zahteva koji su poslanici potpisali – sprečavao nameru opozicije da o ovoj temi raspravlja Odbor za prava deteta, kojem takođe predsedava. Kao uostalom i o bilo kojoj temi – onemogućio je raspravu i u slučaju zanemarene devojčice iz Mirijeva, koja je ostala nevidljiva za sistem, a Odbor se nije sastao nijednom od konstituisanja. „Mi smo pokušavali da dođemo u kontakt sa drugim roditeljima koji su imali sličnu situaciju, međutim oni uglavnom ne žele da govore i mislim da su u strahu od posledica koje bi mogla da donese takva vrsta izlaska u javnost. Kao što su ove majke imale posledice na svakodnevnom nivou - pričale su da ljudi ne žele da im se jave na ulici, da im retko ko dolazi u kuću. Imale su podršku DS-a, pa su kroz tu strukturu došle do neke vrste zaštite ili ohrabrenja da izguraju do kraja. Ali čitav slučaj podseća koliko su moćni sa druge strane i koliko je teško da se nešto dobije iako postoji i neka odluka koja potvrđuje i neke inspekcije su to sve rekle, i da to ne znači ništa dok se lokalni moćnik ne smiluje i kaže - sad može. A na kraju nismo ni došli do odgovornosti i sada se ponovnim upisivanjem dece u vrtić na neki način zatvara priča i čitav slučaj će moći da se zaboravi“, kaže Ćurčić. I zaista, poverenica je preporučivala, inspekcija je prvo nalagala a onda naređivala, Ministarstvo konstatovalo da su se stekli uslovi za podnošenje prekršajne prijave protiv direktorke vrtića – i ništa. Diskriminatorna odluka nije poništena do kraja školske godine, izvinjenje nije poslato, pravila upisa nisu promenjena, a direktorka nije ni kažnjena ni smenjena. A po svemu sudeći ne možemo računati ni na pravosuđe u ovom slučaju, jer po krivičnoj prijavi A11 protiv direktorke za nesavestan rad u službi nije pokrenut postupak. Ali zato jeste počelo suđenje Jeleni Mihajlović po tužbi Milorada Pantića Lukija – poverenika SNS-a u Pećincima – koga su majke označile kao odgovornog za izbacivanje njihove dece iz vrtića. Toliko mu je narušen ugled, da je nedavno jednoglasno reizabran na stranačku funkciju. Luka Petrušić