Mesta novih okupljanja

Osmišljen kao celogodišnji projekat kulture zajedništva i kao osobeni spoj različitih kulturnih praksi, kako sa ustanovama kulture tako i sa pojedincima, bilo da su u pitanju pojedinci iz stručnih kulturnih oblasti ili samo posetioci, Kaleidoskop kulture je otvoren prošlog vikenda u Novom Sadu, kroz nekoliko fešti. Nastao na temeljima prošlogodišnje uspešne kandidature ovog grada za evropsku prestonicu kulture, Kaleidoskop nastavlja sa promovisanjem ideje raznolikosti, kakvu multikulturna prestonica Vojvodine nudi na gotovo svakom ćošku. I zaista, vešto podeljen u celine po kulturnim oblastima – izvođačka, primenjena, vizuelna, arhitektura i književnost – Kaleidoskop otvara neke sasvim nove prostore kao mesta okupljanja i promovisanja umetnosti. Tokom minulog vikenda, uverili smo se i u kojoj meri je to bilo uspešno. Najpre otvaranje. Ideja da Korzo postane muzička pozornica i da se tako izmesti klasična muzika iz koncertnih sala i izađe pred masovnu publiku, bila je više nego intrigantna. Bulevar Mihaila Pupina bio je tako, iako vrlo prometan, za tu priliku, prošlog četvrtka, pretvoren u binu, s koje su se čuli prepoznatljivi akordi, kako popularne tako i filmske muzike, a sve to u izvođenju Vojvođanskog simfonijskog orkestra i pod dirigentskom upravom Srboljuba Dinića. Tom prilikom, bili smo u prilici da čujemo i premijerne numere, od kojih je neke potpisao i specijalni gost te večeri. Peter Bence je svetska klavirska senzacija, kompozitor i muzički producent koji drži Ginisov svetski rekord po broju odsviranih nota u sekundi. Osvojio je svet svojim klavirskim aranžmanima, sakupio preko 1,2 milijarde video-hitova i ogroman broj pregleda na Jutjubu i Fejsbuku u proteklih pet godina. Ne samo da pravi revoluciju u načinu sviranja klavira, već utiče i na nove generacije pijanista i muzičara koji dolaze. Postigao je senzacionalan uspeh svojim netipičnim i ekspresivnim stilom sviranja rušeći granice između klasične i popularne muzike i pretvarajući klavir u kompletan orkestar. Bence inspiriše i mlađe i starije generacije muzičara i ljubitelje muzike sa svih strana sveta. Te večeri čuli smo tako njegove numere March 88, Illuminated i Midnight Masquarade, sve tri u aranžmanu za klavir i orkestar, koje su se sjajno i gotovo neprimetno uklopile u dobro poznate teme čuvenog DŽona Vilijamsa iz filmova Supermen, Hari Poter i kamen mudrosti, Ratovi zvezda... ili Hansa Cimera iz Pirata sa Kariba, pa do obrada numera grupe Kvin, odnosno Majkla DŽeksona. I publika je sve to zdušno pozdravila, jer se upravo takav koncept poznatih zvukova sa dolazećim pokazao idealnim za izlazak na Korzo. Na sasvim drugoj emotivnoj ravni delovao je multimedijalni performans Neraskidive veze, održan samo dan kasnije u novosadskom Distriktu, a takođe u sklopu otvaranja Kaleidoskopa. Veoma je teško opisati čitav taj splet različitosti koje su činile celinu. Upravo odatle i naslov, koji je i bukvalan i vrlo aluzivan. Naime, već po početku predstave, u koju nas uvode video-bimovi na samom ulazu u Distrikt, postaje jasno da ćemo prisustvovati osobitoj reinterpretaciji istorije ovog mesta, kroz stogodišnji period, tokom kojeg je ono svedočilo o burnim događajima, počev od brušenja raznih materijala na početku prošlog veka, do uvoda u spektakl i senzaciju, u godinama koje živimo danas. Neraskidive veze su tako spoj performansa, predstave, pa još dva performansa, koji uključuju i plesne i kaskaderske nastupe, te brojnih izložbi, projekcija video-radova, jedan mural koji se ruši, video-igrice i umetničke instalacije do ogromne skulpture srca u nastajanju, koja bi trebalo da direktno sugeriše da je na kraju svakog razdoblja najbitnije nositi ljubav u sebi. Za tu izvedbu bilo je angažovano više od 300 umetnika, ali ipak najveći utisak ostavili su učenici Gimnazije „Laza Kostić“, koji su uz profesionalne glumce različitih pozorišta odigrali predstavu Nekršteni dani, kao centralni deo ovog performansa, a koja govori o stradanjima građana Novog Sada na tom istom mestu tokom Drugog svetskog rata. NJihova naturalizovana gluma u kombinaciji sa direktnim prenosom samog događaja koji se prati na video-bimu, uz dodatne inscenacije stradanja i pokušaja spasenja budućih naraštaja, delovala je izuzetno autentično u originalnoj „scenografiji“ Distrikta. Nadalje, performans se prati kroz različite izvedbe i instalacije, koje, svaka na svoj način, svedoče o brojnim promenama grada, pod uticajem društveno-političkih dešavanja, što dovodi Distrik do današnjeg centra savremenog stvaralaštva. Veoma je teško pobrojati sva imena koja su radila na ovom multimedijalnom događaju, ali sasvim je sigurno da je svako od njih ostavio osobeni trag kao dodatni pečat istoriji. Šteta što celokupnom događaju nedostaje dramaturška koherentnost, koja bi ipak povezala različitosti koje su autori hteli da prikažu, te u mnogim slučajevima brojne celine deluju kao zasebni događaji, iako su mnogi od njih – neke instalacije posebno – vrlo efektno izvedeni. Tako je sam kraj performansa ostavljen publici na promišljanje: da li se on završava tamo, u onom hangaru, u koji vas put same navede, ili na nekom od koncerata koji su usledili nedugo zatim? Program sve tri večeri zatvaranja upotpunili su brojni bendovi, u vrlo dinamičnim nastupima na nekoliko odvojenih bina. Kaleidoskop kulture nastavlja se programima na kojima će nastupili Stefan Milenković i DŽejson Majls, te radionicama i izložbama, nedeljom arhitekture, razgovorima o književnosti. Sudeći po brojnosti publike tokom prva četiri dana otvaranja, Kaleidoskop kulture uspeo je da različite umetničke događaje omasovi i privuče pažnju šire kulturne javnosti Novog Sada. Dragan Jovićević