Arhiva

Sumnja u Darvina

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00

Kada srednjoškolac Yošua Rouand iz Dovera u Pensilvaniji pogleda kroz prozor učionice, on vidi Hristovu crkvu i brda koja se dižu iza nje; sve ga to podseća na ono čemu je učen od detinjstva – savršenstvo Božjeg stvaranja doseglo je vrhunac šestog dana kada je Gospod stvorio čoveka po obličju svojemu. U školi, međutim, Yošua uči da je Homo Sapiens evoluirao tokom miliona godina od prvih nesavršenih vrsta koje su bile prapočetak života. Očigledno je protivrečje između te poruke i one za koju se Yošua nada da će je jednog dana širiti kao hrišćanski misionar. Samo njega to ne zbunjuje. Uostalom, evoluciji, poreklu vrsta i prirodnoj selekciji posvećena su svega dva časa biologije. Pa kakav bi on hrišćanin bio kada njegova vera ne bi mogla da preživi devedeset minuta izloženosti Darvinovom učenju?

Ipak, mnogi Amerikanci ne žele da im deca na taj način iskušavaju svoju veru. U takve spada i većina članova školskog odbora Dovera; zato je taj odbor prošlog meseca obavestio studente da postoje alternative Darvinovoj teoriji. Čak 80 godina posle suđenja Skoupsu, procesa u kome je profesor gimnazije iz Tenesija osuđen, makar i simbolično, zbog toga što je prekršio zakone države Tenesi predajući evoluciju, Amerikanci se još uvek bore protiv naučne teze koju doživljavaju kao klevetu – da imaju zajedničkog pretka sa majmunima. Ovog puta, međutim, bitka se vodi pod novim barjakom – ne pod barjakom Knjige postanja, već “stvaranja uz inteligentnu intervenciju” (ID), što je zapravo kritika evolucije zaodenuta u jezik nauke.

Zagovornici ID okupljeni oko Instituta Diskaveri iz Sijetla smatraju da je krajnje vreme da se ospori monopol darvinizma u nauci. “Darvinisti su skloni da kažu da se sve mora svesti na hemijsku reakciju, a to je onda zapravo više ideologija nego nauka”, tvrdi Yon Vest iz Instituta Diskaveri. Protivnici ID koji su okupljeni oko Nacionalnog centra za naučno obrazovanje iz Ouklanda u Kaliforniji smatraju da ta teorija nije ništa drugo do nasrtaj na osnovni princip prosvetiteljstva po kome nauka mora objasniti prirodu prirodnim uzrocima. “ID podrazumeva postojanje natprirodnog tvorca”, kaže Vik Valčak, pravnik koji radi za američko udruženje građanskih sloboda, jedno od onih koje se protive uvođenju teorije ID u školski program. “To nije nauka već religija.”

Volček se poziva na jedan doverski slučaj koji se još nije našao pred sudom, najnoviju epizodu u beskonačnoj borbi koja se vodi u nastojanju da se pomire Biblija, Čarls Darvin i njegovo “Poreklo vrsta” i Prvi amandman. Poslednja runda je započela kada je školski odbor u okrugu Kob u Yoryiji odlučio da u školske uybenike iz biologije stavi nalepnice u kojima se studenti upozoravaju da je “evolucija teorija a ne činjenica... (pa joj) treba pristupati otvoreno, pomno je proučavati i sasvim kritički razmatrati”. Ako to istrgnete iz konteksta, moglo bi vam se učiniti da sve to zvuči sasvim razumno, primećuje profesor prava Edvard Larson. Međutim, sama formulacija izaziva zbrku jer se pojam teorije praktično svodi na slutnju, umesto da se tumači kao skup sistematizovanih naučnih znanja koja mogu da daju određena objašnjenja.

Istina, Maryori Royers, majka koja je vodila kampanju za stavljanje nalepnica, kaže da je bila motivisana samo željom da se “proširi naučno učenje u ovoj oblasti, da se isprave predrasude i nepreciznosti u uybenicima”. S druge strane, međutim, petoro drugih roditelja tužilo je školski odbor tražeći da se nalepnice uklone. Posle trodnevnog suđenja, federalni okružni sudija, Klarens Kuper, presudio je 13. januara u korist tužitelja. Školski odbor namerava da se žali na presudu.

Pomalo je ironija sudbine da je bitka izbila onog trenutka kada su prosvetne vlasti u okrugu Kob odlučile da kupe nove uybenike u kojima se konačno pojavljuje tema evolucije, pošto je čitav niz prethodnih godina ta tema bila jednostavno ignorisana. Slične se borbe sada vode i u Viskonsinu, Arkanzasu i drugim mestima. U Ohaju su, međutim, prošle godine usvojeni standardi koji sadrže i onu zapaljivu rečenicu o potrebi za “kritičkim analiziranjem aspekata teorije evolucije”.

Kanzas, u kome su na izborima u novembru prošle godine antievolucionističke snage dobile većinu od 6:4 u državnom školskom odboru, namerava da tokom februara revidira svoje nastavne standarde; pre pet godina ta savezna država je uglavnom služila za podsmeh zbog toga što je u potpunosti eliminisala evoluciju iz nastavnih programa. Jedino što još nedostaje pa da izbije potpuni kulturni rat jeste učešće nacionalnog konzervativnog pokreta koji je na sve ovo do sada gledao kao na isključivo lokalno pitanje. Republikanski senator Rik Santorum iz Pensilvanije, koji je napisao članak u znak podrške doverskom školskom odboru, kaže da na evoluciju gleda kao na jedno od “velikih socijalnih pitanja našeg doba”, naporedo sa abortusom i brakom homoseksualaca.

Kao naučna teorija ID veoma sporo nadoknađuje onih 150 godina za koliko joj “beži” teorija evolucije. Teorija ID počiva na jednoj privlačnoj alternativnoj ideji, onoj po kojoj živi svet odražava intervenciju ili usmeravanje svesne, racionalne inteligencije.

Američko Udruženje za unapređenje nauke donelo je 2002. godine rezoluciju po kojoj je teorija ID “interesantan filozofski ili teološki koncept”, ali svakako ne onaj koji bi trebalo predavati na časovima prirodnih nauka. U suštini, Institut Diskaveri i ne zahteva da se ID predaje u školama, već samo da se učenici upoznaju sa svim “kontroverzama” darvinizma. Ogromna većina naučnika doduše ne vidi da tu uopšte ima ikakvih kontroverzi. Dokument Instituta Diskaveri pod naslovom “Naučno neslaganje sa darvinizmom”, čija osnovna teza glasi “skeptični smo prema tvrdnji da se mutacijama i prirodnom selekcijom može objasniti složenost života”, potpisalo je svega 350 naučnika od 120 000 koliko ih je registrovano u SAD.

Ono što je ovde najbitnije znatno prevazilazi to što se đacima u srednjim školama predaje o zebama sa Galapagosa. Naime, ako neko prihvata teoriju stvaranja uz inteligentnu intervenciju, to znači da priznaje natprirodni proces. U suštini, upravo je to ono što žele zagovornici ID – oni žele revoluciju – ili kontrarevoluciju. Behe kaže da većina hrišćana prihvata Boga koji je udahnuo život vaseljeni u skladu sa prirodnim zakonima, dok evolucija otvara mnogo teža egzistencijalna pitanja. Qudi žele da osete da Bog vodi brigu o njima, svakom ponaosob. Margaret Evans, psiholog sa Univerziteta u Mičigenu, proučavala je verska uverenja u dece i zaključila da im je kreacionizam blizak. “Opterećeni smo predrasudama i želimo da vidimo svet kao nešto stabilno i svrhovito”, kaže Evansova. “Ne znam zapravo u šta da verujem”, rekao joj je jedan roditelj. “Želim samo da moje dete ode u raj.”

U debati oko ID i jedna i druga strana priznaju da većina naučnika prihvata evoluciju, ali se slažu da se naučni sporovi ne mogu rešiti nadglasavanjem. Nadglasavanje je, međutim, uobičajeni metod u radu školskih odbora.

(Newsweek)

Piše DŽeri Adler

Prevela LJiljana Nedeljković