Uzvraćen udarac

Autori Panorame, legendarne dokumentarne emisije prvog programa televizije Bi-Bi-Si, koja se redovno emituje već više od pedeset godina (počev od novembra 1953) negujući prepoznatljivu vrstu istraživačkog novinarstva, upustili su se u još jedan izazovan poduhvat od nacionalnog značaja: rešili su da odbrane poljuljani profesionalni ugled Bi-Bi-Sijeve novinarske škole i nezavisnu uređivačku politiku britanskog “javnog servisa”.

Uprkos ozbiljnom udarcu koji je Bi-Bi-Si nedavno preživeo, kada je njegov generalni direktor Greg Dajk bio prinuđen da podnese ostavku (zbog skandala izazvanog nalazom nezavisne istrage sudije Lorda Hatona), novinari i urednici prestižnog programa Panorama su – nakon dugotrajnog i brižljivog prikupljanja i analiziranja činjenica – ponovo uperili prst u vladu Tonija Blera... I, ne samo da su ponovili ranije iznete optužbe na račun vlade i premijera nego su u tome otišli i korak dalje...

Naime, u jednom izveštaju Bi-Bi-Sijevog novinara Endrjua Giligena, koji ga je učinio slavnim (sada širom sveta drži predavanja o novinarstvu), emitovanog u maju 2003. u večernjem informativnom programu radija, posvećenog obaveštajnim podacima o oružju za masovno uništenje u Iraku, a sročenog na osnovu podataka dobijenih od vladinog stručnjaka za hemijsko oružje dr Dejvida Kelija, koji je kasnije izvršio samoubistvo, izneta je i opužba da je vlada Tonija Blera “frizirala” obaveštajne podatke o iračkom oružju. Što je bilo ravno optužbi da je premijer obmanuo parlament i javnost kada je pravdao odluku o ulasku Velike Britanije u rat...

Ali, budući da je nezavisna istraga lorda Hatona konstatovala da je Bi-Bi-Si u pomenutom Giligenovom izveštaju prekršio neka pravila i standarde profesionalne etike, premijer i vlada su iz ovog sukoba izašli kao pobednici. Dok je Bi-Bi-Si izvukao deblji kraj...

Ipak, ta priča nije završena. Prošle nedelje, tačno na drugu godišnjicu napada na Irak, u

trenucima kada je čitava Britanija bila zaokupljena spekulacijama u vezi sa sledećim parlamentarnim izborima, udarni dokumentarni program Bi-Bi-Sija je obelodanio brojne činjenice iz kojih se može zaključiti da je vlada Tonija Blera u vreme napada na Irak zaista obmanjivala domaću javnost u vezi sa stvarnim razlozima za rat... Preciznije, da je imala nagoveštaje svojih obaveštajnih službi da Amerikanci svesno fabrikuju dokaze kako bi potkrepili već donetu odluku o ratu protiv Sadama Huseina, ali da je ta istina bila brižljivo čuvana od domaće javnosti.

U emisiji Panorama na prvom programu televizije Bi-Bi-Si rečeno je eksplicitno da je šef britanske tajne službe MI6, ser Ričard Dirlav, premijeru Toniju Bleru blagovremeno saopštio da su Amerikaci “već odlučili da krenu u rat protiv Iraka i da se može očekivati će svi njihovi obaveštajni izveštaji biti prilagođeni tom cilju...” Autori Panorame su razgovarali sa velikim brojem bivših vladinih činovnika, od kojih su neki u međuvremenu već otvoreno kritikovali politiku Blerovog kabineta prema Iraku. Citirali su i pozivali se na veliki broj tajnih izveštaja i oficijelnih dokumenata koji su naveliko počeli da cure u javnost nakon prve velike provale koju su izveli novinari Dejli telegrafa.

Recimo, u emisiji je izneta tvrdnja da je još 23. jula 2002. godine održan važan sastanak na kome se odlučivalo o sudbini Iraka. Šef MI6, koji se upravo vratio iz Vašingtona, saopštio je premijeru Bleru da je “rat protiv Iraka postao neizbežan, budući da su

Amerikanci očito počeli da montiraju sve činjenice i obaveštajne analize tako da one podupru politiku administracije Yorya Buša”. Dok se, kažu, ministar spoljnih poslova Yek Strou još pitao da li Sadam Husein zaista predstavlja tako ozbiljnu pretnju da to opravdava invaziju...

Karakteristične su, takođe, tvrdnje da britanski obaveštajci katkada nisu bili u stanju da prikupe dovoljno uverljivih dokaza za neke informacije za koje je vlada Tonija Blera bila veoma zainteresovana. Zato je uz neke od tih informacija dostavljenih vladinim funkcionerima stajalo i upozorenje da “izvori nisu mogli biti u potpunosti provereni”. Ali, premijeru Bleru to nije smetalo da – kako tvrdi Bi-Bi-Si – samo dve nedelje kasnije u obraćanju poslanicima kaže da je reč o “pouzdanoj slici zasnovanoj na obaveštajnim podacima prikupljanim tokom protekle četiri godine, koja je ekstenzivna, detaljna i autoritativna...”

Britanski diplomati i obaveštajci imali su mnogo problema u nastojanju da ubede predstavnike neutralnih zemalja u Savetu bezbednosti UN u svoje argumente za rat protiv Iraka. Tako je, recimo, bivši ambasador Meksika u UN ispričao da je predstavnike britanske službe MI6 zapitao “da li raspolažu nepobitnim dokazima o postojanju iračkog oružja za masovno uništenje”, i rekao da su mu ovi u ono vreme odgovorili – odrečno! U emisiji se pojavio i ser Stefan Vol, bivši savetnik premijera Blera za evropska pitanja, koji je govorio o nedostatku valjane pravne argumentacije za rat protiv Iraka.

“Argumentaciju u prilog ulaska u ovaj rat smo suviše nategli, a činjenica da nismo raspolagali valjanim argumentima kojima bi potkrepili našu odluku može da bude veoma opasan presedan”, rekao je nekadašnji Blerov savetnik.

Rat se u međuvremenu rasplamsao. Računa se da je za protekle dve godine život izgubilo najmanje 100 hiljada Iračana, mahom civila. Prema računici koju je objavila američka informativna agencija Asošijeted pres, u ratu u Iraku tokom prve dve godine stradalo je 1 520 Amerikanaca. Ta statistika pokazuje da su Amerikanci pretrpeli najviše žrtava (1 382) nakon što je predsednik Buš zvanično objavio da su glavne vojne operacije u Iraku – okončane. Britanske vojne vlasti govore o 86 stradalih državljana te zemlje, dok se u žrtve među strancima ubrajaju i 21 građanin Italije, 18 Ukrajinaca, 17 Poljaka, 11 Španaca, osam Bugara, tri Slovaka, po dva dražavljana Holandije, Estonije i Tajlanda i po jedan iz Danske, Mađarske, Kazahstana, Letonije i El Salvadora.

Čitava ova priča mogla bi, naravno, imati posebnu težinu ukoliko se Britanija uskoro – kao što mnogi očekuju – suoči sa novim parlamentarnim izborima. I, ako bi u slučaju tih skoro raspisanih izbora rat u Iraku postao glavna izborna tema...

Kako u Britaniji vlada može da bira najpovoljniji trenutak da raspiše parlamentarne izbore, a brojne agencije za ispitivanje javnog mnjenja i eksperti raznih vrsta smatraju da je sadašnji trenutak u tom pogledu izuzetno povoljan za premijera Blera, koji će se boriti za svoj treći premijerski mandat, ima mnogo razloga da se veruje da bi izbori mogli biti održani već u maju. Već se zna da će na tim sledećim izborima protivkandidat Toniju Bleru u njegovoj tradicionalnoj izbornoj jedinici u gradiću Seyefildu u pokrajini Midlsborou na listi konzervativne stranke biti bivši agent tajne službe MI5 Dejvid Šajler. Šajler, bivši pripadnik jedne antiterorističke jedinice, koji je svojevremeno bio osuđen za odavanje državnih tajni novinarima lista Mejl on sandi i koji je zbog toga 2002. godine proveo šest meseci u zatvoru, kaže da će njegova predizborna kampanja biti zasnovana na energičnom protivljenju ratu u Iraku. Ali, ipak, priznaje da su mu šanse da pobedi Blera minimalne...

Uostalom, sve govori da su šanse sadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera i njegove laburističke stranke da trijumfuju i na narednim izborima – svemu uprkos – prilično velike. Drugim rečima, da antiratno raspoloženje većine Britanaca, pa i angažovanje Bi-Bi-Sija i drugih moćnih britanskih medija na otkrivanju činjenica o tom ratu koje ne idu u prilog vladi, ni ovoga puta neće presudno uticati na raspoloženje birača.