Antisemitizam

Nisam verovao da ću o antisemitizmu pisati kao o aktuelnoj reči kad nas. Srbi su se s pravom hvalili da kod nas nije bilo pogroma.

Antisemitizam postoji u Evropi pre nego što je termin 1875. godine prvi upotrebio Vilhelm Mar (1819 – 1904), hamburški anarhist i pamfletist, koji je osnovao Antisemitsku ligu. Progon Jevreja i mržnja prema njima u raznim periodima evropske istorije bili su zasnovani najpre na religioznim, a zatim na političkim, ekonomskim i rasnim principima. U Rusiji je progon Jevreja bio deo carističke politike, kao što je u nacista bio deo “konačnog rešenja” jevrejskog pitanja. “Konačno rešenje” je za jedne naciste značilo preseljenje celokupnog jevrejskog življa na Madagaskar, a za druge sistematsko uništavanje Jevreja u logorima, tim fabrikama smrti, u kojima je izgubilo život oko sedam miliona Jevreja.

Zaista je monstruozno posle tako gorkog iskustva čovečanstva tražiti proterivanje iz naše zemlje ono malo jevrejskog življa posle holokausta. Potresan je komentar Aleksandra Singera, predsednika Zajednice jevrejskih opština SCG, jednog od retkih preživelih logoraša kod nas i u svetu, koji je tužnim glasom prokomentarisao sramni događaj: “Kako ti ljudi koji su ispisali antisemitske parole ne znaju da tim više štete svom narodu nego onom malom broju preostalih Jevreja u Srbiji.”

Zar je mogućno da mladi ljudi i njihovi stariji inspiratori mogu da veruju da mogu biti neka superiorna bića viših vrednosti kad slede krvničku teoriju krvave prakse nacizma?

Zar zagovornici proterivanja iz naše zemlje ono malo Jevreja mogu da zamisle kakva bi izgledala svetska civilizacija bez Jevreja? Setimo se nekih od njih, bez hronološkog reda i rangiranja: Ajnštajn, Frojd, Kafka, Hajne, Kolumbo, Jozef Flavije, Nostradamus, Majmonides, Spinoza, Marks, Mejerholjd, Bergson, Martin Buber, Levi-Stros, Levi-Bril, Vigotski, Hana Arend, From, Markuze, Čomski, Pisaro, Šagal, Zadkin, Lipšic, Modiljani, Liberman, Rotko, Bakst, Sara Bernar, Prust, Mendelson, Majerber, Johan Štraus, Geršvin, Bernštajn, Giljeljs, Hajfec, Ojstrah, Menjuhin, Rihter, Šenberg, Kapica, Lindau, Cvajg, Babelj, Šulc, Mandeljštam, Anski, Baševis Singer, Artur Miler, Suzan Sontag, Mikeš, Ana Frank, Zamenhof, Botvinik, Fišer, Talj, Ofenbah, Erih fon Štrohajm, Paul Muni, Piter Lore, Deni Kej, Edvard Robinson, Hana Rovina, Mihoeljs, Simon Sinjore, Altman, Bela Balaš. Ovog puta ne nabrajam naše slavne Jevreje.

Reč semit potiče iz Biblije. Šem je bio sin Noja, pravednika, koji je voljom Božjom jedini preživeo potop, sa još dvojicom Šemove braće, Hamom i Jafetom. Od Šema (Sama) potiču Jevreji, Arapi i Asirci, od Hama Egipćani, a od Jafeta indoevropska plemena.