Bošnjaci i poneki Musliman

Formiranje nove gradske vlasti u Sarajevu i prvi ozbiljniji rezultati i dokazi o broju stradalih Srba tokom rata u ovom gradu vremenski su se podudarili i, kao što je to ovde uobičajeno, strasti su proključale – padaju teške reči, zametnuo se pravi mali medijski rat. Brzopleti i površni u pokušaju da stvar rastumače, plasirali su tezu da je reč “o prebrojavanju mrtvih i živih Srba u Sarajevu” za prolazne dnevnopolitičke potrebe, dok ozbiljniji u najnovijim sporenjima vide dokaz dokle je stigao “proces pomirenja i izgradnja multietničkog, multikulturnog i multikonfesionalnog društva i države”.

U vezi sa “živim Srbima u Sarajevu” (o mrtvima vidi okvir), nedavno je započelo formiranje nove gradske vlasti u Sarajevu i to bez Srba. Gradske odbornike ne biraju građani, već ih delegiraju opštine koje čine grad iz sastava svojih skupština. Vodeće sarajevske političke partije multietničnost Gradske skupštine obezbedile su tako što su predložile Bošnjake (veći broj) i one koji se izjašnjavaju kao Muslimani (manji broj). Ovi drugi su svrstani pod ostale, a neki od njih su se tako izjasnili uoči samog izbora.

Multietničnost po formuli “Bošnjaci i poneki Musliman” doživljena je kao drzak politički potez (pre svega Stranke demokratske akcije i Stranke za BiH), kako među Srbima u celoj BiH, tako i u liberalnijim intelektualnim krugovima u Sarajevu.

Prekršen je, međutim, i Ustav – o konstitutivnosti sva tri naroda u celoj BiH. Prvi je reagovao zamenik predsedavajućeg Predstavničkog veća Skupštine BiH Nikola Špirić koji je pokrenuo postupak pred Ustavnim sudom BiH jer “Statut grada Sarajeva nije usklađen sa Ustavom”. To je, kaže, samo jedan – pravni i formalni deo priče. Drugi je suštinski: “Multietničnost kao koncept pada, evo, u Sarajevu, a traže da ga priznamo kao glavni grad.”

Čak je predsednik Izborne komisije BiH Vehid Šehić kreiranje Gradske skupštine doživeo kao izigravanje ustavanih odredbi, ali je, tvrdi, nemoćan da to promeni.

Nakon prilično burnih reakcija kreatori nove gradske vlasti ponudili su Srbima da delegiraju četiri odbornika, ali u kvoti “ostali”, što će reći nacionalne manjine, a to bi bilo dodatno bacanje rukavice u lice.

Tu je već reagovao predsedavajući Predsedništva BiH Borislav Paravac nizom inicijativa upućenih Ustavnom sudu BiH u kojima dokazuje da se u entitetu Federacija BiH uglavnom ne poštuje ni na jednom nivou vlasti (opštine, kantoni, entitet) odredba o konstitutivnosti naroda. Najozbiljnija Paravčeva zamerka je nefunkcionisanje Veća naroda u parlamentu Federacije BiH. U Republici Srpskoj to veće funkcioniše, a smisao je da svaki konstitutivni narod u svakom trenutku može osporiti svaki zakon ukoliko proceni da je time ugrožen “vitalni nacionalni interes nekog od naroda”.

Ta veća se biraju po paritetnoj osnovi. E, u Federaciji to veće uopšte nije formirano po formuli iz Ustava zbog, kako se tumači, nedostatka Srba u ovom entitetu. “Mi smo zbog te činjenice sad osporili čak 117 zakona koje je donio parlament Federacije BiH”, kaže Slobodan Radulj, savetnik u Predsedništvu BiH. On tvrdi da se Srbi u Federaciji praktično tretiraju kao manjina.

Zanimljivo, međunarodna uprava u BiH o svemu ćuti. Špirić misli da duboko podeljena BiH, i kao država i kao društvo, znači dugoročnu ulogu međunarodne zajednice kao arbitra, a to im, veruje, odgovara.

U Sarajevu zaista nema Srba, popis se odlaže, ali, prema nekim procenama, oni su spali na jedva četiri odsto stanovništva. Galama oko njihovog učešća u vlasti više se digla zbog ustavnih rešenja i insistiranja međunarodne uprave da se vlast u drugim sredinama pravi prema formuli popisa iz 1991. godine. Smešno je, međutim, kada današnje Sarajlije kažu “tačno je da ovdje živi više od devedeset odsto Bošnjaka, ali smo mi po duhu multietnički, multikulturni ... grad”.