Bolje cigarete nego bensedin

Kako nezvanično saznaje NIN, na tender za dodelu licenci za otvaranje novih fabrika duvana potpune prijave poslala su dva kandidata: beogradska firma “Monus”, vlasništvo kontroverznog biznismena Predraga Rankovića Peconija, i Fabrika za proizvodnju duvana “Senta” iz Sente, u većinskom državnom vlasništvu. Na sreću, toliko ima i licenci. I da treći očekivani učesnik tendera fabrika duvanskih folija iz Bujanovca nije dostavio manjkavu dokumentaciju, teško da bi savladao početnu prednost koju Zakon o duvanu daje kandidatima koji već imaju izgrađene fabričke hale. A i “Monus” i “Senta” ih imaju – “Monus” u Inđiji, “Senta” u Senti. Postoji još i zakonska prepreka od minimum 50 poena sakupljenih u bodovanju drugih uslova tendera, ali ne očekuje se da će biti iznenađenja. Tako da će vlasnik marke koja se takođe “prodaje na kiosku ali nisu novine”, moći da uživa u sopstvenoj, umesto kao dosad u uslužnoj (Duvanski kombinat iz Podgorice) proizvodnji sopstvenih cigareta. A i država, koja je navodno već našla kupca za svoj većinski udeo u senćanskoj fabrici, neće ostati kratkih rukava. Pošto dve postojeće fabrike duvana, 2003. godine prodate “Filip Morisu", odnosno BAT-u, već kontrolišu 80 odsto domaćeg tržišta cigareta, sad nastaje bespoštedna borba za preostalih 20. Ona neće biti nimalo laka za one koji tek treba da razviju proizvodnju cigareta.

“Sada je glupo pričati, ali postojeći zakon o duvanu je loš. Što se tiče same procedure za dobijanje licenci, zakonom je trebalo zabraniti da se u toku trajanja moratorijuma za odobravanje rada novih fabrika izgrađuju novi kapaciteti. Prelaznim odredbama je trebalo regulisati pitanje postojećih domaćih proizvođača, a izgradnju novih kapaciteta zabraniti”, kaže za NIN Vladan Begović, direktor Agencije za duvan.

Inače su favorizovani oni koji već imaju izgrađene kapacitete?

- Da, Zakon ih je favorizovao. Među uslovima se pod jedan boduju već izgrađeni kapaciteti, a tek pod dva projektna dokumentacija. I ja smatram da je to logično. Kad je već država dozvolila da ti kapaciteti budu izgrađeni, koji bi njen interes bio da taj ko je već izgradio fabriku, ne dobije licencu kad se javi na tender?

Dakle, po tenderskim pravilima mogu se dodeliti samo dve licence?

- Da. I ja mislim da su, pored postojeće dve fabrike za proizvodnju cigareta, još dve sasvim dovoljne da se podmiri tržište. Kad smo na Upravnom odboru Agencije za duvan donosili odluku o broju licenci, uzdržan je bio jedino ministar zdravlja Tomica Milosavljević. Razumem njegove razloge. Ali smatram da za ovakvu zemlju u tranziciji apsolutno bi van pameti bilo da se proizvodnja duvana ne postavi na onaj raniji standardni nivo. To je nekih

11 000-12 000 tona, pa može i do 15 000 tona, sasvim sigurno. Sada je naša proizvodnja 6000-7000 tona. Naš cilj je bio da se podstakne proizvodnja duvana, da se smanji deficit, da bude borba na tržištu, da ne bude monopola. Jeste duvan štetan po zdravlje, ali ovaj narod pije bensedine, a bolje je da puši, jer tranzicionog stresa će biti sigurno još desetak godina. Jeste duvan štetan, ali drugim merama mogu se podsticati viši kvalitet, zaštita, dugoročno smanjenje upotrebe cigareta.

Pratite li kretanja na tržištu cigareta otkako su dve postojeće fabrike prodate “Filip Morisu”, odnosno BAT-u? Da li je tu došlo do nekih promena?

- Obe ove kompanije sada imaju svoje veletrgovine. BAT je imao ekskluzivni ugovor sa “Direktnom trgovinom” iz Novog Pazara, a “Filip Moris” je sad registrovao svoju veletrgovinu. I to je sad veliki problem. Ostao je samo “Veletabak” za neke sisteme, a za svoje brendove i za ono što DIN uvozi, sad su sami i veletrgovci. Po mojoj proceni, ove godine će ta dva proizvođača samo na monopolu u veletrgovini imati zaradu od 20 miliona evra. Jer, četiri odsto je veleprodajna marža na maloprodajnu cenu. I sad se ostale veletrgovine polako gase. Desetak ih je već ugašeno.

Po zakonu mogu da favorizuju svoju veletrgovinsku firmu?

- U zakonu samo stoji da su veletrgovci obavezni da ne prave diskriminaciju prema malotrgovcima, ali od proizvođača prema veletrgovini te zabrane nema. To ostaje stvar poslovne politike. Ali, nelogično je da država jednom rukom daje licence veletrgovini, a sa druge strane postoji monopol i onemogućuje im se poslovanje.

Neki monopoli se uspostavljaju i u uvozu?

- I tu imamo jednu uočljivu pojavu. Tokom 2000. i 2001. godine bilo je više od 80 uvoznika, sada ih je sve manje. Sve velike svetske ili evropske firme otvorile su svoje uvozničke firme. I tu će se knjiga svesti na pet-šest slova. “Filip Moris” je od Nove godine počeo da proizvodi “marlboro” u Nišu i tu su oni u prednosti pred ostalim uvoznicima jer akcizu plaćaju kao na domaće cigarete. BAT je prošle godine počeo u Vranju da pravi “pal mal”, “laki”…

Sve je iznenadio prošlogodišnji veliki uvoz cigareta?

- Mi smo od Poreske uprave tražili podatke o postojećim zalihama. To još nismo dobili, ali praktično je na tržištu bilo oko 24 000 tona što uvezenih cigareta, što proizvedenih ovde. Smatramo da je to je iznad domaćih potreba. Ima tu i pravljenja zaliha. Činjenica je da je nivo šverca drastično opao, ali sad imamo pojavu da preko nas ili od nas cigarete idu prema Zapadu. Čisti šverc. Čak im se isplati da ovde plate akcizu. Ono u Austriji što je nađen šleper cigareta sakrivenih u jabukama, to je bio “memfis” ovde ocarinjen kao jabuke. Sad pre neki dan u Loznici su u jabukama nađene cigarete, pa stičem utisak da je i u tom slučaju bilo neko izvozno carinjenje. Jer, jabuke se retko uvoze i gde baš u Loznici. Mi računamo da je 22 000 tona cigareta neka naša godišnja potrošnja. A tu je i klasični program Tvornice duhana Rovinj; prebacuju se preko Dunava, izvezu iz Hrvatske, pa onda tamo vrate.

Ima li sličnih problema na granici sa Kosovom?

- Trenutno nemamo podatke, ali oni su povećali dažbine, pa je razlika u nivou opterećenja smanjena. Sad je situacija mnogo bolja. Ali pre dve-tri godine, da sad ne slažem, opterećenje je kod nas bilo i do sedam puta veće što je pogodovalo švercu.

Odakle se Kosovo snabdeva cigaretama?

- Koliko sam čuo, tamo su najprodavanije cigarete “memfis” (“Austrija tabak”), a ona fabrika u Gnjilanu mislim da ne radi. Uglavnom je tamo uvoz, preko Albanije… Tu se vidi i da su ukusi potrošača veoma različiti po teritorijama i da se to vrlo teško menja. Kosovo je deo Srbije, a u ovom centralnom delu Srbije je “memfis”, ma kakvi, daleko od najprodavanije cigarete.

Proizvodnja domaćeg sirovog duvana sporo se oporavlja ?

- Ova godina će biti veoma interesantna. Borba će biti velika, ne znam ko će dobiti licence, ali imaće velikih problema da usvoji proizvodnju, da se snabde domaćim duvanom. Po zakonu, morate u proizvodnji da koristite 50 odsto domaćeg duvana, a domaćeg duvana ima oko 6000 do 7000 tona. Znači, oni moraju da ulažu u proizvodnju duvana da bi taj zakonski uslov ispunili. “Senta” se i dosad bavila proizvodnjom duvana.

“Filip Moris” i BAT ispunjavaju taj zakonski uslov?

- Pa uvek je bila povika da ne ispunjavaju, ali kad god se pošalje inspekcija, utvrdi se da su uslov ispunili. Agencija traži od Ministarstva poljoprivrede i oni pošalju inspekciju. Dvaput smo je dosad slali: proverili smo 2003. godinu, a sad je provereno za 2004. godinu.

Da li naš domaći duvan ima kvalitet potreban za proizvodnju “marlboroa”?

- Ne, ne može naš domaći duvan. I po njihovim procenama, a i ja ne verujem da će narednih godina moći da se upotrebi naš domaći duvan u toj proizvodnji. Tu treba mnogo raditi, mada naši domaći proizvođači tvrde da je kvalitet našeg duvana dobar. Oni koriste i mislim da je po kvalitetu najbolji duvan iz Zimbabvea, a nešto dolazi i iz Brazila. Ali na našem tržištu sad postoji i firma “Dajmond”, vodeća među obrađivačima duvana u svetu. Ona prati “Filip Moris”. Tako da su oni krenuli u akciju da podignu kvalitet. “Dajmond” je u Beogradu registrovao firmu. Nadamo se da će proizvodnja domaćeg duvana biti povećana jer će oni biti prisiljeni da izvoze. Ostali uvoznici će se boriti da zadrže svoj deo tržišta, mada oni rade u nepovoljnijim uslovima, zbog akciza. I ova dva nova proizvođača će se boriti da zauzmu svoje mesto za tržištu, pa će biti veća okrenutost izvozu.

Da li je u međuvremenu došlo do nekih promena u maloprodaji?

- I to je veoma dobar biznis. Jer, u maloprodaji se dobija 6-8 odsto rabata, odnosno marže od maloprodajne cene. Ukupan broj malotrgovaca se nije smanjio; jedni odlaze, drugi dolaze. Mali još tavore, ali vreme ne radi za njih. Bivši ministar finansija Božidar Đelić je predlagao neke uslove sledeći svoja iskustva iz Francuske, pa je računao da će se posle prve navale od oko 30 000 maloprodajnih objekata, njihov broj svesti na oko 15 000. Ali nisu ti uslovi još za nas. Ne ide to baš tako.