Kad nauka tumači veru

Matijasa Šulca, pisca feljtona “Jerusalim, mala varoš“ ne bi trebalo proglasiti antisemitom. Pre bi se reklo da je njemu stalo da demitologizuje i desaktifikuje sve ono što se tako duboko usadilo u svest i sećanje Jevreja. Na tom delikatnom poslu bio je strpljiv, pa je na kraju došao do iznenađujućeg saznanja: “Jerusalim, sveti grad Jevreja, umesto stotine hiljada stanovnika brojao je ne više od deset hiljada. Stari zavet je prepun fikcija”, tvrdi Šulc, “u njemu se kolibe pretvaraju u palate, a neizvesno je da li je Mojsije uopšte i postojao...”. Isti autor se pita da li Sveto pismo sadrži samo fikcije i fantaziju pošto neki njegovi delovi gotovo da podsećaju na leksikone istinske istorije. I kako onda da se čovek u tome snađe? I tako su Šulc i neki njegovi prethodnici došli do zaključka da je jedno od najznačajnijih poglavlja istorije Jevreja ono o njihovom bekstvu iz Egipta u stvari događaj nepoznat istoriji: postojao je samo u glavama verskih vođa koji su ovoj fantastičnoj priči udarili pečat istine. Prema tome, Stari zavet je uglavnom fikcijska istorija.

Šulcov feljton je efektan primer šta se zbiva s religijom kada se podvrgne istorijsko-naučnoj analizi: sve ono što se u religijskom delu ne može da svede na racionalni supstrat proglašava se religijskom imaginacijom, što je metodološka greška budući da većina istorija religija počivaju na elementima nadnaravnog. U osnovi, čuda su neka vrsta izuzetnog doživljaja, posrednici u komunikaciji sa božanskim, kao na primer biblijska epizoda kada Avram pokazuje spremnost da svog jedinca, sina Isaka, prinese kao žrtvu Bogu ili pak kažnjavanje grešnih gradova Sodome i Gomore.

Jednom rečju, istorija Jevreja je istorija satkana više od elemenata čuda nego činjenica naučno dokazivanih. Ne treba zaboraviti da su za religijsku svest čuda najviši stepen realnosti.

Bez vere u čuda ljudska duša i ljudska svest bile bi porazno ispražnjene jer su čuda za religiju ono što su prirodni zakoni za nauku. Ne ukazuje li iskustvo da nauka ni danas nije sposobna da odgovori na pitanje kako je postao svet i da li će nestati jednog dana u nepoznatom kao što je iz nepoznatog izronio u biće i postojanje.

Za religijsku svest nema dvoumljenja: Bog je stvorio svet ni iz čega, a u Ništa će možda jednog dana i da ga vrati. Zbog čega? To ostaje za ljudski um nerešiva tajna.

Maks Erenrajh,
Beograd