Nudimud

Drma me neka letnja depresija. Otkud znam da je depresija? Kako me to pitaš, Srbine? Ne radi mi se sa tegovima, na silu radim trbušnjake i sklekove, ne razgovaram sa ljudima, pa ni sa Srbima. Odjednom, shvatio sam da su i oni samo ljudi. Razgovaram samo sa Gospodom i dopisujem se sa Aristotelom. Ne razgovaram, bre, ni sa Oljinim cvećem. Dok ona, vidim, razgovara sa cvećem svakog jutra dok ga zaliva. A dovukla na terasu sve i svašta. Poseljačila mi terasu. U jednom velikom ćupu male begonije koje tek treba da se rasađuju. Pored begonija hibiskus, a do njega orlove kandže i debela koka. E, onda dođe drugi veliki ćup, brale, a u njemu vres koji smo doneli sa Čigote, pa vrbena sa sitnim lila cvetićima poput ljubičica, pa bosiljak. A na ogradi terase viseće muškatle i petunije, tu su i Nadini kaktusi i dracena, alijas, Drvo života. Elem, na jugu Srbije Šiptari polako uzurpiraju zemlju, Olja uzurpira terasu. Ugrožen sam, bre, teritorijalno! Po terasi hodam oprezno kao čaplja po bari, hodam na prstima, šta hodam, lebdim po terasi samo da ne ugrozim nečiji biljni život, da ne felširam neku saksiju pa da bude belaja. Jer, onda me od

Olje ne bi spasio ni Kofi Anan, ni njegov Savet bezbednosti.

A kupila i bonsai! Širi se u prozoru kao moćan ravničarski hrast u Vojvodini.

Depresivan i moj komšija Cema iz CZ-a. A na zatvorskom krovu palo jato crnih gavranova noseći vesti sa Kosova. I, zaista, zaista vam kažem; nije dobro za Srbiju ako su svi toliko depresivni. Jer, ko će na jug Srbije kad, uskoro, zatreba, i ko će na krajnji sever u Stokholm po Nobela?

Kad, tiruli, tiruli. Zove rođa iz Švice. I on, kao, malo depresivan. Ali, ne zbog referenduma u Francuskoj nego, eto, tako. Oseća neku neobjašnjivu prazninu u duši. Hoće to i kod mladih, mislim, letnja depresija, kada naglo uskočimo u leto. Pisao je o tome Maks Friš. Nego, ima i vedrih vesti iz Švice. A šta će da bude? Kao, krenuo moj rođa na posao, kad, motor mu štuca, kašlje, rođina “mečka” jedva stigne do kluba. Onda se “mečkom” pozabavi naš čovek, automehaničar Qubić, ima radnju u Roršahu, na Bodenskom jezeru. I šta će da kaže? Kablove te pregrizli “oni mali mečići”!? Tako Qubić zove lasice jer fale mu srpske reči, još kao dete otišao je iz Srbije.

E, sad, otkud lasice u rođinoj “mečki”? Nije to nikakvo čudo u Švici. Tamo lasica ima velika građanska prava. Ne moraš da živiš pored šume pa da ti lasica pregrize kablove. Može to da ti se desi ako stanuješ i u centru Sen Galena. I ne zavlače se lasice ispod šasije samo zato što im je, preko noći, hladno, a motor topao, pogotovo ako si napravio turu do Hajdelberga. Grizu kablove i zato što vole njinu plastiku, što ih ta plastika po mirisu i ukusu podseća na neku njinu šumsku hranu, neko korenje, pečurke, šta li.

A kako Švajcarci brane svoje automobile od lasica? Bogami, rigorozno, bato moj, STRUJOM! Jer, lasica je lasica, a privatna svojina je, ipak, svetinja. Elem, Švajcarci sprovode električnog čuvara kao za krave i ovce, pa kad se lasica podvuče ispod motora, odmah, pec, pec. Nego mehaničar Qubić nije sproveo švajcarski recept sa strujom. Nije mu dao moj rođa već obmotali kablove nekom humanom metalnom trakom. Šta ćeš, Srbi, žao im lasica, “mečka” im nije svetinja.

Razgali me, tako, rođa iz Švice, mine me malo letnja depresija. Ležim go, kao od majke rođen, u ligenštulu na terasi. Čvrljim se na suncu, na Nepobedivom Suncu kome ćemo se, kad-tad, vratiti.

Ono jato gavranova poleti sa krova CZ-a ka Avali, ka Kosovu. Odoše po nove crne vesti, a na stadionu FK “Obilić” mladi “vitezovi” uvežbavaju igru kratkih duplih pasova. Trebaće nam i to kad krenu pregovori o statusu Kosova.

Otvaram “101 biblijski mit” Gerija Grinberga. I na šta ću da naletim? Sin Adama i Eve, onaj Kain, na “jevrejskom znači KOVAČ”! I tu mi se, odmah, pale svećice! Jer, ako je Kain osnovao prvi grad, zašto taj grad ne bi bio naš KOVIN!? Hoću reći, ako se metalurgija, to jest, KOVAČKI ZANAT, začeo u poznoj VINČANSKOJ CIVILIZACIJI, nije li onda Kovin na Dunavu jedan od prvih gradova koje je čovek sagradio. Tim pre, što je u prvom komšiluku Vinče. A razmišljajte i o tome da se taj kovački zanat tu gajio kroz vekove te da u smederevskom muzeju i danas postoje pisani dokazi da je kralj Artur iz smederevskih kovnica naručivao mačeve za svoje viteze koji su se, je l’ da, skupljali kod AVALONA!? I, kako to da je i SMEDEREVSKA ŽELEZARA nikla, baš tu, pored Kovina!? Manite se anegdota, poput one, da je Tito, obilazeći Smederevo, rekao “uh, kakvo grožđe”, a srpski podrepaši čuli da je rekao “uh, kakvo gvožđe”! Znao je, bre, taj veštac sa Dedinja, sve je znao! Pa i to da su Adam i Eva isterani iz Jabučkog rita kod Pančeva, a da im je sin Kain u Kovinu sagradio prvi grad.

A ako vam je ovo neubedljivo, ‘ajde da krenemo ispočetka. U Postanju piše: “A voda tecijaše iz Edena natapajući vrt i odande se dijeljaše u ČETIRI RIJEKE. Jedno je ime Fison (Dunav prim. D.J.) ona teče oko cele zemlje Evilske, a ondje ima zlata. I zlato je one zemlje vrlo dobro...A drugoj je reci ime Geon, ona teče oko cele zemlje Huske. A trećoj je reci ime Hidekel, ona teče k Asirskoj. A četvrta je rijeka Efrat.” Dakle, iz rajskog vrta voda se deli na ČETIRI REKE. I šta škripi u biblijskom opisu Raja?

A moja Crna mi kaže: Kako šta? Ispada da su dve reke u Aziji, a dve severno od Egipta. Kako je onda moguće da su ove četiri rajske reke imale ISTI IZVOR! To je moguće samo ako je Raj bio u Panoniji, to jest, ako su oticanjem Panonskog mora, vremenom, nastale četiri reke; Sava, Dunav, Tisa i Morava. Zaista, zaista vam kažem; priča o četiri rajske reke održiva je samo u PANONSKOJ GEOGRAFIJI!. Svi ostali mitovi, vavilonski, egipatski, mesopotamski nemaju tu podunavsku geografiju, a i mlađi su od drevne panonske istine.

I Geri Grinberg u “101 biblijskom mitu” pretpostavlja da su “biblijski priređivači, NAMERNO ili SLUČAJNO premestili prvi grad iz Egipta u Mesopotamiju”. On dalje piše: “Identifikovanje Bad Tibre sa obradom metala obezbedilo je dobru vezu sa Kainom koji je i sam bio kovač.” Ovde se, dakle, za mesto Kainovog grada kandiduje i naša reka IBAR. A pošto se kao Kainov grad pominje i Erid, jer se Kainov unuk zvao IRAD, onda i ARAD, ovaj što je, tu, uz rumunsku granicu, može se kandidovati za prvi biblijski grad koji je sagradio Kain. Jer, ako su autori Biblije prvi Kainov grad preselili iz Egipta u Mesopotamiju, zašto ga, prethodno, ne bi preselili sa Dunava u Egipat!? Na to nas, između ostalog, upućuje i ime Kainovog sina koji se, verovali ili ne, zvao NUDIMUD!!! I pitam vas, Srbi moji, ima li srpskijeg zaboravljenog imena? Ima li srpskije karakterne osobine?

I razveseli me ovo sa Nudimudom. Setim se da su se i u Rimu prodavačice ljubavi zvale NUDAJE. Tako, bar, piše Crnjanski u “Hiperborejcima”. O, kako me je razveselio Nudimud! Nisu, valjda, Adam i Eva proterani iz Raja samo zato što su organizovali Sajam erotike?

Kad, opet, tiruli, tiruli! Zove Olja s posla. “Jao, zaboravila sam jutros da zalijem cveće! Molim te, zalij ga dok nije počela vrućina!”

I, šta ću, odmah, izvršavam. Prvo, zalijem bonsai. Kad, o nebesa, o, čudesa! Lepo čujem kako mi bonsai šapuće: “Hvala ti do neba, Srbine!” Jedva se sastavim od uzbuđenja i krenem redom da zalivam male begonije, orlove kandže, debelu koku...

Upijam podnevno sunce u ligenštulu, upijam Nepobedivo Sunce. I, lepo osećam kako iz mene isparava letnja depresija...Uostalom, depresija nije arijevska bolest.