Prijatelji iz Beograda

Analiza rezultata lokalnih izbora u Budvi ujedinila je vlast i opoziciju u Crnoj Gori. Dijagnoza i jednih i drugih glasi: koalicija DPS-SDP “Za evropsku Crnu Goru” ubedljivo je pobedila koaliciju “Zajedno za Budvu” zahvaljujući maloj ali dragocenoj pomoći prijatelja iz Beograda. Na završnoj konvenciji pobedničke koalicije predsednik SCG Svetozar Marović i potpredsednik DPS-a sijajući od ponosa ukazao je na značaj prijateljstva: “Prijatelji kakve mi večeras ovde imamo već su velika, možda i najveća naša pobeda... jer svi se prepoznajemo po tome koliko imamo prijatelja, starih i pouzdanih, i koliko stvaramo novih prijateljstava.” Tom prilikom je gost konvencije, gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović, rekao da je evropska budućnost cilj i Beograda i Budve.

Posle objave rezultata najjača opoziciona partija SNP, priznajući poraz u svom saopštenju, konstatuje: “Vlast je obezbedila da im direktnu pomoć pruže predsednik Srbije Boris Tadić i gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović, čime su demonstrirali navodnu opredeljenost vlasti za zajedništvo sa Srbijom.” I predsednik Narodne stranke Predrag Popović rekao je da je maestralan potez vlasti da dan pred izbornu ćutnju ugoste Borisa Tadića i Nenada Bogdanovića. To je potvrdio i portparol stranke Budimir Dubak: “Rezultati izbora za NS nisu iznenađenje, jer smo i pre glasanja videli tu čudnu preorijentaciju, tipičnu za DPS. Dolazak Tadića i Bogdanovića ohrabrio je mnoge lakoverne građane da ova dukljanska vlast i nije baš protiv zajedničke države.”

Kao lepo vaspitan čovek, Svetozar Marović koji je lično rukovodio izbornom kampanjom koalicije DPS-SDP, posle osvojene apsolutne većine u lokalnom parlamentu i ubedljive pobede svog kandidata Rajka Kuljače za gradonačelnika, nije škrtario u izjavama zahvalnosti: “Još jedanput hvala svim našim prijateljima u Beogradu, Podgorici, Nikšiću, Italiji i Americi koji su bili sa nama u ovoj kampanji.”

Ruku na srce, Boris Tadić nije svojim prisustvom uveličao završnu kampanju. On je u kratkoj poseti objasnio zašto odbija razgovor o savezu nezavisnih država, odnosno ocenio je legitimnim inicijative o nezavisnosti Crne Gore i preuređenju državne zajednice ali je naglasio da pregovora sa crnogorskom vlašću ne može biti do referenduma u Crnoj Gori. Još je istakao da se, dok je predsednik Srbije, neće mešati u unutrašnje stvari Crne Gore. To se nije svidelo predstavnicima državnih medija pa su se pitali kako je moguće da je Srbija spremna da pregovara sa Kosovom o pitanju statusa ali ne i sa Crnom Gorom. I Milo Đukanović je razočarano prokomentarisao: “Razgovorom pre referenduma poštedeli bismo trauma makar jedan deo javnosti koji ne misli onako kako misli većinska Crna Gora i možda nema dovoljno demokratskog kapaciteta da bez traume prihvati ono što je većinska volja građana.”

Politička ideja Mila Đukanovića je, dakle, da volju “većinske Crne Gore” utvrdi i pre referenduma, i on taj plan i ne krije.

E, sad, naravno da za vlast posle preuzimanja poslednjeg ozbiljnog opozicionog bastiona kao što je bila Budva, čitava priča automatski znači pristanak građana na nezavisnu Crnu Goru. I ta činjenica trgla je akademika LJubomira Tadića, predsednika Pokreta za zajedničku državu SCG, koji traži da prilikom referendumskog odlučivanja na temu da li će Crna Gora da bude samostalna i evropska, učestvuju i Crnogorci iz Srbije. Tadić, jedan od osnivača Demokratske stranke, u otvorenom pismu koje su preneli mediji, kaže da je neprijatno iznenađen vešću da je na secesionističkom skupu učestvovao i govorio gradonačelnik Beograda i potpredsednik stranke Nenad Bogdanović.

Još više je iznenađen njegovom izjavom da nije istupao samostalno nego u ime DS-a. Dalje: “Pitam se (u čudu) da li Nenad Bogdanović svojim stavom zastupa istu politiku koju zastupa Čedomir Jovanović?” Inače, odmah posle optužbi crnogorske opozicije DS je saopštio da se nije stavio na stranu nijedne političke opcije. Bogdanović je, međutim, bio neuporedivo oštriji odgovarajući na saopštenje Pokreta za zajedničku državu a izbegavajući da lično polemiše sa LJubomirom Tadićem: “Saopštenje Pokreta nastavak je načina ponašanja čiji smo svedoci bili tokom Miloševićeve vladavine.” Ocenio je da se napredak može postići samo saradnjom sa proevropskim strankama: “Ko to do sada nije razumeo, a pokušava da se nametne kao faktor na javnoj i političkoj sceni, vrlo brzo će morati da odgovori na pitanje da li misli da cilj postigne istim sredstvima koja su nas i uvela u ovu situaciju.”

Posle svega DS demonstrira suzdržanost iako je Tadić najavio da očekuje skoro izjašnjavanje Predsedništva Demokratske stranke. I prestonički mediji su suzdržani i začudo ne komentarišu ovaj i te kako zanimljiv događaj. Za razliku od podgoričkih državnih medija. Tako Vijesti donose karikaturu akademika na tronošcu, sa crnogorskom kapom na glavi, kako u krilu drži oznojenog Borisa Tadića dok u jednoj ruci drži prut kao vaspitno sredstvo a drugom ljutito upire na Nenada Bogdanovića koji živahno trčkara sa zastavom DPS-a. Ispod karikature je potpis: “Šef terazijskih Crnogoraca LJubomir Tadić optužuje DS da se udružila sa crnogorskim secesionistima” – a njegovo otvoreno pismo ovako je naslovljeno: “Tata pita sina šta će u društvu sa DPS-om”. Nekoliko dana ranije jedan antrfile u istim novinama glasio je: “Tata brani sina”. Pobjeda je ovako naslovila tekst u kojem političke stranke komentarišu rezultate lokalnih izbora u Budvi: “Vlast zadovoljna, opozicija za poraz optužuje Tadića”.

Zanimljivo je da je Nenad Bogdanović pokušao da akademika Tadića posvađa sa bratskim crnogorskim udruženjem na čijem je čelu Zoran Žižić. On je u svom pisanom saopštenju medijima (za sada jedinoj njegovoj reakciji na otvoreno pismo) zaključio: “Uostalom, sud o delovanju crnogorskog Pokreta za zajedničku državu izneo je i akademik LJubomir Tadić koji ih je javno optužio da se bave lažima i spletkama.” Žižić nije krio da je iznenađen, a Tadić je otpisao: “Dodajem, pri kraju, da nisam kao što Bogdanović tvrdi, optužio crnogorski Pokret za zajedničku državu da se služi lažima i spletkama, već da sam mislio na pojedine opozicione stranke u Crnoj Gori koje svojim ponašanjem vrše opstrukciju. Na kraju, ne mogu da zamislim prijateljsku saradnju DS, koji se zalaže za zajedničku državu, sa antisrpskom otvoreno neprijateljskom politikom vladajućeg režima u Crnoj Gori.”

NIN saznaje da se početkom nedelje sastalo Predsedništvo DS-a ali da o ovom slučaju nije raspravljano. Osim što je Boris Tadić predložio da se na sledećem sastanku analiziraju poruke stranke upućene javnosti i da se osmisli strategija za njihovo ujednačeno plasiranje. Kada smo pozvali Slobodana Gavrilovića, potpredsednika stranke, da prokomentariše novonastali sukob, on je rekao da se to jedino tiče Nenada Bogdanovića i LJubomira Tadića dok je Nebojša Krstić rekao da je reč o stranačkom problemu. LJubomir Tadić, dakle, neće da govori dok se ne izjasni Predsedništvo stranke, a Bogdanović se istim povodom povukao duboko u ilegalu. I zaista, problem je više nego delikatan. Nije lako predsedniku čiji je otac cenjena javna ličnost čija se izgovorena reč ozbiljno sluša i koji ima sva prava da autonomno deluje. Ali, da li je skretanjem pažnje na Nenada Bogdanovića hteo da poštedi kritika sina koji je skupa s Bogdanovićem (premda nije mogao da prisustvuje i aktivno učestvuje na završnoj konvenciji koalicije “Za evropsku Crnu Goru”) radio na uspehu vladajuće koalicije u Crnoj Gori? Šta nam govori zavera ćutanja?

Štrajk protiv sindikata Milenko Smiljanić kaže da, po njegovom iskustvu, štrajk ima političku pozadinu Svi zaposleni u Savezu samostalnih sindikata Srbije, poznatom borcu za radnička prava, stupili su nedavno u štrajk, jer im zarade i doprinosi nisu uplaćeni od devetog meseca prošle godine. Trideset devet zaposlenih i četiri funkcionera prekinuli su s radom zbog, kako kaže Slobodanka Branković, predsednica sekcije žena SSSS-a, finansijske nediscipline unutar sindikata. “Dvadeset posto od članarine ide na granske sindikate koji od toga treba da uplaćuju dvadeset pet posto za zarade i doprinose. Isto tako, trideset posto od članarine ide na lokalne nivoe, a od toga pet posto za zarade. Finansijska nedisciplina zbog koje para namenjenih za zarade nema, odnosi se pre svega na sindikalno rukovodstvo. O ponašanju unutar sindikata odlučuje predsednik i Veće sindikata koje će za koji dan da zaseda da pronađe rešenje. Samo što smo od tih traženja rešenja, jedanaestog dana štrajka dobili tek drugi deo septembarske plate”, kaže Slobodanka Branković. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Milenko Smiljanić kaže da je njegov utisak za koji nema dokaze, ali ima dosta iskustva, da štrajk ima političku pozadinu. “Treba destabilizovati organizaciju koja broji preko petsto ljudi koje uvek može da izvede na ulicu. Sindikat je interesna nevladina i neprofitna organizacija. Svi zajedno imamo oko devet hiljada računa, a centrala nema mogućnost da stvara profit i finansira se isključivo od članarine. Članarina se nije plaćala, a za skromno preživljavanje bilo je dovoljno da svi ispunjavaju svoje obaveze. Nadzorni organi su pokušavali da opomenu. Pregovarali smo i odlučili da i Savez može direktno da se finansira, jer bez toga ne može da se planira.” Ali, kako ste došli u tu situaciju – sindikat, pa u štrajku protiv rukovodstva? “Zatekao sam dosta ljudi, od kojih su mnogi pred penzijom u koju neće da idu. Ko god ne zna šta će sa radnom snagom, gurne je u sindikat. U celoj godini potrošio sam 18 hiljada. Stvari se predimenzioniraju preko medija. Oni imaju prava da se bune, ja sam demokrata, a i meni je dosta da nemam para i da me žena pita kad ću ih već jednom doneti kući”, žali se Smiljanić. On demantuje informaciju da zaposleni nisu tako dugo primili plate, kako kažu, te tvrdi da im Savez duguje tek tri iz 1993. godine i doprinose za ovu. U 2004. je prema njegovim rečima bilo 12 isplata sa prosekom od 30 hiljada, a u ovoj prosečno dvadeset jedna hiljada. Samo oni znaju ko je u pravu, a javnost će saznati posle sednice Veća. D. Perić