19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Ekološki dokumentarni film Suvajdžićevih, dosledno je narativan; osim dok pripovedaju njihovi sagovornici, gotovo da nema trenutaka kada slika govori samo svojim izvornim glasom. Naratorov glas (glas iz off-a) podrobno nas obaveštava o geografskim odlikama i religioznoj simbolici reke, te o njenom ekološkom umiranju. Znatan broj brižljivo saopštenih podataka nećemo pamtiti u preciznim iznosima, već po zaključku na koji navode: mera trovanja Ganga danas je prevršena. Dakle, ono što smo videli u filmu, samo je ilustracija onoga što smo u njemu čuli. Na taj način, logocentrirajući sliku, prizoru je umanjeno dejstvo. Ono što smo videli uz komentar, autori su mogli da nam prikažu bez komentara još upečatljivije, ali, mogli su da nam predoče i nešto što nismo videli. Zabrinjavajuće količine svakovrsnog smeća, tela krava i ostatke na lomači nesagorelih delova tela ljudi, kako plutaju u reci i kako ih na obali rastržu psi – to smo videli, ali, trebalo je da vidimo i to kako vernici, u blizini nekog raspadajućeg organizma, piju vodu iz Ganga.
Nastala od kapi leda, reka Gang sobom usput usisava sve ekskramente indijskog tradicionalnog i modernog života; jedan odbačen svet ulazi u sastav reke, milionima ljudi prisne poput majke. NJu, koja hiljadama godina podržava veru, svetom čini upravo nepokolebljivost te vere. I danas vernici čine ono što su njihovi preci činili pre tri hiljade godina: ritualno se kupaju u Gangu i piju od njene svete, danas zatrovane vode. Formula koju objavljuje Hrist, da onaj čistog srca, ispunjenog verom (ljubavlju), može bezbedno piti i iz zatrovane čaše, danas je kako ispit za čvrstinu vere miliona hindu vernika, tako i za samu novozavetnu formulu.
