Korupcija i nacija

Da li je Jožef Kasa, lider Saveza vojvođanskih Mađara, svojevremeno potpredsednik Vlade Srbije, a sada direktor subotičke filijale “Agrobanke”, u vreme dok je bio predsednik Skupštine opštine Subotica zloupotrebio položaj i sebi i svojim saradnicima, pa čak i političkim neprijateljima, omogućio da se obogate, a sve na štetu države?

Mirko Bajić, opštinski i pokrajinski poslanik iz Subotice, tvrdi da jeste i zbog toga je još pre nekoliko godina podneo čak 17 krivičnih prijava protiv lokalne vlasti u Subotici na čijem je tada čelu bio Jožef Kasa.

Samo dve krivične prijave su “aktivirane” i to pre dva meseca kada je Subotica, nakon pet godina čekanja, konačno dobila okružnog javnog tužioca. U toku su, kako se to birokratski kaže, istražne radnje, a Gabrijela Agošton, sekretar SO Subotice u vreme dok je Kasa bio predsednik, nalazi se u pritvoru jer je osumnjičena da je zloupotrebila službeni položaj i omogućila sebi i drugim licima protivpravnu imovinsku korist.

Pod istragom je i Đenđi Kučmik, koja je nasledila Agoštonovu, a trenutno je načelnik uprave u SO Subotici.

Gabrijela Agošton i Đenđi Kučmik su zapravo “nezanimljive” za istražne organe jer su one samo deo velike istrage gde će, ukoliko se sumnje pokažu kao tačne, Jožef Kasa izvući najdeblji kraj.

U sve je upleten i subotički parlament gde Savez vojvođanskih Mađara ima najviše poslanika. Gotovo bez rasprave Skupština opštine Subotica je 3. juna usvojila Zaključak kojim se ograđuje od svih eventualnih nezakonitih mera i radnji preduzetih od strane bivših ili aktuelnih funkcionera opštine. Istim zaključkom Skupština insistira da nadležni istražni i državni organi preduzmu zakonom predviđene radnje na procesuiranju svih eventualnih nezakonitosti u radu lokalne samouprave. Međutim, istoga dana SVM je istragu, koju je pokrenuo subotički okružni javni tužilac, nazvao političkom hajkom na čelnike ove stranke.

- To je licemerje – tvrdi Bajić i objašnjava: – Zaključak SO Subotice je usvojen jednoglasno, dakle glasali su i odbornici SVM-a, koji su to nakon nekoliko sati nazvali političkom hajkom. Sem toga, od deset imena koja su obuhvaćena istragom samo su dvojica iz ove stranke.

U Savezu vojvođanskih Mađara tvrde da je pozadina svega osveta poražene politike na prošlim izborima.

- Nama se svete oni koji su izgubili na prošlim izborima, a instrument njihovog napada je Okružno javno tužilaštvo u Subotici. Novom tužiocu je dat zadatak da Kasi nađe neki greh – kaže jedan od lidera SVM-a Zoltan Bunjik.

Savez vojvođanskih Mađara je na svojoj poslednjoj konferenciji za štampu u sredu, 8. juna, pored domaćih pozvao i novinare iz Mađarske. Konferencija je u celini održana na mađarskom, a Imre Kern, nekada predsednik Izvršnog odbora SO Subotice, jedan od lidera SVM-a ali i jedan od onih protiv kojih se vodi istraga, tvrdi da se sve događa zbog toga što su u ovoj stranci ukazivali na međuetničke sukobe u Vojvodini.

Kasa je rekao da će tražiti “međunarodni monitoring”, odnosno da neko iz inostranstva kontroliše pokrenute istrage.

- Posedujem dokaze da je u Subotici grupa ljudi koristeći vlast i politički uticaj uspela da se obogati, a na čelu te grupe je Jožef Kasa. Oni se sada kriju iza teorije o “ugroženosti nacije” da bi se spasili krivične odgovornosti. Spreman sam da pomenute dokaze dostavim Helsinškom odboru za ljudska prava, kancelariji predsednika Borisa Tadića ali i ambasadi Republike Mađarske u Beogradu – kaže Bajić.

Optužbe protiv Kase su teške i brojne, a najviše njih se odnosi na poslovni prostor u centru Subotice koji je od državnog i društvenog postao privatni. Građevinsko zemljište u društvenoj svojini je, tvrdi Bajić, prodavano kao nekretnina da bi se izbegla licitacija. Kasa se sumnjiči da je nelegalno kupio zemlju uz granicu s Mađarskom, nekih 160 000 kvadratnih metara, za 30 000 dinara početne cene. Licitacija je zakazana na oglasnoj tabli za 10 sati, a obavljena je sat ranije. Zemlju je kupio Kasin partijski drug Laslo Joža, a na ime Kasine kćerke Kinge.

Mirko Bajić tvrdi da je sve rađeno uz spregu Kase i lokalne vlasti s jedne i nekih lokalnih čelnika SPS-a i JUL-a s druge strane.

- Okoristili su se i jedni i drugi. Kao ilustraciju navešću primer: SO Subotice donese 1995. godine odluku o gradnji otvorenih bazena, polovinu para daje grad, polovinu Republika. Za izvođača radova subotički parlament, gde je tada više od polovine bilo poslanika SVM-a, izabere firmu čiji je vlasnik Zoran Francišković iz JUL-a. Ta firma dobije milionski avans u nemačkim markama, bez obaveze da započne radove. Ti bazeni ni danas nisu sagrađeni, a firma Zorana Franciškovića je vratila avans nominalno u dinarima. Naizgled, ista suma dinara, ali štos je u tome što je u vreme primanja avansa bila milionska vrednost u nemačkim markama, a prilikom vraćanja višestruko manja – objašnjava Bajić.

Novac je trošen za kampanju JUL-a, a zauzvrat SPS i JUL u subotičkom parlamentu glasaju da predsednik Izvršnog odbora bude Imre Kern, iz redova SVM-a.

- Ovde se, dakle, radi o zloupotrebi položaja radi sticanja materijalne koristi pojedinaca. To nema nikakve veze sa nacijom ili strankom. Onaj ko to drugačije predstavlja želi nešto da sakrije. Dokazi postoje i zbog toga se i ja zalažem u pogledu međunarodnog monitoringa u cilju sprečavanja pritisaka na Tužilaštvo i Sud i sprečavanja međunacionalnih ekscesa u Subotici – dodaje Mirko Bajić.

Velimir Kostadinov

Ko voli Crkvu, ne voli televiziju Televizija emituje poznatu emisiju, zamenik gradonačel-nika se izvinjava Crkvi, Crkva ćuti. Žrtava zasad nema Televizija Kragujevac je 2. juna emitovala prvu epizodu ANEM-ovog serijala “Zašto se u crkvi šapuće”. Tu emisiju su mnogi Kragujevčani mogli da vide i ranije na TV B92 koja je, putem kablovske mreže, prisutna u više od 5 000 kragujevačkih domova. Služba za odnose sa javnošću Skupštine grada, 6. juna šalje medijima kopiju pisma koje je Saša Milenić, zamenik gradonačelnika, u vidu izvinjenja poslao Wegovom preosveštenstvu episkopu šumadijskom Jovanu. “Izvinjenje proističe iz ocene da je ta emisija neodgovorno, nestručno i verovatno politički tendenciozno, grubo povredila verska osećanja pripadnika Srpske pravoslavne crkve, a time i Ustavom garantovane vrednosti otvorenog, građanskog društva, vezane za slobodu veroispovedanja. Sa ovakvom ocenom, svi zvaničnici u lokalnoj samoupravi dele i zabrinutost... Rešeni smo da pitanje profesionalne odgovornosti rukovodstva u ovom javnom preduzeću, upravo na ovom primeru, izvedemo do kraja.” Odnosi Skupštine grada i Eparhije šumadijske bili su uvek izuzetno dobri, ma ko bio u fotelji gradonačelnika. Čak i u vreme kada je blaženopočivši vladika šumadijski Sava podržao radnike vojne fabrike koji su 1996. godine skoro dva meseca protestovali ispred Skupštine grada tražeći, između ostalog, ostavke gradskog rukovodstva. U protekle dve decenije u Šumadiji je podignuto oko stotinu novih crkava, otvorena je Bogoslovija za čije potrebe je u naselju Aerodrom podignuta savremena zgrada sa internatom, renovirana je Saborna crkva... Gradska vlast izlazila je u susret zahtevima Eparhije. Odlazeći, demokrate su za renoviranje Saborne crkve odvojili iz bud`eta oko pet miliona dinara, i to bez zahteva novoga vladike. U periodu 1996-2000. finansirana je obnova hramova, uređenje parohijskih domova... Sveti arhijerejski sinod SPC, upravo zato, odlikovao je Skupštinu grada Ordenom Svetog Save Prvog reda. Slavica Trifunović, direktorka Radio-televizije Kragujevac, za NIN kaže da emisija koja je emitovana na osnovu odluke glavnog urednika, nipošto nije uzburkala javnost u gradu, kako se to pokušava iskonstruisati. Nije bilo reakcije ni građana, ali ni Crkve. U saopštenju za javnost, postupak zamenika gradonačelnika, Slavica Trifunović ocenjuje kao “grubo mešanje u uređivačku politiku kuće”. Najava pokretanja pitanja profesionalne odgovornosti ocenjuje se kao do sada najogoljeniji vid pritiska na Radio-televiziju Kragujevac. “Milenić je iskoristio tu emisiju da se politički obračunava sa mnom. Ako želi politički obračun, za to je mesto Skupština grada. Serijal će se emitovati prema utvrđenom planu” – kaže Slavica Trifunović. Prema njenim rečima, pozadina je veoma jednostavna. Lokalna vlast shvata gradsku televiziju kao medij koji će služiti onima koji su se domogli funkcija u lokalnoj samoupravi. Bud`et RTK skresan je sa prošlogodišnjih 56, na 40 miliona dinara. U radiju i televiziji ima zaposlenih 120 radnika, a njih još 40 je u honorarnom odnosu. O spornom izvinjenu, i saopštenjima kojima su se javnosti obraćali Milenić, ali i direktorka RTK, bilo je reči i na sednici Gradskog veća Kragujevca, 8. juna. - Moj stav je da treba smiriti strasti. Serijal treba da se emituje do kraja, prema utvrđenom programu. I on će biti emitovan. Nakon toga na TV Kragujevac treba organizovati neku vrstu rasprave, okruglog stola, o ulozi i položaju Crkve u društvu, a u toj raspravi treba da učestvuju svi relevantni faktori, uključujući, naravno, i predstavnike Crkve. Produbljavanje ovih sukoba, smatram, nanelo bi štetu kako Radio-televiziji Kragujevac, tako i samom gradu – kaže za naš list Zoran Radovanović, član Gradskog veća, zadužen za resor informisanja. Ranko Milosavljević