Svetozar Cvetković

Rođen 20. juna 1958. godine u Beogradu. Posle završene gimnazije upisao Fakultet dramskih umetnosti 1976. i diplomirao na Odseku glume u klasi profesorke Ognjenke Milićević 1980. Odmah je dobio angažman u Ateljeu 212 u kome je i danas zaposlen. Pored Ateljea, igrao je i na drugim scenama u zemlji i inostranstvu. Snimio je 53 igrana filma u zemlji i inostranstvu, igrao u nekoliko TV serija i TV drama na ovdašnjoj televiziji. Učestvovao je u organizaciji i produkciji predstavljanja naših pozorišnih predstava u svetu – Kanadi, Americi, Austriji, Sloveniji, Engleskoj i Švajcarskoj. Sa grupom autora producirao je film Miše Radivojevića Buđenje iz mrtvih. Za svoj glumački rad dobio je brojne nagrade i priznanja na pozorišnim i filmskim festivalima u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je Nagrade SIZ-a za kulturu grada Beograda, Nagrade za poseban doprinos kulturi Republike Srbije, vlasnik je “Cara Konstantina”, Kristalne prizme, Gran prija na Međunarodnom filmskom festivalu u Magdeburgu, Sterijine nagrade za glumu... Od 1997. godine direktor je pozorišta Atelje 212. Kao glumac trenutno igra u predstavama Art, Leda, Čudo u Šarganu, Amerika drugi deo i Skakavci. Nije u braku. Sa Dankom ima kćer Deu.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Vera u ljude oko mene.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Gubitak ljudi, njihovo nestajanje.

Kad vam je neprijatno?

- Kad me boli.

Koju pesmu volite da pevate?

- Smile.

Šta vas izluđuje?

- Neprofesionalnost, aljkavost, laž...

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Na ćerku.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Roditeljima i bratu.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Ne hvale, kritikuju, zato su valjda i prijatelji.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Nisam razmišljao o tome, a kad razmišljam čini mi se nebitnim.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Izmišljaju bez argumenata.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Ništa što nemam, dara je malo, a puno da se uradi...

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Predug spisak za kratak odgovor, povrediš one koji su ti najbliži, možda je sad prilika, IZVINJAVAM IM SE (ali, kako je to neuspelo).

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Ne želim da ih definišem ni sam, ako ih ima već će ih neko uvažiti.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu šta bi to bilo?

- Popustljivost.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Nekako neuhvatljiva – sećanje na mesta na kojim sam bio, ljude koji su bili sa mnom, osećanja koja me pri tom obuzimaju – može li to biti imovina, neotuđiva, bar do jednog trena.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- To drugi bolje znaju.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Ruke.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Pričali bismo nešto drugo.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- U Srbiji ne može ništa za jedan vek, a kamoli dan...

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Neko drugi.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Ma, igrao sam nekoliko njih, al' nekako sam se najbolje osećao kao anarhista Nečajev.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Ima ih, ali ja ih ne poznajem.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Ma, samo kad bismo se nekako razumeli.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za Antriosa.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Lekar.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Da snimim još dva filma sa Mišom Radivojevićem, da produciram jedan Makavejevu...

Kako biste voleli da umrete?

- Ne znam, desiće se, zar ne?

Gde želite biti sahranjeni?

- Baš nemam odnos prema tome gde počiva telo...

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- LJuba Tadić mi je na jednoj sahrani rekao: Molim te, kada odem u polja, samo da mi niko ne drži slovo. Nekako mi je to u glavi.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Ne nadam se, a i prisustvo mi je imaginarno...