Bitka za dr Lija

Čovek po imenu Kai-Fu Li (43), jedan od vodećih istraživača firme Majkrosoft (Microsoft) i najbližih saradnika Bila Gejtsa, stručnjak za kompjutersku tehnologiju prepoznavanja glasa, odlučio je da promeni posao. Nakon sedam godina provedenih u centrali Majkrosofta, u gradu Redmond u državi Vašington, gde je stekao najviši rang (funkciju potpredsednika korporacije), rešio je da se oproba u nečem novom. A, mogućnost da ostvari neke svoje još nerealizovane ambicije pružila mu je softverska firma Gugl (Google) iz Kalifornije, poznata po pretraživaču na Internetu, koja namerava da otvori novi veliki istraživački i razvojni centar u Kini i krene još ambicioznije u osvajanje kineskog tržišta...

Gugl je relativno mlada firma, registrovana tek 1998. godine, koja je tokom nekoliko proteklih godina napravila pravi bum na Internetu. I, naravno, na berzi. Od početka ove godine ta firma je već ostvarila prihod od oko 1,4 milijardu dolara, što je čak dvostruko više nego u istom periodu godinu dana ranije.

Međutim, samo dan nakon što se dr Li prošle sedmice oprostio sa kolegama u Majkrosoftu, uručena mu je tužba, podneta višem sudu države Vašington, u kojoj se tvrdi da je on prekršio ugovor sa svojom dosadašnjom firmom. Naime, u ugovorima koje potpisuju zaposleni u Majkrosoftu postoje i standardne klauzule o zabrani konkurencije, u kojima se kaže da svako ko – iz bilo kojih razloga – napusti Majkrosoft najmanje godinu dana ne sme da radi za bilo koju konkurentsku kuću...

Sličnu tužbu pravna služba Majkrosofta podnela je i protiv firme Gugl, koja je angažovala g. Lija. “Firma Gugl morala je biti svesna obaveza g. Lija prema Majkrosoftu, ali je rešila da ignoriše tu činjenicu i ohrabrila ga da ne poštuje preuzete obaveze”, kaže Tom Bart, zamenik glavnog pravnog zastupnika Majkrosofta. Svestan da ne može da zabrani svojim istraživačima da napuste kompaniju, Majkrosoft sada i ne pokušava da zabrani Liju da ode iz ove firme, ali je zato zatražio da mu se izrekne sudska zabrana da u narednih godinu dana radi za firmu Gugl...

Pravni eksperti firme Gugl kažu da je tužba Majkrosofta u ovom slučaju “bez ikakvog osnova” i najavljuju da će odgovoriti “protivtužbom” protiv firme Bila Gejtsa. Oni, naime, smatraju da su klauzule o zabrani prelaska u konkurentske firme, kakve postoje u radnim ugovorima zaposlenih u Majkrosoftu, “nezakonite” i tvrde da će to dokazati pred vrhovnim sudom države Kalifornije... Jer, te klauzule, kažu, protivureče elementarnom pravu svakog ljudskog bića da promeni posao kad god želi, što je izričito garantovano zakonima Kalifornije. A, pravo države Kalifornije bi – po njihovom mišljenju – moralo biti merodavno u ovom slučaju, zato što se sedište firme i najveći broj zaposlenih u Guglu nalaze na teritoriji Kalifornije i zato što je dr Li već prijavljen i registrovan kao glasač u Kaliforniji, tu plaća porez i namerava da kupi kuću...

Prema tome, nova runda rata velikih svetskih kompanija za proizvodnju kompjuterskog softvera, koje se bore za prevlast na svetskom tržištu Internet pretraživača, i dalje se rasplamsava...

Naravno, taj slučaj bi mogao biti posebno zanimljiv ne samo zato što govori o ogromnim potencijalima kineskog tržišta Interneta, drugog po veličini u svetu (odmah iza američkog tržišta), ili o značaju kineskih verzija programa za pretraživanje, već i o borbi vodećih firmi u oblasti kompjuterskog softvera za pristup neiscrpnom rezervoaru mladih talenata među studentima kompjuterskih fakulteta u Kini... Jer, buduća istraživačka laboratorija firme Gugl u Kini, kojom će rukovoditi dr Li, zamišljena je zapravo kao najveći svetski “regrutni centar” mladih kompjuterskih stručnjaka, čije bi znanje i ideje mogli umnogome da oblikuju informacione tehnologije za 21. vek... Raspoloživi podaci govore da u Kini ovog trenutka najmanje 100 miliona ljudi aktivno koristi Internet, i da ima više od 350 miliona pretplatnika mobilne telefonije. A, sve forme biznisa u vezi sa Internetom i profiti u ovoj oblasti rastu neverovatnom brzinom od 30 – 40 procenata godišnje...

Drugim rečima, priča o g. Kai-Fu Liju je priča o ljudima originalnih ideja i kreativnom potencijalu koji pokreće savremeni svet. Li je, naime, bio istraživač u čije je ideje Bil Gejts svojevremeno polagao najveće nade. Valjda zato što je i sam bio ubeđen da će kompjuteri budućnosti funkcionisati pre svega na osnovu komandi datih ljudskim glasom. U mogućnostima za višestruku primenu kompjuterske tehnologije ljudskog glasa, oblasti u kojoj je dr Li bio najveći stručnjak, Gejts je video i najveću šansu da se jednom zauvek potuče firma Gugl, kao glavni konkurent na tržištu Internet pretraživača. Naime, pretraživač firme Gugl je zaista brz, ali ne i dovoljno precizan, pa je stoga Gejts postao opsednut idejom da se napravi kvalitetniji i još brži program za pretraživanje Interneta koji bi funkcionisao na bazi komandi zadatih ljudskim glasom... Što, svakako, potvrđuje da je Lijeva odluka da pređe u konkurentski tim predstavljala zaista veliki udarac za Bila Gejtsa i Majkrosoft. Možda i gubitak nekih od ključnih “aduta”...

Sam dr Li je odbio da komentariše tužbu svoje bivše firme. Ali se nije ustručavao da govori o svom budućem poslu, o planovima firme Gugl za otvaranje novog centra za istraživanje i razvoj u Kini, čiji će on biti predsednik. Uostalom, on se i u Majkrosoftu dugo bavio Kinom i kineskim tržištem. U toj kompaniji, u kojoj radi mnogo ljudi kineskog porekla, on je bio Kinez na najvišem položaju. A, tokom svoje dosadašnje karijere uspostavio je odlične veze sa visokim funkcionerima kineske vlade, naučnicima i inženjerima, i dobro upoznao celokupni sektor informacionih tehnologija u toj zemlji.

“Veoma sam srećan što mi se pružila prilika da dođem u kompaniju čije vrednosti i specifičnu kulturu veoma cenim. Radujem se povratku u Kinu i početku ove uzbudljive operacije. Jer, ja sam uvek želeo da radim na približavanju visokih informativnih tehnologija običnim korisnicima, kao što sam imao i želju da učestvujem u velikom projektu modernizacije u Kini. Gugl mi je pružio mogućnost da ostvarim obe stvari”, rekao je dr Li, odgovarajući na pitanje šta misli o svojoj novoj firmi.

Stručnjak za koga se sada otimaju dve američke vodeće softverske firme rođen je u Tajvanu, gde mu još živi majka, diplomirao je na Kolumbija univerzitetu, a doktorsku disertaciju iz kompjuterskih nauka stekao je na prestižnom Karnegi Melon univerzitetu. Dakle, rodom je Kinez, a obrazovan u Americi. Nakon diplomiranja više godina radio je u kompjuterskim firmama u Silicijumskoj dolini u Kaliforniji. Pored ostalih, i u poznatim firmama Silicon Graphics i Apple.

Kada je došao u Majkrosoft neko vreme se, takođe, bavio kineskim tržištem. Tek potom prešao je u odeljenje za istraživanje i razvoj. Poslednja stvar na kojoj je radio u Majkrosoftu bio je specijalni softver za servere u velikim firmama, poput avionskih kompanija, u kojima su instalirani automati na telefonskim centralama koji se aktiviraju putem ljudskog glasa... Kada su obavešteni o njegovoj nameri da napusti firmu, i da prihvati ponudu Gugla da ode u Kinu, Gejts i ostali u Majkrosoftu su mu odmah ponudili slično mesto u Kini. Ali, bilo je već kasno...

Prelazak Kai-Fu Lija, jednog od vodećih Majkrosoftovih stručnjaka, u konkurentski Gugl nije prvi ovakav slučaj. Recimo, prošlog novembra Gugl je angažovao Marka Lukovskog, talentovanog inženjera iz Majkrosoftovog odeljenja za razvoj, koji je bio nosilac najviših priznanja u svom poslu, a vrbovani su i mnogi drugi. Uostalom, Gugl je nedavno u Kirklandu u državi Vašington, kraj samog Redmonda, gde se nalazi sedište Majkrosofta, otvorio jednu svoju istraživačku laboratoriju, koja je počela otvoreno da vrbuje inženjere i ostale stručnjake za kompjuterski softver... Ali, prelazak stručnjaka kakav je Li u konkurentsku firmu predstavlja do sada najkrupniji transfer ove vrste.

DŽim Alhin, šef odeljenja za “NJindonjs” u Majkrosoftu, priznao je pre neki dan da je upravo Gugl uspeo da privuče nekolicinu vrhunskih stručnjaka “koje Majkrosoft nije smeo da izgubi”. Tim gubitkom bi se, verovatno, moglo objasniti i delimično usporavanje i odlaganje nekih ranijih planova, poput plana da se već ove godine na tržište izbaci nova verzija NJindonjs-a. Jer, prema najnovijim informacijama, ta verzija bi mogla da stigne na tržište tek sledeće godine...

Rat velikih firmi u oblasti informacionih tehnologija, američkih i ostalih, svodi se prema tome na stalnu borbu za pronalaženje i angažovanje najtalentovanijih stručnjaka. Samo u prošloj godini Majkrosoft je širom sveta angažovao i zaposlio blizu 4 400 novih ljudi. Mada, zapravo, kada se odbiju svi oni koji su u toj godini otišli u penziju, ili po nekom drugom osnovu napustili ovu firmu, broj stalno zaposlenih nije povećan baš za toliko.

U Majkrosoftu, inače, radi ukupno 61 500 ljudi. Ali, tek nešto manje od polovine njih radi u SAD i to pretežno u regionu Sijetla. Sudeći isključivo po ciframa o broju zaposlenih, koje se iz godine u godinu povećavaju, moglo bi se reći da je ta firma u velikom zamahu. Mada je, opet, vidljivo da sve više raste broj stručnjaka angažovanih izvan SAD. Zato Bil Gejts uporno ponavlja da se broj ljudi koji rade u odeljenjima za istraživanje i razvoj u sedištu korporacije Majkrosoft, u gradu Redmond, neće smanjivati ni onda kad firma bude još značajnije razvila svoje delatnosti širom sveta... Majkrosoft, naime, u čitavom svetu troši više od sedam milijardi dolara godišnje na istraživanja i razvoj. A, firma Gugl, koja se gotovo isključivo bavi istraživanjem i razvojem, sada pokušava da je u tome stigne i prestigne...

Ali, priča se tu ne završava. Bil Gejts je, naime, otvoreno priznao da njegovoj firmi ni u samoj Americi više ne polazi uvek za rukom da angažuje onoliko ljudi koliko joj je potrebno, zbog “oštre konkurencije koja vlada na tržištu kompjuterskih naučnika”.

Gugl je, verovatno, najbolji primer za ilustraciju onoga o čemu govori Gejts. Ta firma je zaigrala oštro i sada – po svaku cenu – nastoji da privuče i angažuje što veći broj istaknutih stručnjaka. Samo u prvih nekoliko meseci ove godine Gugl je zaposlio više od 400 novih ljudi i na taj način broj zaposlenih u ovoj firmi povećao se za čitavih 15 odsto.

Iako se konkurencija na tržištu kompjuterskih stručnjaka sve više zaoštrava, što priznaje i Kirsten Robi, direktor službe za zapošljavanje u Majkrosoftu, ona istovremeno tvrdi da Majkrosoft kao potencijalni poslodavac i dalje uživa izuzetno visok rejting: više od 90 odsto američkih studenata tehnike i kompjuterskih nauka, kojima ova firma nudi posao odmah nakon diplomiranja, prihvatiće tu ponudu bez oklevanja...

Međutim, dok studenti i oni koji se prvi put zapošljavaju rado prihvataju posao u velikoj i poznatoj firmi kao što je Majkrosoft, koja im garantuje sigurnost i sticanje korisnog iskustva za dalji rad, sada vrhunski stručnjaci očito beže u manje, ambiciozne firme, koje im nude veće zarade i uopšte daleko atraktivnije uslove.

“Jednostavno, u konkurenciji sa nekim drugim kompanijama u oblasti kompjuterskog softvera, Majkrosoft više nije tako atraktivan kao što je nekada bio”, kaže DŽef Hibert iz firme za istraživanje tržišta Lorel Grup u Sijetlu. I, objašnjava da nije reč samo o većim direktnim prinadležnostima koje mogu da ponude neke druge firme.

- Radi se o tome da vodeći stručnjaci osim plate često dobijaju i deonice firme. Zato oni sada unapred kalkulišu koliko bi vrednost tih deonica mogla da poraste u dogledno vreme. Dakle, od njihove procene o mogućem skoku vrednosti deonica pojedine firme u doglednoj budućnosti mnogo zavisi i konačna odluka takvih stručnjaka da pređu u neku od kompjuterskih ili softverskih firmi i prihvate deo naknade za svoj rad u takvim deonicama, precizira Hibert. Znači, dovoljno je pogledati berzanske izveštaje i na osnovu toga odmah zaključiti da su u ovoj oblasti sada najatraktivniji DŽahoo, Google i neke slične kompanije vezane za Internet, čije se deonice i dalje veoma dobro kotiraju...

Kakva će se pravila primenjivati sutra u Kini, u nastojanju da se privuku i angažuju tamošnji talentovani stručnjaci, ostaje tek da se vidi. Vidljivo je, ipak, da ta globalna bitka za otkrivanje i angažovanje talentovanih i perspektivnih postaje najuzbudljiviji deo borbe za globalnu dominaciju koju vode multinacionalne korporacije.