Neka crkve same rešavaju spor

Kada se kandidovao za predsednika Makedonije, Branka Crvenkovskog je desničarska opozicija redovno optuživala za srbofilsku orijentaciju i komunističku prošlost, što im nije pomoglo da izbegnu težak izborni poraz. Nekom ironijom ili nekom neobjašnjivom silom dogodilo se da su makedonsko-srpski odnosi pali na najniže grane u proteklih 15 godina, a neposredan povod je veliki crkveni spor koji nikako nije zaobišao rukovodstva dve zemlje. Kao odgovoran i iskusan političar, Crvenkovski želi da smiri strasti između Beograda i Skoplja, ali i da sačuva i ne naljuti makedonske nacionaliste.

Kako su dve zemlje, koje su na neki način umorne od konflikata, i pored toga što nemaju međusobnih nesuglasica, uspele da uđu, bar prema medijima, u jedan poprilično ozbiljan spor?

Odnosi između dve države su na izuzetno visokom nivou, oni se odlikuju prijateljstvom i isti se podupiru na dužu tradiciju. Postoji saradnja u kontinuitetu u više sfera i sektora, kako ekonomskih, bezbednosnih, kulturnih, naučnih, itd. Takva situacija nije rezultat samo kratkoročnih procena ili samo aktuelnih političkih garnitura već je dobra saradnja prvenstveno posledica realnih, racionalnih i dugoročnih interesa koji postoje na obe strane. Pozitivan doprinos pruža između ostalog i tradicionalno dominantno i iskreno prijateljstvo građana i u Srbiji i Crnoj Gori i u Makedoniji. Taj neosporan fakt prihvataju politička i državna rukovodstva i u tom smeru nadograđuju i unapređuju međusobnu državnu politiku.

To kažem zato što spor koji postoji između MPC i SPC već duži period, i koji u poslednje vreme aktuelizuje jedna strana, ne sme i ne treba potcenjivati, ali istovremeno je potrebno da se konstatuje da on nije takvog karaktera, nije takvog intenziteta da bi trebalo ili smelo da naruši dobre odnose. Pri tom, obaveza i odgovornost je na našim rukovodstvima da vode takvu politiku koja neće dozvoliti da ova atmosfera, koja se kreira, kao što smo rekli i u delu medija, izazove posledice ugrožavanja dobrih relacija između dve države. U tom kontekstu je veoma bitno i u Skoplju i Beogradu da se poštuje sekularni prilaz. Konkretno, to što predstavlja crkveni spor najbolje je da ga rešavaju dve crkve u međusobnoj komunikaciji, putem pregovora. Obe vlade i ostale državne institucije treba da izgrade pozitivan ambijent i klimu i jedinstveno da stimulišu predstavnike obe crkve da na takav način priđu rešavanju problema, čime bi se i izbegle radikalizacije. Da zaključim: ubeđen sam da opredeljenje i racionalni interesi Makedonije i Srbije i Crne Gore jesu baš kreiranje dobre saradnje koju, bez obzira na ovu aktuelnu situaciju, ne smemo da dovedemo u lošu poziciju.

Rekli ste u odgovoru na pitanje da su Srbija i Makedonija sekularne države i da postoji princip odvojenosti crkve od države, ali bar u Srbiji deo medija i političke elite misli da je makedonska država bila tehnička podrška makedonskoj crkvi u tom sporu – mislim na hapšenje vladike Jovana. Kako gledate ulogu vlasti u tom sporu?

- Želeo bih još jednom da ponovim da apsolutno nije bilo političkog pritiska ili uticaja u donošenju sudskih odluka, u konkretnom slučaju vezanih za Zorana Vraniškovskog, što je njegovo građansko ime i prezime. Još je manje bilo ma kakvog postupka, izjava bilo kog predstavnika makedonskih vlasti, koje bi mogle da se protumače kao poruka pogoršanju odnosa sa Srbijom. Naprotiv, u celom ovom periodu zvaničan stav koji je u više navrata ponavljan jeste da obe strane treba da učine sve da se odnosi ne pogoršaju i da se nastavi njihovo unapređivanje i u narednom periodu.

S obzirom na to da sam imao priliku da pratim deo štampanih medija u Srbiji, i deo elektronskih, da neke informacije koje se plasiraju ne odgovaraju istini i to je bio deo razloga za kreiranje ovakvog javnog mnjenja. Između ostalog, bile su plasirane informacije da je Zoran Vraniškovski, odnosno vladika Jovan – srpski vladika, vladika SPC, dalje, da se u Makedoniji sprovodi nekakav teror i pritisak prema SPC ili pak da se čuje kako su Srbi u Makedoniji obespravljeni budući da im nije dozvoljena mogućnost da realizuju i praktikuju svoja religiozna osećanja. Odgovorno tvrdim da ni jedna od tih informacija nije tačna. Prvo, Vraniškovski je državljanin RM, drugo, on nije pripadnik srpske zajednice u Makedoniji, treće, on je bio ustoličen za vladiku baš od Makedonske pravoslavne crkve, i od iste te crkve bio je raščinjen. Takođe nije tačno da je Jovan pokušavao da formira crkvenu zajednicu u Makedoniji koja treba da vodi računa o religioznim osećanjima Srba u Makedoniji, već je tačno da je on pokušavao da uspostavi crkvenu organizaciju čiji je cilj da potpuno supstituira, da dezavuiše Makedonsku pravoslavnu crkvu. Kada je reč o kanonskim pravilima, apsolutno ne želim da ulazim u bilo kakva tumačenja, ali je fakt da u pravoslavnom svetu na istoj teritoriji ne mogu dve crkve da realizuju svoje aktivnosti. Smatram da je neophodno da se razbije ova fama. Zato želim da potenciram da nije reč o negativnom odnosu prema pravima Srba, uključujući i religiozna prava, a ne radi se o bilo kakvom odnosu prema SPC, već, naprotiv, učinjeni su konkretni pokušaji da se instalira crkvena organizacija koja bi trebalo u potpunosti da negira našu crkvu.

Postoji li mogućnost da osim MPC, u Makedoniji dejstvuje i SPC. Da li ljudi koji osećaju da su vernici SPC imaju ustavno pravo na slobodu veroispovesti, govorilo se o zaustavljanju sveštenika na granici gde im je traženo da skidaju mantije?

- Na osnovu Ustava Republike Makedonije i prema zakonskoj regulativi i Zakonu o verskim zajednicama u Republici Makedoniji, postoji potpuna sloboda izvršavanja verskih osećanja i udruživanja ili organizovanja zbog ostvarenja ovog cilja. Ali je fakt da do ovog trenutka nije podnet zahtev za registrovanje verske zajednice kojoj bi bio cilj da se brine o religioznim osećanjima Srba u Makedoniji. U konkretnom slučaju, ima pokušaja da se MPC proglasi nekanonskom, raskolničkom, nehrišćanskom i da se na njeno mesto instalira druga crkva koja bi trebalo da preuzme tu ulogu prema svim pravoslavnim hrišćanima u Makedoniji, uključujući i makedonski narod. I to je razlog zašto u Makedoniji postoji tako visoka osetljivost prema ovom pitanju.

Želeo bih da istaknem da u situaciji kad danas Srbija priznaje nezavisnost Republike Makedonije kao suverene države, poštuje osobenosti makedonskog naroda i makedonskog jezika, u situaciji kada nemamo nijedno drugo otvoreno pitanje, politika SPC o nepriznavanju autokefalnosti MPC znači vođenje politike u suprotnom smeru od onog što je generalni trend u odnosima između dva naroda i dve države.

Da li se na makedonsku vlast vrši pritisak iz Srbije ili međunarodnih verskih organizacija sa ciljem da amnestirate ili pustite na slobodu Jovana?

- Moram reći da se informacije koje dolaze iz Srbije i Beograda na jedan ili drugi način tumače kao mešanje u unutrašnje poslove Makedonije. I to iz razloga o kojima sam već govorio. Ponoviću, radi se o makedonskom državljaninu, o Makedoncu po rodu, o verskom licu koje je proizašlo i bilo naznačeno za vladiku od MPC, a potom i raščinjeno, o licu koje ne pokušava da registruje crkvu koja će voditi brigu samo o srpskim već o svim pravoslavnim hrišćanima u Makedoniji, na taj način negirajući MPC.

Takođe je tačno da predstavnici drugih crkava i različitih nevladinih organizacija pokazuju interesovanje u vezi s konkretnim slučajem. To interesovanje ne odnosi se na opravdavanje postupaka i zahteva SPC ili pak za odnose između SPC i MPC, već imaju sasvim drugačiji karakter – traži se objašnjenje da li su povređeni neki od osnovnih prava i sloboda uključujući i pravo na veroispovest.

U tom pravcu ću navesti da u Makedoniji pravni postupak o slučaju još nije iscrpljen. Sudski postupak pred Vrhovnim sudom je u toku, i iz tih razloga, s obzirom na to da postupak još nije završen, najbolje je da se pričeka ishod.

Vi ne razmišljate o mogućnosti da se da amnestija?

- U saglasnošću sa odredbama makedonskog Ustava, predsednik države ima pravo da pomiluje dok se pak amnestija sprovodi donošenjem zakona. Imajući u vidu da sudski postupak još traje, i da je lično Vraniškovski dao javnu izjavu da ne namerava da traži pomilovanje, što bi značilo da priznaje delo, rasprava o pomilovanju je sa moje strane u ovom trenutku bespredmetna.

Možete li da nam kažete nešto o komunikaciji sa predsednikom ili premijerom, da li vodite razgovore – kako da crkveni spor ostavite u crkvenom domenu?

- U svim susretima koje sam imao sa predsednikom Tadićem ili sa predsednikom Marovićem, pa i sa premijerom Koštunicom, bez izuzetka smo zastupali zajedničku i principijelnu poziciju da je reč o crkvenom sporu i zbog toga je potrebno da se isti razreši isključivo međusobnom komunikacijom dve crkve. Želim još jednom da potvrdim da baš takav prilaz zastupa u kontinuitetu i MPC.

Ceo problem je eskalirao u onom trenutku kada je od strane SPC dat takozvani tomos za konstituisanje druge crkvene organizacije u Makedoniji s imenom Ohridska arhiepiskopija, na čijem je čelu Zoran Vraniškovski, odnosno Jovan. U ovom trenutku ključno je da uspemo da se vratimo na prvobitnu poziciju na kojoj bi mogućnosti međusobnog dijaloga crkava bile realne.

Možete li da mi kažete, kad je reč o regionu, u kom pravcu ide ceo region, gde nema nekih većih sukoba, ali i dalje sedimo na buretu baruta imajući u vidu da postoje potencijalna žarišta koja prete?

- Ovu vašu ocenu smatram i suviše pesimističkom i veoma skeptičnom. Za mene je veoma važan fakt, što je generalna odlika regiona u ovom trenutku, što ima političkih struktura u svim državama koje budućnost svojih zemalja gledaju u istom pravcu, u zajedničkoj porodici Evropske unije i NATO-a. Sasvim objektivno mogu konstatovati da danas dominira politika saradnje, a ne konfrontacije, postoji kooperativnost naspram konfliktnosti, a politika prihvatanja evropskih standarda i univerzalnih prava je dominantna. Možda određene konkretne situacije, događanja iz prošlosti i istorije još manje ili više postoje, ali to ne određuje budućnost naših država, već su one vođene identičnim i zajedničkim strateškim ciljevima. Sve to neminovno doprinosi prisnijoj međusobnoj saradnji i generisanju većeg poverenja i stabilnosti. To je istorijska šansa za region i u tom smislu je ogroman izazov i odgovornost političkih elita i struktura i, generalno, javnosti da se ona na najbolji način iskoristi.

Mislite li da ste vi u Makedoniji uspeli da rešite konflikt potpisivanjem Ohridskog sporazuma? Kada razgovaram sa ljudima koji žive u Skoplju, oni kažu da je to jedinstvena država, međutim policija ne može da uđe u pojedina predgrađa Skoplja, gde dominiraju Albanci. Mislite li da je rešen taj unutrašnji spor između Makedonaca i Albanaca?

- Kada smo potpisivali Ohridski sporazum, tačno smo znali da to nije lak i jednokratan posao i da će to biti dug i težak proces koji će zahtevati mnogo strpljenja, vremena i energije, ali u isto vreme i da je poslednji sa mnogo rizika, pa i opstrukcija u toku njegove realizacije. Isto tako, znali smo da je to ipak pravi izbor u datoj situaciji. Ohridskim sporazumom mi smo uspeli da izbegnemo totalni međuetnički rat u Republici Makedoniji, sa svim posledicama koje on nosi, koje su se pak, nažalost, dogodile u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, na Kosovu. NJime su se promenili neki od osnovnih principa uređenja naše države i stvorile su se mogućnosti jačanja osećanja za veću jednakost i ravnopravnost Makedonaca, Albanaca, Srba, Turaka, Vlaha, Roma i Bošnjaka i pri tom se nije dozvolilo da se ugrozi unitarni karakter države. Tvrdnje da je Ohridski sporazum podelio državu potpuno su neistinite, već je tačno da je baš Ohridski sporazum sprečio krvavi sukob posle kog bi država sigurno bila podeljena. I na kraju, Ohridskim sporazumom se u velikoj meri trasirao put ka Evropskoj uniji i NATO-u. U kontekstu današnjeg stanja, ne treba biti nerealan optimista da će se do kraja eliminisati sve opasnosti. Jasno je da su očigledne određene posledice i recidivi konflikta. Realna su bila očekivanja da će biti incidentnih situacija izazvanih radikalnim strukturama, pojedincima, grupama, možda i političkim partijama. Međutim, ono što je veoma bitno jeste da oni nisu dominantnog karaktera, nemaju podršku stanovništva i nisu u situaciji da nametnu svoje platforme. Konkretno, ovakve strukture i pojedinci ne mogu da izazovu širu destabilizaciju Makedonije.

Šta za vas znači Kosovo, kako ga vi doživljavate: kao protektorat, kao suseda, ili kao deo Srbije?

- Makedonija je kao suverena država međunarodni subjekt koji poštuje svoje obaveze na međunarodnom planu, u saglasnošću sa opšteprihvaćenim normama i standardima. Polazeći od toga, mi u potpunosti i poštujemo Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN na osnovu koje mi je, ako već moram da biram od vaših ponuđenih definicija, najbliža ona koja Kosovo definiše kao međunarodni protektorat, pod međunarodnom upravom UN.

Kakve posledice to rešenje statusa može da ima po Makedoniju? Jedni kažu da ako

Kosovo postane nezavisno, Makedonija će biti mirnija nego do sada, a drugi kažu da će se povećati tenzije i formirati velika Albanija. Kakva je vaša procena?

- Za nas je mnogo bitnije od toga kakav će biti sam konačni status Kosova, to, da li će Kosovo biti teritorija na kojoj će vladati organizovana vlast, uz postojanje dovoljno snažnih institucija koje će garantovati pravnu državu i poštovanje evropskih standarda. Budući da je samo takvo Kosovo, gde postoji pravni poredak i institucije koje to garantuju, garancija da neće biti leglo kriminalnih i ekstremno radikalnih grupa koje mogu da preliju nestabilnost na teritoriju Makedonije. Nažalost, u ovom periodu baš na tom planu nisu postignuti potrebni rezultati. Pravni poredak nije u potpunosti uspostavljen, a neophodne institucije su u samom začetku i nisu dovoljno efikasne. Baš zato sam i spomenuo da, bez razlike kako će se voditi pregovori, kada će se završiti i kakav će biti konačni status, ono što će biti neophodno jeste dalje međunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu i to na duži period.

Kako ljudi iz međunarodne zajednice koji se brinu o Kosovu komuniciraju sa vama, očekuju li od vas neki stav o Kosovu ili ste iz toga isključeni?

- Ne možemo da budemo isključeni iz jednostavnog razloga što smo neposredni susedi i možemo osetiti posledice rešenja statusa Kosova ili načinom na koji će se voditi čitav proces vođenja pregovora. Otuda je bitno da se naša gledišta, razmišljanja, procene uzmu u obzir. Ali istovremeno želim da naglasim da Republika Makedonija nije jedan od ključnih faktora koji može da utiče na to kakva će biti sudbina Kosova.

Da li su neki delovi albanske zajednice uključeni u rešavanje kosovskog pitanja više od vas? Govori se da deo Albanaca iz Makedonije ima veći uticaj na albanske kosovske lidere, da su bitni u finansiranju i organizovanju nekih grupacija i da postoji fenomen boraca – i da izbije konflikt, oni su glavni akteri?

- Malopre sam vam saopštio stav Republike Makedonije. Međutim, treba da budemo svesni da Albanci u Makedoniji imaju osećaj solidarnosti sa Albancima na Kosovu. Taj fakt možete da opravdavate ili negirate, da se slažete ili ne, ali ipak lojalnost po etničkoj liniji je realnost. Ali istovremeno apsolutno ne mislim da strukture Albanaca u Republici Makedoniji imaju presudan uticaj na strukture na Kosovu. Objektivno gledajući, stanje na Kosovu pre svega zavisi i rukovođeno je nosiocima politike na samom Kosovu.

Ne verujete li da postoji velika opasnost od stvaranja velike Albanije?

- Nikada ne treba da se eliminiše mogućnost postojanja jedne takve platforme. Ključna stvar je da li će takva platforma dobiti dominantnu podršku ili ne, da li će postati platforma koja se realizuje ili će biti platforma marginalnih političkih struktura. Danas, recimo, neke strukture, kao što je ANA, na primer, proglase kreiranje velike Albanije, ali je fakt da za istu nema energije i volje među samim građanima na Kosovu i u Makedoniji, čime ona postaje marginalna. Tvrdim da većina Albanaca u Republici Makedoniji ne podržava ideju o velikoj Albaniji. Pri tom je izuzetno važan stav međunarodne zajednice, koja neće podržati koncepte o formiranju velikih etničkih država, i to se pokazalo i dokazalo i do sada. U tom smislu ne bi postojalo ogromno zalaganje EU i SAD u 2001. godini za prekid konflikta i Ohridski sporazum kojim se očuvala Makedonija u onim granicama.

Vaš je cilj ulazak u EU i NATO. Kada očekujete da postanete članica EU, da li se plašite da će Evropska unija zapasti u reformsku krizu koja će dodatno odložiti prijem?

- Makedonija se nalazi u jednoj od ključnih etapa. Očekujemo da do kraja godine, tačnije u novembru, dobijemo odgovor Evropske komisije na našu podnetu aplikaciju i uveren sam da će to biti pozitivan odgovor, što bi bilo propraćeno sticanjem statusa kandidata za članstvo u EU. Ako u ovoj fazi ostvarimo ovaj cilj, ulazimo u nepovratan proces u kom možemo, sporije ili brže, da se krećemo isključivo samo napred. U potpunosti smo svesni obaveze da nastavimo sa teškim reformama, ali takođe znamo da imamo perspektivu i satisfakciju na kraju tog puta.

Slična je situacija, čak i bolja, i sa članstvom u NATO-u. Naime, mi očekujemo da će na sledećem samitu NATO-a, na kojem će biti proširenje, Makedonija dobiti poziv za članstvo, najverovatnije sa Albanijom i Hrvatskom, zemljama iz jadranske grupe.