Naličje jedne biografije

Ni De Bono, a verujem ni njegovi domaći sledbenici neće zameriti ako, saglasno baznim principima metode “šest šešira”, prizovemo duh šeširyije sa belim šeširom i saberemo neke komentare koji na delo “slavnog mislioca” bacaju i drugo svetlo.

BBC nenjs od 14. decembra 1998. u članku “Šest šešira: Edvard de Bonoova čudna lekcija”, u većem delu teksta prikazuje kritičke osvrte na ideje izložene u njegovim knjigama kao i na način prezentacije. Tu nalazimo da je Entoni Denijels, komentator “Dejli telegrafa” povodom de Bonoove knjige “Textbook of NJisdom” napisao: “Nisam često imao priliku da pročitam jednu takvu duboko banalnu knjigu kao što je ova.” Komentator “Fajnenšel tajmsa” Lusi Kelavej u prikazu knjige “Parallel Thinking” kaže: “Kao i uvek sa De Bonoom, sve je prožeto arogancijom koja vas ostavlja bez daha”. Alan Rajan o knjizi kaže da je “ekstravagantno hvalisava i intelektualno prazna”.

Jednu od najoštrijih kritika De Bonoovih teoretskih postavki objavio je “Indipendent” iz pera Vilijema Hartstona koji se osvrnuo na De Bonoovu anegdotu da jezik Inuita ima jednu jedinu reč za iskaz “Ja te mnogo volim, ali to ne znači da bih voleo sa tobom da idem u lov na tuljane”. Hartston konstatuje da i engleski jezik ima tako upečatljive i informativne reči, npr. “Čuo sam to što ste imali da kažete, razumeo tvrđenja koja ste hteli da istaknete, ali nalazim da je vaša argumentacija potpuno neubedljiva. Ta reč je sr... (bullshit) i vaša knjiga je prepuna toga”.

Sam članak u BBC nenjs-u nije u celini negativan. Ipak, činjenica da se završava šaljivom opaskom o vezi novog logičkog veznika “po”, predloženog od strane De Bonoa, i najmanjeg junaka iz dečije TV serije Teletabisi, govori o intelektualnoj težini i značaju koji autor članka pridaje “jednom od najvećih mislilaca današnjice”.

De Bono je, kao što smo čuli, dao ime jednoj zvezdi i sa konceptom “latteral thinking” ušao u rečnike (Nenj Oxford Dictionary) ali nisu svi koncepti i odgovarajuće kovanice autora naišle na odobravanje. Stiven Norbi, autor rečnika “A Glossary of Gifted Education”, u okviru odrednice antiintelektal kaže da je to “osoba koja je sumnjičava ili se odnosi neprijateljski prema inteligenciji (inteligentnim ljudima)”, kao i da se antiintelektualno ponašanje ispoljava i kroz davanje pogrdnih izraza i konstruisanjem pogrdnih kovanica dajući kao primer kovanicu “intelligence trap” uvedenu od strane De Bonoa.

Isti autor u eseju “An essey on Ednjard de Bono” od 18. avgusta 2001. (http://members.aol.com/svennord/ed/debono.htm), daje vrlo instruktivnu i upečatljivu analizu fenomena “De Bono”. Između ostalog, saznajemo da dok veliki Internet pretraživači kao Yahoo i Google daju na hiljade prikaza (koji neverovatno liče jedan na drugi kao i na “skicu za biografiju” objavljenu u NIN-u), specijalizovani pretraživači dizajnirani da prate naučnu produkciju u odgovarajućim oblastima u kojima deluje i Edvard de Bono, pokazuju odsustvo ozbiljnog naučnog odziva!? Evo nekoga, kaže Nordbi u ovom eseju, ko je slavljen kao jedan od najvećih mislilaca dvadesetog veka, a istovremeno gotovo je potpuno ignorisan od strane stvarnih lidera u oblastima kojima se bavi.

Možda je najinteresantniji kraj eseja koji vredi pročitati u celini. Stiven Nordbi kaže: “Zaista sam zaintrigiran ko su De Bonoovi sledbenici. .... Šta je to što stvarno privlači ljude k njemu i pretvara ih u odane sledbenike? Privlačnost religijskih sekti i kultova je verovatno što nude utočište ljudima koji ne mogu uspešno da se nose sa pretnjama savremenog sveta. Imajući u vidu De Bonoov vatreni antiintelektualizam, prvo sam pomislio da odanost njegovih sledbenika uglavnom dolazi otuda što im on uprkos neznanju i gluposti pruža osećanje sigurnosti u opasno složenom svetu. Ovo s druge strane nije lako pomiriti sa činjenicom da su i neki nobelovci potpisali kratke komentare na koricama nekih njegovih knjiga. Jedini odgovor koji mogu da ponudim je marketing. Edvard de Bono je roba (commodity) i predmet trgovine. On je bio u stanju da neke domišljato skovane reči upakuje i ponudi u zamenu za nešto što savremeni svet ceni više od istine: novac.”

Gospodin Nordbi je po svemu sudeći veoma lucidno otkrio suštinu fenomena “De Bono”. Zaista, domaćin De Bonou u Beogradu nije bio neki od univerziteta, Akademija nauka ili neki od istaknutih naučnika iz oblasti kojima se bave njegove knjige. Domaćin jednom od “najvećih mislilaca 20. veka” bila je naša ugledna marketinška kompanija (videti kraj “skice za biografiju” iz NIN-a br. 2853). Oni uostalom to ne kriju, saglasno osnovnim postulatima te danas sveprisutne profesije. Ostaje nada da će kupci ovakvih “paketa” sumnjivog porekla uvek pročitati onaj tekst ispisan “sitnim slovima” negde na margini iza bleštave reklamne poruke, pre nego što se odluče da za njih odvoje novac ili svoje (i tuđe) vreme.

Dr Rade Živaljević

naučni savetnik

Matematički institut SANU

Srpski matematički forum