Umerena lakoća poslovanja

Varljivo prvo mesto Ako razmišljamo o tome da privučemo investitore, neće nam biti dovoljno laskavo prvo mesto. Istočnoevropske zemlje uglavnom su ostvarile značajan napredak Prema izveštaju Svetske banke, kojim su obuhvaćene reforme u 155 zemalja, Srbija i Crna Gora našla se na vrhu liste. Drugim rečima, u prošloj godini ostvarili smo najveći napredak u oblastima koje olakšavaju poslovanje. Parametri se, međutim, odnose na napredak ostvaren u odnosu na početne pozicije, što znači da smo najdalje odmakli od onoga što smo bili. Tako postaje jasnije kako smo se našli ispred Nemačke i Holandije, koje su oblast poslovanja regulisale već odavno daleko bolje od nas, pa su i njihove reforme daleko manje. Reč je, dakle, o relativnoj poziciji na kojoj smo se našli zahvaljujući promenama – smanjenje osnivačkog kapitala sa 5000 na 500 evra, skraćenje vremena koje je potrebno da se otvori preduzeće sa 51 na 15 dana, Zakon o radu koji je olakšao zapošljavanje na određeno – koje su učinile poslovanje jeftinijim i lakšim nego što je bilo. Po parametrima ovog istraživanja nismo pokazali rezultate u oblasti zaštite investitora i prekogranične trgovine, pod čim se pre svega podrazumeva da je za to još uvek potrebna obimna papirologija. Opšte stanje, naša apsolutna pozicija je 92. mesto. Tako smo rangirani kada je reč o mestima najpovoljnijim za poslovanje. Ipak, činjenica da se zemlja našla na prvom mestu po učinjenim reformama u istraživanju institucije kakva je Svetska banka, znači signal za poslovne ljude da obrate pažnju, da pogledaju, ako već nisu pogledali ili da pogledaju ponovo, ako su već jednom bacili pogled, pa odustali. Napredak u reformama koje olakšavaju poslovanje znači i otvaranje novih radnih mesta, dosadašnje iskustvo pokazalo je i da ulazak u prvih 25 zemalja na ovoj listi dovodi do smanjenja nezaposlenosti za 3,7 odsto. U ovu studiju nisu ušli podaci o kreditima, jer je Kreditni biro počeo da radi pred kraj godine, kada su podaci za studiju već prikupljeni, tako da smo za sledeću godinu, kada će i to biti obuhvaćeno, već obezbedili bar jedan mali plus. Ipak, ako razmišljamo o tome da privučemo investitore, neće nam biti dovoljno laskavo prvo mesto na listi onih koji se najviše trude. Istočnoevropske zemlje uglavnom su ostvarile značajan napredak pokušavajući da olakšaju poslovanje. Slovačka je za direktne investicije najpovoljnija, a Češka i Mađarska odavno su prošle put koji mi sada prolazimo. Među onima koji malo kasne dobre rezultate pokazuje Bugarska. U ovom kontekstu, Srbija i Crna Gora daleko je od prvog mesta. Ivana Janković

Istočnoevropske i baltičke zemlje privlače preduzetnike dalekosežnim reformama kojima pojednostavljuju poslovnu regulativu i poreski sistem, sledi iz najnovijeg izveštaja Grupe Svetske banke. Srbija i Crna Gora prednjači po broju i brzini reformi.

U studiji Poslovanje u 2006: Otvaranje novih radnih mesta, čiji su zajednički sponzori bili Svetska banka i Međunarodna finansijska korporacija, ogranak Svetske banke koji odobrava kredite privatnom sektoru, zaključuje se da takve reforme, mada su često vrlo jednostavne, zaista mogu otvoriti mnogo novih radnih mesta.

“Jeftinija i rasterećenija zakonska regulativa može bitno uticati na otvaranje novih radnih mesta i smanjiti obim neformalne privrede, od čega će najveću korist imati žene, mladi i siromašni”, izjavio je predsednik Svetske banke Pol Volfovic.

U ovom godišnjem izveštaju, u kome se prvi put globalno rangira 155 zemalja prema ključnim oblastima poslovne regulative i reformi, naglašava se da je stanje u svakoj zemlji u istočnoj Evropi poboljšano bar u jednom aspektu poslovnog okruženja – što je najviša stopa reformi u bilo kom regionu. Po broju sprovedenih reformi posebno su prednjačile zemlje kao što su Srbija i Crna Gora, Slovačka, Rumunija i Letonija.

U izveštaju se navodi niz indikatora regulacije koji se odnose na otvaranje preduzeća, njegovo poslovanje, trgovinu, plaćanje poreza i zatvaranje i to tako što se mere vreme i troškovi neophodni za ispunjavanje određenih zahteva vlasti. U ovom izveštaju ne prate se, međutim, takvi promenljivi faktori kao što su makroekonomska politika, kvalitet infrastrukture, nestabilnost valute, percepcije investitora ili stopa kriminaliteta.

Ukupno uzev, evropske zemlje su bile najaktivnije u sprovođenju reformi. Prvih 12 mesta na spisku reformatora u minuloj godini zauzele su Srbija i Crna Gora, Gruzija, Vijetnam, Slovačka, Nemačka, Egipat, Finska, Rumunija, Letonija, Pakistan, Ruanda i Holandija.

Šta je lakoća poslovanja? Ako odlučite da pokrenete novi posao i otvorite preduzeće u NDR Laos, za postupke koje valja sprovesti da biste dobili sve dozvole i konačno počeli da radite biće vam potrebno 198 dana. Ako otvarate preduzeće u Siriji, kao obavezni osnivački kapital na samom početku biće vam potrebno 270.000 dolara – što je 51 put više od godišnjeg prosečnog dohotka. Ako gradite neko skladište u Bosni, taksa za priključke na komunalnu infrastrukturu i potvrda da ste poštovali sve građevinske propise regulative koštaće 87 puta više nego što iznosi vaš godišnji prihod. Ako odlučite da poslujete u Gvatemali, biće vam potrebno 1.459 dana da biste rešili ma koji, pa čak i sasvim jednostavan, spor pred sudom. A ako u Sijera Leoneu budete plaćali sve poreze vezane za poslovanje, ispostaviće se da oni iznose 164 procenta bruto profita vaše kompanije.

Čak i u najboljim okolnostima, otvaranje sopstvenog preduzeća uvek je krupan, sudbonosan potez. Vlade treba da podstiču one koji se na takav korak odvaže. Mnoge to zaista i čine. Godine 2004, 99 zemalja – što su dve trećine uzorka na kome je rađena studija Poslovanje – uvelo je 185 reformi, ne bi li pojednostavile i olakšale poslovanje. Na taj način su pojednostavljeni neki aspekti privrednih propisa, ojačana su vlasnička prava, smanjeni su troškovi izvoza i uvoza, olakšana su poreska opterećenja i povećana je mogućnost dobijanja kredita.

Takve reforme omogućuju preduzećima da rastu brže i kroz taj brži rast otvaraju nova radna mesta. Sve veći broj tih radnih mesta biće u legalnoj privredi, zato što prednosti koje taj vid poslovanja pruža (kao što je mogućnost lakšeg dobijanja kredita i bolji pristup komunalnoj infrastrukturi) premašuju troškove, odnosno negativnosti (kao što su porezi). Više radnih mesta u zakonitim privrednim tokovima istovremeno će značiti da je sve veći broj ljudi zaštićen penzionim sistemom, zdravstvenim osiguranjem i merama zaštite na radu.

Ko se najviše reformisao? Tokom 2004. godine Srbija i Crna Gora je prednjačila u reformama koje podstiču otvaranje i rast preduzeća i otvaranje novih radnih mesta, tako da je u njoj postignuto poboljšanje u osam od deset područja čijom se analizom bavi studija Doing Business. Osnivački kapital koji je po zakonu neophodan za pokretanje novog preduzeća smanjen je sa 5.000 na 500 evra. Vreme koje vam je potrebno da otvorite preduzeće skraćeno je sa 51 na 15 dana. Novi Zakon o radu omogućio je preduzećima da lakše zapošljavaju radnike na određeno vreme, umesto da, što je ranije bio slučaj, budu primorana da zapošljavaju na neodređeno vreme čak i onda kada im je nova radna snaga bila potrebna samo za neke kratkoročne poslove. Vreme koje je potrebno za rešavanje trgovinskih sporova skraćeno je sa 1.028 na 635 dana, zahvaljujući novom Zakonu o parničnom postupku. Porez na plate i porez na promet zamenjeni su porezom na dodatu vrednost, koji je lakše ubirati. Broj novoregistrovanih preduzeća u 2004. godini povećan je čak za 42 procenta u odnosu na prethodnu godinu.

Posmatrano po regionima, najviše reformi dogodilo se u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji, gde je svaka zemlja preduzela bar jedan korak kako bi nekako olakšala poslovanje. Mnoge među tim reformama pokrenute su kroz procese integrisanja sa Evropskom unijom. Tri istočnoevropske zemlje – Slovačka, Rumunija i Letonija – bile su u 2004. godini među 12 vodećih reformatora, a Slovačka je prednjačila u reformama tokom 2003. godine. U sve tri zemlje olakšano je poslovanje i otvaranje novih preduzeća. Sve ukazuje na to da su se pomenuti napori isplatili: tokom 2004. godine broj novoosnovanih preduzeća povećan je za 8 posto u Letoniji, 13 posto u Slovačkoj i 22 posto u Rumuniji. Najčešće reforme u regionu, one koje su sprovedene u polovini tih zemalja, odnosile su se na pojednostavljivanje poreskog sistema i smanjenje poreskog opterećenja. Na tom putu posebno su napredovale Estonija, Rusija i Slovačka koje su još ranije preduzele tu vrstu reformi.

Neke od najodvažnijih reformi zahvaljujući kojima su ostvarena najveća poboljšanja prema indikatorima studije:

Srbija i Crna Gora: pojednostavljivanje procedure otvaranja novog preduzeća

Egipat: pojednostavljivanje carinskog postupka i postupka izdavanja trgovinske dokumentacije

Brazil: poboljšanje zakonskih propisa kojima se reguliše stečajni postupak

Srbija i Crna Gora je usvojila zakonsku promenu kojom se osnivanje preduzeća prebacuje iz nadležnosti sudova u isključivu nadležnost nove Agencije za privredne registre. Preduzetnici mogu svoje firme registrovati i elektronskim putem, a prihvaćeno je i pravilo “ćutanje znači odobravanje”, čime se obezbeđuje brza registracija. Pored toga, uvedena je nova jedinstvena elektronska baza podataka kojom su povezani trgovinski sudovi, Statistički zavod, carinska služba, Narodna banka i opštine. Zahvaljujući ovakvim reformama, novo preduzeće može da počne da radi već u roku od 15 dana, a ne tek posle 51 dan kako je to ranije bio slučaj.

Egipat je takođe otvorio jedinstveni šalter za prijem trgovinske dokumentacije i umesto ranijih 26 različitih odobrenja koja je bilo potrebno imati, sada treba da se pribavi samo pet dozvola. Sada se primenjuje i rok od najviše dva dana za prolazak kroz carinu. Poboljšanje carinskih propisa i carinskog poslovanja deo je širih reformi čiji je osnovni cilj da se broj carinskih dažbina smanji sa 27 na šest i da se pojednostavi postupak nadzora na granici.

Gde je lako poslovati? Novi Zeland ima najblažu i najjednostavniju poslovnu regulativu u svetu. Odmah iza Novog Zelanda nalazi se Singapur. Sjedinjene Države su na trećem mestu. Tri zemlje Istočne Azije – Tajland, Malezija i Koreja – nalaze se među 30 najbolje rangiranih država. Tu su i baltičke zemlje – Litvanija, Estonija i Letonija. Ovako visok rang zaista je izvanredno ostvarenje s obzirom na to da je prošlo svega 10 godina otkako su te tri zemlje stupile na put reformi.

Napomena: Lakoća poslovanja izražena je kao prosek mesta koje je zemlja zauzimala prema 10 pokazatelja obuhvaćenih studijom Poslovanje 2006. Rezultati ovogodišnjeg rangiranja ne mogu se uporediti sa rezultatima prošlogodišnjeg rangiranja, zato što su ove godine uključena tri nova niza indikatora – postupak sa dozvolama, plaćanje poreza i prekogranična trgovina.

Međutim, rangiranje prema kriterijumu lakoće poslovanja pokazuje da mnogim zemljama-reformatorima još uvek predstoji dugačak put. Iako je Istočna Evropa region koji prednjači u reformama, neke od zemalja koje se tu nalaze i dalje zauzimaju niska mesta kada je reč o lakoći poslovanja. Tako je, na primer, Srbija i Crna Gora na 92. mestu, Hrvatska na 119, a Ukrajina na 124. mestu. Egipat koji je, takođe, tokom 2004. godine bio među vodećim reformatorima, zauzima tek 141. mesto. Indija se nalazi na 116. mestu, dakle, 24 mesta ispod Kine, iako je ostvarila značajne rezultate u pogledu naplate potraživanja po založnom pravu i pojednostavljivanja postupka registracije imovine.

Rang-mesto prema lakoći poslovanja ipak nije dovoljan pokazatelj. Sam indikator je, naime, ograničen po razmerama. On ne uzima u obzir geografsku blizinu zemlje velikim tržištima, kvalitet infrastrukturnih usluga (sem onih usluga koje se odnose na izvozno-uvozno trgovanje) bezbednost imovine od pljačke ili makroekonomske uslove. Dakle, to što se Jamajka nalazi iznad Francuske (Jamajka je na 43. a Francuska na 44. mestu) prema lakoći poslovanja svakako ne znači da će neka firma bolje funkcionisati u Kingstonu nego ista takva firma u Parizu. Kriminal i makroekonomska neravnoteža čine da Jamajka bude znatno manje privlačna destinacija za investitore nego Francuska, a upravo ta dva pokazatelja nisu neposredno razmatrana u ovoj studiji.

Ipak, visok plasman na rang-listi pravljenoj prema pokazateljima lakoće poslovanja znači da su vlasti te zemlje stvorile takvo poslovno okruženje koje je podsticajno za rast. Poboljšanja koja su zabeležena prema indikatorima iz studije često ukazuju na potrebu za još širim reformama kako zakonodavstva, tako i institucija, a te reforme treba da odu i korak dalje od administrativnih postupaka, skraćivanja rokova i smanjenja troškova, da bi bile komplementarne zakonskim propisima kojima se reguliše ekonomsko poslovanje.

Niža cena ne znači i manju zaštitu Ako jedna zemlja zauzima visoko mesto na rang-listi, sačinjenoj prema lakoći poslovanja, to nikako ne znači da ona nema odgovarajuću zakonsku regulativu i zaštitne odredbe. Teško da ima neko ko će tvrditi da je svako preduzeće na Novom Zelandu prepušteno samo sebi, da radnici u Kanadi nemaju nikakvu zaštitu ili da u Holandiji poverioci mogu mimo bilo kakvog propisanog postupka da se domognu imovine svojih dužnika. Da bi se zaštitila prava poverilaca i investitora, kao i da bi se uspostavili savremeni i ažurirani kreditni registri, potrebno je više, a ne manje regulative ako zemlja želi da se nađe na spisku prvih 30.

U svim visoko rangiranim zemljama poslovanje je regulisano propisima, ali je to učinjeno na mnogo jeftiniji i jednostavniji način. Ako pogledamo osam nordijskih zemalja, koje se sve nalaze na spisku prvih 30 – Norveška (5. mesto), Danska (9.), Island (12.), Finska (13.), Švedska (14.), Litvanija (15.), Estonija (16.) i Letonija (26.) videćemo da su to zemlje za koje se nikako ne bi moglo reći da isuviše malo regulišu poslovanje. Reč je samo o tome da one imaju jednostavniju zakonsku regulativu koja omogućuje preduzećima da budu produktivna, a svoju intervenciju ostvaruju tamo gde je to zaista potrebno i može nešto bitno da promeni – u oblasti zaštite imovinskih prava i obezbeđivanja mera socijalne zaštite.

U nordijskim zemljama porezi su umereni do visoki – 40 posto bruto profita u Estoniji, 42 posto u Litvaniji, 53 posto u Švedskoj i 60 posto u Norveškoj. Ipak, samo osam posto svih ekonomskih aktivnosti odvija se u neformalnom sektoru (siva privreda). Razlog leži u tome što preduzeća dobijaju izvanredne javne usluge za novac koji su dužna da daju. Na primer, Danska ima najbolju infrastrukturu u svetu. Norveška je na najvišem mestu prema indeksu ljudskog razvoja UNDP, a Švedska je odmah tu iza nje, na drugom mestu. U tim zemljama, kao i u ostalim među prvih 30, reformatori ne moraju da biraju između toga da li će olakšati poslovanje ili će obezbediti socijalnu zaštitu. Našli su način da postignu i jedno i drugo.

Za uspeh su neophodna nova radna mesta u zakonom regulisanim privrednim tokovima. Što se bolji rezultati postignu na planu olakšavanja poslovanja, to se otvara više novih radnih mesta. Novi Zeland, koji je globalni lider kada je reč o uslovima poslovanja, ima stopu nezaposlenosti od 4,7 posto. U Grčkoj, zemlji-članici OECD koja ima najniži plasman (nalazi se na 80. mestu) prema indikatorima studije Poslovanje, stopa nezaposlenosti iznosi 10,9 posto.

I ranije studije potvrđuju ovaj obrazac. U Portugaliji, koja ima jedno od tržišta rada ponajviše opterećenih regulativom, kvartalno se, mereno po stanovniku, otvori samo 59 procenata radnih mesta u odnosu na Sjedinjene Države. Neko preduzeće u Portugaliji ima 40 posto manje šanse nego preduzeće u Americi da u fazi rasta i razvoja otvori nova radna mesta. Ovakav razvoj preduzeća bez otvaranja radnih mesta tipičan je za drastično regulisana tržišta rada – što znači da neki ljudi ostaju bez posla u dužim vremenskim periodima.

Postoje ogromne mogućnosti za otvaranje radnih mesta. Kada bi Hrvatska, na primer, preuzela poslovno okruženje karakteristično za Dansku, a da sve ostale stvari budu jednake, analiza sugeriše da bi stopa nezaposlenosti pala za 4 procentna poena. Ako bi Argentina prihvatila dansku poslovnu regulativu i danski sistem zaštite vlasničkih prava, nezaposlenost bi se smanjila za 3,3 procentna poena.

Međutim, tamo gde je regulativa skupa i gde ona predstavlja teret, poslovanje se često odvija u neformalnim privrednim tokovima – što znači da se preduzeće ne razvija već ostaje malo i samim tim otvara mali broj novih radnih mesta. Uzećemo za primer jedan slučaj iz Burkine Faso. Tamošnji stanovnik Umaru ima firmu koja se bavi snabdevanjem prehrambenim artiklima. Želeo bi da pređe u zvanično regulisane privredne tokove kako bi mogao da posluje sa većim potrošačima, onima koji zahtevaju fiskalne račune sa PDV-om. Međutim, za registraciju preduzeća potreban je osnivački kapital koji iznosi gotovo petostruko više nego godišnji dohodak po stanovniku. Samo takse iznose 1,5 puta više nego što je godišnji dohodak po stanovniku. Da bi dobio kredit od banke ne bi li proširio poslovanje, Umaru bi morao da obezbedi veliko novčano učešće. On međutim nikada nije registrovao svoju imovinu, pošto bi za to bile potrebne takse koje iznose 16 posto vrednosti te imovine. S obzirom na sve te teškoće, Umaru ostaje u sivoj privredi – i njegovo preduzeće ostaje malo. Nije usamljen u ovome: u zemlji koja ima više od 12 miliona stanovnika, samo njih 50.000 radi u legalnom privatnom sektoru.

Najviše koristi od promena imaju žene i mladi radnici. Obe ove grupe imaju veliki udeo u ukupnom broju nezaposlenih, a komplikovana zakonska regulativa znatno smanjuje broj njihovih mogućnosti za zapošljavanje. Tako, na primer, u Iranu poslodavac ne može da sklopi ugovor o zapošljavanju na određeno vreme, ukoliko nije reč o sezonskom poslu. Isto tako, ženama se ne dozvoljava da rade više od osam sati dnevno – što je propis donet iz dobrih namera, ali istovremeno propis koji izaziva veću nezaposlenost među ženama. Nije nimalo slučajno da 72 posto zaposlenih žena svoje poslove obavljaju u neformalnom privrednom sektoru.

Vlade u zemljama pogođenim sukobima izložene su posebno velikim pritiscima da omoguće otvaranje novih radnih mesta. Opstanak mira zavisi od demobilisanja pobunjeničkih vojski i od mogućnosti da hiljade izbeglica i bivših boraca pronađu izvore zarade koji će im omogućiti egzistenciju. Da bi u većoj meri osvetlio reforme poslovne zakonske regulative i da bi ukazao na to kakve su mogućnosti otvaranja radnih mesta u takvim okolnostima, istraživački tim studije Poslovanje sistematski proučava pet zemalja pogođenih sukobima: Avganistan, Eritreju, Irak, Sudan i Istočni Timor. Od tih pet zemalja, u reformama je u 2004. godini prednjačio Avganistan. Broj različitih koraka koje treba preduzeti da bi se pristupilo otvaranju preduzeća smanjen je sa 28 na svega jedan, a vreme koje je potrebno da bi se sve to obavilo skraćeno je sa 90 na sedam dana. Poboljšana je i saobraćajna infrastruktura u Avganistanu, posebno na najvažnijim trgovačkim putevima. Vlasničke knjige po opštinama ažurirane su i digitalizovane – što je omogućilo da se stvori baza podataka za novi registar imovine (iako se ta dokumentacija odnosi samo na jednu četvrtinu zemlje). Planira se osnivanje kreditnog registra koji bi bio u posedu centralne banke i privatnih komercijalnih banaka. Imovinski i kreditni registar olakšaće kreditorima proceduru izdavanja kredita.

Uspešna reforma poslovne regulative i drugde se pokazuje korisnom, pre svega sa stanovišta otvaranja novih radnih mesta. Od 2002. godine slovačke reforme su pomogle da se broj nezaposlenih smanji za 43 000. Reforme preduzete u Kolumbiji na planu načina zapošljavanja i propisa za otvaranje novih preduzeća omogućile su da se u legalnoj privredi otvori 300.000 novih radnih mesta. Uspeh je zabeležen i u Peruu, gde je u minuloj deceniji vlada izdala vlasničke listove za 1,3 miliona gradskih domaćinstava koja nisu imala zakonsku dokumentaciju za zemljište na kome se nalaze njihovi stanovi. Obezbeđenje imovinskih prava omogućilo je roditeljima da pronalaze poslove, umesto da kao ranije ostaju kod kuće ne bi li nekako zaštitili svoju imovinu. Zato danas veći broj dece pohađa škole, pa je i broj slučajeva dečijeg rada pao za gotovo 30 posto.

Prevela LJ. Nedeljković

VLAJKO SENIĆ, SPO Alarm za ujedinjenje Treba biti realan i reći da je ovaj izveštaj sinergetski efekat rada svih nas posle petog oktobra. Jer, kao što je nesumnjiv veliki doprinos ove vlade tako ne treba zaboraviti ni ono što su uradile prethodne demokratske vlade. Ubeđen sam da će ovaj izveštaj uticati na povećanje investicionih ulaganja u našu zemlju i da će iduće godine ona dostići i cifru od dve milijarde evra. Takođe, očekujem da izveštaj bude ohrabrenje za sve demokratske snage i alarm za njihovo ujedinjenje da bi ovako lepe vesti stizale i u narednim godinama. DRAGAN ŠUTANOVAC, DS Apsurd Apsolutno mi je apsurdno da se naša zemlja proglašava za nekakvog lidera u reformama jer smo baš u toj 2004. godini imali veću inflaciju, veći buyetski deficit, smanjenje inostranih investicija, u jednom periodu i zaustavljanje privatizacije i dramatičan porast stope kriminala. I kad, znajući sve to, čujem da smo ostvarili neki veliki napredak moram da upitam na osnovu kojih pokazatelja je pravljen takav izveštaj. Jer, ako znam da je inflacija kod nas 10,8 odsto a u Makedoniji 1,7 odsto onda ne mogu da prihvatim tvrdnju da smo nekakvi lideri u reformama, pa makar tako nešto govorila i Svetska banka. IVICA DAČIĆ, SPS Preživeti reforme Ovakva vest može samo da imponuje državi, mada je od ovakvih izveštaja daleko važnije da građani te reforme prežive. Smatram da u ovome ima velikog udela SPS. Jer, bez naše podrške ne bi bilo ni ovoga ni Studije o izvodljivosti, ni mnogih drugih pozitivnih stvari koje je učinila ova vlada. MILOLJUB ALBIJANIĆ, G17 PLUS Kruna rada vlade Ovaj izveštaj pokazuje kako nas drugi vide i predstavlja krunu rada ove vlade. Ujedno on pokazuje da spolja mnogo bolje misle o nama nego što mi mislimo sami o sebi. Jer, ni ovaj, baš kao ni izveštaj godišnje skupštine Svetske banke za obnovu i razvoj, ovde nije ispraćen na pravi način. Mi tome ne pridajemo pažnju. A baš takvi izveštaji pokazuju da je vlada reformska, da ona vodi Srbiju u Evropsku uniju, a najzaslužnija za to je stranka G17 plus. ALEKSANDAR VUČIĆ, SRS Lideri u poslušnosti Mnogo je važnije šta o reformama misle građani Srbije nego Svetska banka. Ja bih zaista voleo da je ostvaren napredak i da na tome mogu da čestitam vladi, ali oni mogu da se pohvale samo najvećim mogućim stepenom poslušnosti. A što smo poslušniji to smo veći lideri. Pa u tom izveštaju najviše je hvaljen novi Zakon o radu koji je napravljen tako da radnici što lakše mogu dobiti otkaz. I da li je to za hvalu? Ja bih voleo da građani Srbije mogu da kažu da smo lideri u nečemu izuzev u košarci i vaterpolu. BRANISLAV LEČIĆ, LDF Dobrodošla priznanja Svaka vest iz evropskih institucija koja pozitivno ocenjuje ono što se zbiva ovde, pogotovo u polju ekonomije je dobrodošla. Ipak, treba znati da Svetska banka ocenjuje formalno stanje a prethodne dve vlade su usvojile 80 reformskih zakona i ova odluka je pre svega rezultat toga. Ali, ona je beznačajna bez pozitivnog izveštaja MMF-a, koji ocenjuje sprovođenje tih zakona u delo a ova nesposobna vlada to uporno zaobilazi. Zato imamo brojne primere počev od Zakona o stečaju, Zakona o dostupnosti informacija do mnogih drugih. Dakle, ovaj izveštaj Svetske banke je kontradiktoran u meri u kojoj je kontradiktorna naša politička situacija u kojoj se formalno i praktično ne dodiruju.