Rapsodija i tiranija

Čudnovati spor sa građaninom Grujičićem stremi ka psovačkoj rapsodiji, u burnim stavovima.

Nije odgovorio na pitanje da li Brankovo kolo ima, kao navodno najveća manifestacija na travnatim terenima u Srbiji, bilo kakav savet ili upravni odbor i da li je to starmalo čedo samo delo uzbuđenog mladića, koji jedan dan radi a šest se odmara. Odahnuću ako saznam da je reč o romantičnoj samodovoljnosti u šiblju anemične i samozadovoljne sredine.

Što se tiče pozivanja na televiziju i na fotografiju, kao dokaz o broju prisutnih na dodeli Brankove nagrade, građanin bi trebalo da se pozabavi optikom ovih medija i da sa proučavanjem uloge rakursa zaključi svoju sitnu megreovsku istragu.

U pometenosti, kakva mu je svojstvena, šireći vreću svojih jada, poziva se i na Statut DKV-a, koji mu ne daje za pravo da tužibapski spori mesto u žiriju Draganu Jovanoviću Danilovu, nesporno značajnom pesniku – dobitniku Brankove nagrade, sugerišući da bi DKV trebalo da bude sekta, po njegovoj meri.

O meni, mom imenu i mojoj legitimnosti u DKV-u ( usput, Sekcija UKS, pisaca Vojvodine osnovana je 1946) govori kao autsajder, koji falsifikuje, praznjikavo etimologizira i citira u duhu alopatske magije, što govori o sklonostima za primitivno u tumačenju činjenica.

“Zlatna greda” je prvo kvalitetno časopisno izdanje DKV-a, u njegovoj istoriji. Engleski broj “Grede” je plasiran u 55 zemalja i izuzetno predstavlja noviju književnost i kulturu u Srbiji. To građaninu direktoru, ni u jednom od njegovih pastoralnih života, ne bi moglo poći za rukom, uprkos tome što je bio izabran sa 25 zvonkih glasova.

Na kraju, ojkača, kao deo kulturnog nasleđa, nije sporna. Ali vokalna tiranija ojkanjem vrsnog polemičara, kao zamena za razgovor, kao nezajažljiva strast da se pomuti muzički ukus sredine i da sve utihne pod monomanskim i satirskim pritiskom za samoizražavanjem, otkriva razmere duhovnog života ovog prenadraženog građanina.

Jovan Zivlak

(Ovim se polemika gospode Nenada Grujičića i Jovana Zivlaka završava)