Nametanje rešenja nezamislivo

Dr Dimitrij Rupel, ministar inostranih poslova Slovenije, o budućem statusu Kosova:

Poslednjih nedelja sve je jače uverenje da Slovenija podržava isključive zahteve i interese Albanaca na Kosovu. Dr Dimitrij Rupel, ministar inostranih poslova Slovenije, u intervjuu za NIN tvrdi da su takve tvrdnje neistinite:

- Apsolutno su netačne! Nismo u frontu pobornika jednostranosti. Naprotiv! Slovenija ima drevne istorijske veze sa Srbima. Zajedno smo tvorili mnoge koalicije. Među nama je neka neprekidna slovenska uzajamnost, a Beograd je Slovencima u pojedinim periodima bio utočište pred političkim pritiscima u Sloveniji. Kosovski Albanci postali su deo političke imaginacije kao žrtve pritisaka Miloševićevog režima.

Najnovije izjave predsednika Slovenije dr Janeza Drnovšeka jasna su potpora nezavisnom Kosovu...

- O tome Vlada Slovenije nije raspravljala. Niti je dala svoje mišljenje koje se tiče statusa Kosova i problematike srpsko-albanskih odnosa. Za nas je stav Evropske unije veoma bitan. Naime, postoje tri nepromenjive tačke. Prva, nema povratka na status pre 1999. godine. Zatim, nema podele Kosova. I, nema ujedinjenja sa ijednom državom ili regionom sa albanskim stanovništvom. Ima i drugih predloga. Jedan od njih je takođe Drnovšekov. Različit je od ostalih i po tome što je individualan, lični. Predsednik Drnovšek uzeo je to pravo s obzirom na svoje iskustvo i poznavanje problematike.

Kakav je vaš stav?

- Istovetan sa predlozima Kofija Anana, Martija Ahtisarija, Havijera Solane... Odnosno, da do kraja ove godine započnu razgovori, pogađanja. Wihov rezultat biće onakav kakav prihvate obe strane. Sada ga je teško predvideti. Pre svega smatram da je najvažnije da krene proces dogovora. Sa druge strane, Drnovšek je već ponudio neki rezultat dogovora. Pogađanja, svakako, predstavljaju ravnopravan tretman obe strane. Srbi će imati dve jednako značajne uloge. Predstavljaće Beograd i srpsku zajednicu na Kosovu. Smatram, međutim, da kosovski Srbi treba što potpunije da učestvuju u pregovorima, jer žele da učestvuju i u upravljanju, što je njihovo puno pravo i dužnost. Bez njihovog učešća nemoguće je predstavljati budućnost Kosova, kao što je nezamislivo i nametanje rešenja spolja.

Beograd je spreman i na kompromise, iako Priština uporno ponavlja isključivo težnju ka nezavisnosti.

- Svi dokumenti i nagoveštaji koji su mi poznati, a ima ih mnogo, nedvosmisleno nameću zaključak da je kompromis neizbežan. Onakav koji će prihvatiti kako Srbi tako i Albanci. Time bi obe strane dokazale da se može ostvariti konstruktivan, prijateljski odnos na Balkanu; suživot naroda, religija i kultura. Želim, naime, da Srbi i Albanci budu za ugled kako se najteže stanje prevazilazi upravo sporazumom. Spisak problema je dugačak. Nedavno sam u Sjedinjenim Američkim Državama bio bukvalno šokiran izjavom kolege, poznatog diplomate, da se Srbi i Albanci lošije poznaju nego Izraelci i Palestinci.

Ali, nije reč samo o odnosu Beograda i Prištine, nego, takođe, Beograda i Podgorice, kao i Beograda i Banje Luke. Situacija je, dakle, složena. Na kraju, reč je, istovremeno, o odnosu između jugoistočne Evrope i međunarodne zajednice u širem smislu.

Potvrđuje li to mnogobrojna uverenja da Gordijev čvor Kosova rešava i dugoročnu sudbinu čitavog regiona?

- Nesumnjivo. Ako se predugo budemo bavili detaljima koji se moraju brzo prevazići, pregaziće nas vreme. Zato je i neminovan ishod pregovora koji je prihvatljiv za obe strane. Da zapadni Balkan ne ostane zaboravljena periferija ujedinjene Evrope. Mora što pre postati prostor Evropske unije. Kakav smisao uopšte ima sadašnje zaobilaženje Balkana? Potrebna su nam, naravno, praktična, kreativna rešenja. Da bismo moglisvi da delujemo u EU.

Kako u tom slučaju objašnjavate podršku Slovenije, i vašu lično, samostalnosti Crne Gore?

- Prvenstveno želim da Beograd i Podgorica konačno postignu sporazum o suživotu. Jedni drugima su i te kako potrebni. Ali, ako dođe do osamostaljenja Crne Gore, na demokratski način uz uvažavanje normativa Evropske unije, Slovenija će ga prihvatiti. Uvereni smo da budućnost mora donositi više rešenja nego problema. LJubljana i Podgorica u dobrim su odnosima. Tako će ostati u svakom slučaju. Mada nikada na račun trećeg, konkretno Beograda.

Ministri inostranih poslova članica OEBS-a, čiji ste vi predsedavajući, uskoro zasedaju u LJubljani. Da li će i Kosovo biti tema?

- Možda ćemo usvojiti posebnu izjavu. Kosovo je i jedno od centralnih interesovanja OEBS-a. Pretpostavljam da će o tome govoriti i ministar inostranih poslova državne zajednice Srbija i Crna Gora Vuk Drašković.

Igor Šaranović