Uzdržana nesloga

NIN-ovi pouzdani izvori tvrde da je pre tri nedelje rezolucija o Kosmetu usaglašena između dva ključna kabineta tj. predsedničkog i premijerskog. Istom prilikom navodno je utanačen i aminovan pregovarački tim za KiM. Potom predsednik Srbije Boris Tadić odlazi u posetu Izraelu i Rusiji. Iz Moskve na iznenađenje mnogih šalje poruku o “svom” planu za rešavanje kosovskog pitanja. I sve svoje kobajagi saveznike ostavlja u čudu jer nisu bili unapred obavešteni.

Ali zato su se pravili da jesu. Iz Vlade Srbije odmah je stiglo tumačenje da se Tadićeva ideja savršeno uklapa u srpsku pregovaračku taktiku i strategiju ali bez ikakvih novih detalja o tome da li je tvorcima rezolucije o Kosmetu odgovaralo da se o taktičkim potezima progovori u tom trenutku iz Moskve. Nisu hteli da predsedniku bude neprijatno ali ni aktuelnoj vlasti koja je očekivala da njena dobronamernost bude krunisana glasanjem demokrata za rezoluciju o Kosmetu. Zaboravne treba podsetiti da je DS na godišnjicu 5. oktobra hladnokrvno išetala iz parlamenta što nikome nije smetalo sve dok nije postalo jasno da je vladajućoj većini neophodan njen blagoslov rezolucije što bi ukazivalo na jedinstvo tzv. demokratskog bloka. Očekivalo se da će parlamentarni skup uveličati lično Tadić, da će se njegovi poslanici vratiti u salu i da će naravno glasati za rezoluciju koja će kako se neuspešno prognoziralo, biti doneta jednoglasno.

E, pa nije. Još tokom vikenda pred sednicu počelo je da se šuška da se Tadić pre odlaska u Rusiju sastao sa Miroljubom Labusom i da su zaključili da je bolje da se izađe sa konkretnom i realnom opcijom nego da se dopusti da međunarodna zajednica nametne rešenje.

Da tu nečeg možda ima moglo se primetiti u trenutku izglasavanja predloga rezolucije. Glasanju nije prisustvovao predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković, izostao je ministar finansija Mlađan Dinkić i ministar zdravlja Tomica Milosavljević. Osim Milosavljevića druga dvojica odlučno su odbila pretpostavku da je reč o predumišljaju “nije u pitanju ni stranački ni politički gest”. Očigledno je međutim, da niko nema nameru da spali mostove za sobom, i da svi kalkulišu. Poslanici DS-a su na sednicu došli i učestvovali u raspravi ali nisu glasali dok su poslanici G17 većinski glasali podržavši rezoluciju.

Ipak, odmah su otpočele kalkulacije da su se G17 plus i SPO nezvanično približili Tadiću iako su glasali za Koštuničinu rezoluciju. Branka Bošnjak poslanica G17 plus za NIN tvrdi “Nismo smeli na tako važnom pitanju da pokažemo toliko razlika”. Evo kako objašnjava Markovićevo ponašanje povodom čega se ispredaju najfantastičnije priče: “On je svaki dan kontaktirao sa Tadićem i uložio maksimalan napor da pripremajući sednicu dobije saglasnost svih parlamentarnih stranaka. Puno je uložio da se DS uopšte zainteresuje za povratak u parlament... Ali, uzdržati se od glasanja jednako je kao i ne podržati rezoluciju. A rezolucija je sumarni interes naše države. To nije dobra poruka ni za njih ni za njihove birače. Sve je urađeno u skladu sa dogovorom i Tadićevom promenljivom željom, a kao reakciju dobili smo hladan bojkot. Marković je kao osetljiv čovek taj gest doživeo kao lični neuspeh”, tvrdi gospođa Bošnjak.

Što se SPO-a tiče za njih je ključna stvar zapažanje da pred predstojeće pregovore postoji “puno jedinstvo demokratskih snaga”. Smatraju da je za imiy Srbije mnogo bolje da se demonstrira jedinstvo stranaka Vlade Srbije i predsednika Republike Borisa Tadića, nego skupštinski konsenzus sa radikalima i socijalistima jer “budućnost Srbije ne može da zavisi od njene prošlosti”.

SPO tvrdi da danas naizgled različiti stavovi vlade i predsednika Republike polaze od istog principa koji je sadržan i u ideji “više od autonomije, manje od nezavisnosti”, kao i u ideji “suštinske autonomije”, koju je premijer Koštunica prezentovao u UN dok će se te “naizgled različitosti” izbrisati kad se formira pregovarački tim i počnu pregovori. “Prisustvo poslanika DS je dobra vest iako su se poslanici te stranke uzdržali od glasanja”, rekao je Vlajko Senić, potpredsednik SPO-a. Diplomatski zaključak.

Poslanici DS-a iskoristili su svoj dolazak da bi istakli sledeće: “Nije moguće da se pronađe kompromisno rešenje po kome će KiM biti u sastavu Republike Srbije i Srbije i Crne Gore, a da to rešenje bude u okviru ustavnog poretka ovakvog kakav jeste. O tome sam govorio i imam potrebu da to još jednom naglasim”, ponovio je Dušan Petrović, šef poslaničke grupe DS-a. Isto je potvrdio i poslanik Aleksandar Vlahović: “Nije nam potrebna alibi politika, da na kraju kažemo, to nije u skladu sa Ustavom Srbije. Onda je najbolje da pošaljemo ustav i da kažemo – dame i gospodo pregovarači, kad budete bili saglasni sa rešenjima onda nam se javite i nema potrebe da pregovaramo”... Iako sa jedne strane kritikuju Miloševićev ustav i Vlahović i Petrović ustvrdili su “da ne znaju niti jednu relevantnu stranku koja na bilo koji način dovodi u pitanje teritorijalni integritet i celovitost državne teritorije”...

“Žao mi je što DS nije glasala za rezoluciju a Petrovića moram da priznam uopšte nisam razumeo. Ako je razlog njihovog bojkota to što smatraju da predsednik države ima ekskluzivno pravo na pregovore, to prosto nije tačno. Ako smatraju da mu neko osporava legitimno i ustavno pravo da predstavlja zemlju to mu se ne osporava. Ako smatra da se neko buni zbog Tadićevog plana iznesenog u Moskvi ni to nije tačno. Sigurni smo da je on to učinio u najboljoj nameri i DSS nema nikakav problem s tim”, pomirljiv je Miloš Aligrudić, šef poslaničkog kluba DSS-a, ističući da rezolucija o Kosmetu ne sadrži ništa novo jer je refleks poznate državne politike koja je bila usaglašavana između predsednika države i vlade. “Ali, da se ne vraćamo u prošlost. Treba obnoviti dijalog i treba da zajedno iskristališemo državnu politiku. Očekujem da uskoro zajedno formiramo pregovarački tim”.

Ovolika tolerancija odavno nije viđena na našoj političkoj sceni tim pre što NIN čuje da je Koštunica zajedno sa kabinetskim savetnicima bio zapanjen slušajući Tadića iz Moskve. Uostalom Koštunica je decidirano izjavio “radije ćemo da izgubimo celo Kosovo nego da ga delimo”. Ta nepomirljiva izjava predstavljala je deo plana da se o podeli priča tek onda kada se sve druge mogućnosti iscrpe. Takav dogovor navodno je i Tadić odobrio. Koštunica i DSS nemaju međutim mnogo prava da se ljute jer je Sandra Rašković-Ivić, šefica Koordinacionog centra nedavno “istrčala” sa planom za KiM protivno dogovoru, što je bar prema podignutoj galami, najviše, pogodilo DS. Posle toga je, kažu, došlo do potpunog zahlađenja između predsednika i premijera i njihovih savetnika.

Dan posle donošenja rezolucije Boris Tadić je iz Bačke Palanke objavio rat poručivši da očekuje da se najviši državni organi brzo izjasne o njegovoj platformi za rešavanje statusa KiM ističući da je “njegov” plan jedini konkretni plan u Srbiji. Tek onda se savetnik premijera Slobodan Samaryić oglasio rekavši da vlada ne zna za Tadićev plan i da o tome ne može da se izjasni dok ga ne dobije te da se u javnosti stvara pogrešan utisak da postoji neki novi dokument dok naprotiv: “Koncept i plan koji je na snazi jeste onaj koji je prihvaćen u Skupštini Srbije prošle godine, 29. marta, o rešavanju statusa Srba na KiM, za koji je svojevremeno glasao i predsednik Tadić”.

Kako objasniti nepotrebnu razjedinjenost nejasnu čak i onima koji se ježe od jednoumlja bilo koje vrste?

Upućeni kažu da je u Tadićev kabinet stigao američki scenario u kome se insistira na brzom i za Srbiju nepovoljnom ishodu što se statusa KiM tiče. To ne zvuči neverovatno ako se ima u vidu nervozno ponašanje SAD iz koga proizlazi da joj je stalo do brzopoteznog rešenja kosovskog pitanja. Ipak, Amerika je Amerika i Tadić se unervozio. Pogotovo što se stupajući na dužnost predsednika zakleo da će braniti teritorijalni integritet zemlje po važećem ustavu.

Poslanici DS na “istorijskoj sednici” su tražili da pregovarači ne budu ograničeni Ustavom što izgleda kao izlaznu strategiju za emitovanje kooperativnosti ka Zapadu i njegovim željama. Tačka lomljenja u DS je, ističu upućeni, na relaciji odbrane nacionalnog interesa ili kooperativnosti sa međunarodnom zajednicom. Zbog toga insistiranje poslanika DS na činjenici da Tadiću funkcija obezbeđuje nezavisnost kako od premijera tako i od vlade.

Dragoljub Mićunović, predsednik političkog saveta DS-a objasnio je Tadićevo obelodanjivanje plana u Moskvi kao odgovor na savet Lavrova. Navodno, možemo da računamo na rusku podršku ali da se od nas očekuje da kažemo šta hoćemo i kako zamišljamo ostvarenje svog plana.” Tadićev plan je u okviru onog koji je dogovorio državni vrh. Otišao je korak dalje u dizajniranju ideje, kako da se entiteti povezuju na vertikalnom i horizontalnom nivou... U sporu koji je pred nama postoje tri strane od kojih je jedna mnogo ravnopravnija. To je međunarodna zajednica. Ona samo pokušava da njeno rešenje bude prihvaćeno od srpske i albanske strane”. Mnogi analitičari poput Mićunovića tvrde da do dana današnjeg nije jasan zvanični stav države te da se ni iz rezolucije ne vidi šta mi u stvari hoćemo. Ispada da se čeka da neko drugi ponudi rešenje.

Savetnik u premijerovom kabinetu Aleksandar Simić ne slaže se sa ovakvim zapažanjem: “Ako postoje zamerke da se u rezoluciji tačno ne vidi za šta je Srbija – ja tvrdim suprotno. Videli smo konture budućeg rešenja i to je suštinska autonomija u okviru Srbije. Mi smo za ona rešenja koja su do sad predstavljala princip u rešavanju kriza nastalih na prostoru prethodne Jugoslavije dok je istovremeno jasno da se rezolucijom ostavlja veliki manevarski prostor diplomatiji da izdejstvuje takvo rešenje. Siguran sam da pregovori neće biti vezani samo za konture buduće autonomije već pre svega za rešavanje mnogobrojnih životnih pitanja kao što je pitanje decentralizacije, pitanja vezana za imovinsko-pravne odnose i pitanja vezana za povratak raseljenih. Dakle, svako ko je pažljivo čitao prošlogodišnji plan zna koliko je on konkretan. Sada smo namerno obrnuli da bismo dobili veći manevarski prostor”, kaže Simić.

Kako god, nezadovoljstvo uzima maha. Poslanik SDP-a Meho Omerović predložio je vanredne izbore jer vlada na čelu sa premijerom uživa svega 15 procenata podrške dok, smatra, razmatranje kosovskog pitanja zaslužuje vladu punog kapaciteta. Pogotovo što Omerović sluti da je Koštunica već razradio sledeći scenario: “Kada bude izvesno Ahtisarijevo rešenje on će se povući uz obrazloženje da mu je nemoguće da u tome učestvuje i raspisati izbore. Onda će voditi kampanju kao veliki branitelj KiM-a i srpskih nacionalnih interesa”...

I tako zatrpani smo scenarijima. Sad prisustvujemo reprizi oživljavanja priča o dve Srbije. Ona bolja užasnuta je vaskrsenjem navodno gore koju je povratilo i osnažilo kosovsko pitanje i koju određuje novokomponovani patriotizam. Samo još da neko uključi kameru.

DEMOKRATSKA STRANKA Demagoško jedinstvo Ne slažemo se da se pozicija Kosova rešava u okviru postojećeg Ustava, što nas zakucava za autonomiju i referendum kada je o nezavisnosti reč Odlučivši da se na raspravi o Rezoluciji pojave u skupštinskim klupama, ali ne glasaju ni za ni protiv nje, već ostanu uzdržani, u Demokratskoj stranci ne smatraju da je pregovaračka pozicija Srbije pred početak razgovora o statusu Kosova tom uzdržanošću oslabljena. “Naprotiv, pozicija je ojačana samim tim što Rezolucija nije dobila nijedan glas protiv”, smatra Slobodan Gavrilović, potpredsednik Demokratske stranke, koji tekstu Rezolucije zamera uopštenost. Član Izvršnog odbora DS-a Dragan Đilas kaže, takođe, da je već samim prisustvom članova Demokratske stranke na glasanju Rezolucija dobila “kakav-takav smisao”, a sednica legitimitet. “Ne razumem na koji bi način bila oslabljena pregovaračka pozicija Srbije time što je DS, zarad nacionalnih interesa, prihvatila da uđe u parlament i sedne u istu salu sa ljudima koji su ukrali njene mandate. Oni koji tvrde da je dovoljno formalno jedinstvo svih političkih strana da bi se sačuvalo Kosovo i Metohija, obmanjuju narod. To njihovo jedinstvo u kome pola stranaka ima drugačiji stav od premijera, najviše narušava Srpska radikalna stranka. Tomislav Nikolić je od premijera tražio da izbaci iz Rezolucije deo u kome se govori da Skupština ovlašćuje vladu da formira pregovarački tim, jer bi se, u tom slučaju, radikali glasanjem za Rezoluciju, obavezali da daju svog predstavnika u taj tim. Ovako će, demagoški pričajući o jedinstvu, oni ostati van pregovora i svu krivicu za, po Srbiju eventualno nepovoljan ishod, prebaciti na sve nas koji danas pokušavamo da popravimo ono što su Šešelj i Milošević pre šest godina uništili”, kaže Đilas. Portparol Demokratske stranke Miloš Jevtić kaže da, kao državotvorna stranka, DS nikada ne bi učinila nešto što bi moglo da ugrozi poziciju Srbije. “U argumentaciji smo izložili ono što je realistično i što bi, naprotiv, trebalo da ide u korist pregovaračkoj poziciji Srbije. Ne slažemo se sa članom četiri koji je u vezi sa definisanjem pozicije Kosova u okviru postojećeg Ustava, što nas zakucava za autonomiju i referendum građana kada je o nezavisnosti reč”, kaže Jevtić. Portparol DS veruje, takođe, da će u predstojećim događajima Kontakt grupa imati puno sluha i tražiti kompromisno rešenje, prihvatljivo za obe strane, i srpsku i albansku.