Spas od neuspeha

Ministarski skup Svetske trgovinske organizacije (STO) u Hongkongu, predviđen da približi stavove bogatih i siromašnih zemalja o liberalizaciji svetske trgovine i ekonomskoj globalizaciji, okupio je vrlo šaroliko društvo. Rad 150 državnih delegacija, sa preko šest hiljada delegata, dve hiljade posmatrača iz međunarodnih nevladinih organizacija i čak tri hiljade novinara, sa ulice je “pratilo”, i glasnim protestnim demonstracijama uglavnom ometalo, desetak hiljada gnevnih antiglobalista sa raznih meridijana, od poljoprivrednika iz Južne Koreje do političkih aktivista iz Pariza i Sijetla.

Iza zatvorenih vrata trajale su punih šest dana, do duboko u noć, dosta mučne rasprave o tome kako da siromašni lakše, bez visokih zaštitnih carina, prodaju svoje poljoprivredne proizvode na pijacama bogatih i kako da razvijeni, sa svojom industrijskom robom i uslugama, budu prisutniji u zemljama u razvoju.

Ta dva pitanja su povezana i uzajamno uslovljena i predstavljaju dva uporedna toka ekonomske globalizacije. Na jednoj strani, siromašni će se brže razvijati ili makar manje gladovati, ako budu mogli lakše da prodaju svoju robu bogatima. Na drugoj strani, razvijena industrija, čiji proizvodi čine 75 odsto vrednosti svetske trgovine, generator je globalizacije. Istovremeno, bogati, pre svega SAD, Japan i Evropska unija, svake godine troše 300 milijardi dolara na subvencionisanje agrara i zaštitu svojih poljoprivrednih proizvoda, koji damping cenama ugrožavaju prođu poljoprivrednih proizvoda siromašnih.

Bilo je dogovoreno, pre četiri godine na ministarskom skupu STO u Dohi, prestonici Katara, da se ovakva situacija postupno ublažava čitavim nizom sporazuma u različitim oblastima trgovine. Nije urađeno gotovo ništa za siromašne. Zato se od skupa u Hongkongu očekivalo makar pomeranje sa mrtve tačke. Znalo se da će se i do manjeg kompromisnog sporazuma doći vrlo teško. Pregovori su sve vreme bili na ivici ponora, a onda je u poslednjim satima došlo do nagodbe koju je jedan učesnik nazvao “spasom od neuspeha”.

Zapravo su dometi ove konferencije primer relativnog viđenja stvari: nekome je čaša napola puna, a nekome poluprazna. Ali, siromašni ipak mogu da kažu da se ne vraćaju kući sasvim praznih ruku. Bogati, pak, kažu da je “napravljen korak u pravcu željenog sporazuma”.

Sporazumom je predviđeno da u trgovini poljoprivrednim proizvodima bogate zemlje do 2013. godine ukinu izvozne subvencije i ubrzaju ukidanje drugih oblika državne pomoći poljoprivredi. Uz to, preko trideset najsiromašnijih zemalja dobiće za 97 procenata svojih proizvoda pristup globalnom tržištu bez kvota i bez poreza. Bogati – sem SAD, koje su nacionalne interese po pravilu stavljale iznad multilateralnih nagodbi – obavezali su se da će postepeno ukidati izvozne subvencije za pamuk, koje sada najviše pogađaju afričke zemlje.

S tog stanovišta gledano, generalni direktor STO Paskal Lami verovatno je u pravu kad kaže da se “ravnoteža u globalnoj trgovini, polako ali sigurno, pomera u prilog zemljama u razvoju”.

Zemlje u razvoju, koje su sada prvi put zajednički nastupile sa zemljama u tranziciji – tako da je osnovno obeležje skupu dala sada koalicija od 110 zemalja – nisu pristale da za sada smanjuju carine na industrijsku robu i da otvaraju svoja tržišta uslužnim delatnostima razvijenijih, kao što su bankarstvo, turističke agencije i osiguravajuća društva. Međutim, ostalo je da se mnoga pitanja koja odražavaju interese najrazvijenijih postupno stavljaju na dnevni red, tako da je sadašnja nagodba “pre osnova za sledeće jednogodišnje pregovore, nego konačni dogovor”.

Zato je valjda Piter Mandelson, komesar za trgovinu EU, i rekao za hongkonški sporazum da “nije dovoljan da sam skup učini uspešnim, ali da je nesumnjivo uspeo da ga spase od neuspeha”.

Zanimljivo je držanje Kine. Kao najveća zemlja u razvoju, ona je, naravno, po tradiciji bila na strani tih zemalja. Ali, kao veliki izvoznik industrijske robe, a istovremeno i veliki uvoznik savremene tehnologije i kapitala, koji ne postavlja visoke carinske barijere, ona je sebi nalazila mesto među promoterima ekonomske globalizacije i videla sebe – prvi put u istoriji – u “ulozi mosta između siromašnih i bogatih”.

Procena je da će među zemljama u razvoju najveću korist od sporazuma imati one za višim rastom i konkurentnijom privredom. Zato je indijski ministar trgovine Kamal Nat dosta smireno i rezimirao rezultate konferencije: “Dugo smo se kretali u krug. Sad smo ponovo na putu. Ali, kako to obično biva kad se izađe iz kružnog saobraćaja, vozi se nešto sporije.”