Ovde nema naših kritičara

HARALD HIRŠHOFER, STALNI PREDSTAVNIK MMF-a U SCG

Potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus ispričao je neki dan kako mu je svojevremeno, na jednoj sednici borda direktora Međunarodnog monetarnog fonda bilo žao Argentine, “toliko su prema njoj bili beskrupulozni”. E, a sad je profesoru Labusu žao MMF-a. Toj finansijskoj instituciji je Argentina upravo vratila 15 milijardi dolara, a Brazil i celih 18 milijardi. Tako je od tri najveća klijenta MMF-u ostala samo Turska. “MMF je jako lepo živeo od kredita koje je dao Argentini i Brazilu, a neke stvari se u svetu menjaju za međunarodne finansijske institucije”, rekao je Labus i poželeo da Srbija doživi, ali samo ovaj drugi deo argentinskog scenarija. Menja li se išta za Srbiju okončanjem trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om, tema je NIN-ovog intervjua sa stalnim predstavnikom te institucije u Beogradu Haraldom Hiršhoferom.

Gotovo svuda u svetu mogu se čuti glasovi da bi MMF morao da bude reformisan. Jeste li nešto slično čuli i ovde u Srbiji?

- Moram pošteno da vam kažem, glasovi kritike MMF-a, bar oni koje sam ja čuo, nisu suviše jaki. Mislim da je to zato što su srpski kritičari trenutno koncentrisani na sebe same i transformaciju Srbije i verujem da je dobro što je tako. Međutim, slažem se sa vama da institucija kao što je MMF mora stalno da se menja jer se svet menja. A to se neprestano dešava, ali je manje opštepoznato. MMF se u nekim stvarima promenio. Daću vam neke primere. Posle azijske krize smo sagledali potrebu da se fokusiramo na zdravlje i stabilnost bankarskog i finansijskog sistema. Zato od tada radimo u tešnjoj saradnji sa Svetskom bankom. I redovno u državama pravimo Financial Stability Asesment Program. Druga oblast u kojoj smo pojačali svoje napore je smanjenje siromaštva. Tokom poslednjih decenija smo primetili da se makroekonomske reforme mogu održati samo ako su socijalno održive.

Ali uprkos tome prebacuje vam se da suviše podržavate interese velikog kapitala, a premalo interese malih, slabih i siromašnih?

- Mislim da iza takvih mišljenja veoma mnogo stoje zastarele ideologije. MMF je makroekonomska institucija. U tom smislu savetujemo mi svoje članove i vlade šta je potrebno kako bi se dostigao dugoročan rast i niska inflacija. Ali, kako sam već rekao, MMF je shvatio da, ako široki slojevi stanovništva ne profitiraju od rasta, to vodi ka socijalnim i eventualno političkim posledicama.

Ali prebacuje vam se i da od malih zemalja strogo zahtevate da postignu makroekonomsku ravnotežu, a ne i od velikih i bogatih. Na primer, zahtevate li tako nešto od Italije?

- Sa Italijom MMF nema program. Pa u skladu sa tim nemamo ni tako neposredan politički dijalog kao sa Srbijom. Međutim, sa Italijom svake godine pregovaramo o članu IV i tokom tih pregovora eksperti su veoma kritikovali neke politike, pre svega izostanak strukturnih reformi.

Neki od vaših sagovornika ovde u Srbiji nalaze da ste preterano ambiciozni, što uvek nije od koristi srpskoj pregovaračkoj poziciji?

- Srbija ima jedan veoma ambiciozan program i mislim da je potrebno da ima ambiciozan program jer je sa reformama počela gotovo deceniju posle nekih svojih suseda. Kako bi to nadoknadila, važno je da Srbija za kraće vreme sprovede mnoge reforme na koje su druge zemlje potrošile nekoliko godina. Nažalost, poslednjih godina su neke reformske mogućnosti propuštene, tu pre svega mislim na neka državna preduzeća, kao što je, na primer, JAT. Dakle, mislim da taj program i mora da bude ambiciozan i da je ambicija neophodna kako bi se postigao dugoročan uspeh.

A vi lično? Jeste li vi preambiciozni?

- Ja lično? Ja pokušavam da dobro radim svoj posao. Imam sasvim konkretne zadatke na koje se koncentrišem...

Morate li te zadatke da ispunite 100 posto, baš ovde kod nas?

- Mislim, da je to moja austrijska osobina, da sam tako koncentrisan u radu.

Ali mi nismo Austrijanci?

- Kao što sam već rekao, pošlo mi je za rukom da stvorim veoma dobru bazu za razgovore sa mnogim od mojih sagovornika, jer sam veoma otvoren i pošten kad je moje mišljenje u pitanju. Poneko u Beogradu to ne bi voleo da čuje, ali sve u svemu, verujem da je važno reći i stvari koje čoveka stavljaju u jasnu opoziciju prema nekim važnim lobijima. Takav je slučaj bio pitanje privatizacije NIS-a.

Jeste li ponekad iznenađeni što se političari u Srbiji, u svojim unutarpolitičkim raspravama, često pozivaju na vašu instituciju?

- Nisam iznenađen, nego sam ponekad razočaran. S jedne strane, razumem da često tvrde kako MMF zahteva određene nepopularne mere i insistira na određenim stvarima kao važnim za program. Strahom političara da će izgubiti svoju političku podršku velikim delom se takvo ponašanje može objasniti. Teško je biračima objasniti potrebu reformi i ličnih žrtava. Tako je u svakoj zemlji, nije samo u Srbiji. Uprkos tome, želim da uloga MMF-a u ekonomskim reformama vaše zemlje bude sve manje važna.

Možete li navesti primer kada ste pozivanjem na MMF bili toliko razočarani da ste morali da intervenišete?

- Intervencija je možda suviše grub izraz. Ali je jedno od razočaranja sigurno bila penzijska reforma. Ta je reforma bila makroekonomski neophodna i samo snažnim reformskim naporima mogu biti osigurane buduće isplate penzija. Vi imate deficit u penzijskom fondu od 5-6 procenata BDP-a. To se dugoročno ne može finansirati. Mislim da je, ili bi toga mogao da bude svestan, svaki političar. Međutim, u procesu odlučivanja se u preteranoj meri pozivalo na zahteve MMF-a. Više bih voleo da je bilo šireg reformskog konsenzusa bar unutar svih reformskih partija. Svojevremeno sam se, i više nego što je moj zadatak kao predstavnika MMF-a, založio za širi reformski konsenzus – ali bez uspeha.

Mešate li se u više stvari nego što je nadležnost vaše institucije? Na primer: da li je privatizacija makroekonomsko pitanje?

- Poštena i otvorena privatizacija državnih firmi od ekstremnog je makroekonomskog značaja. Zato je sadašnji program, čija je realizacija počela u maju 2002. godine, suštinsko težište stavio na privatizaciju i napredak u privatizaciji sporednih i osnovnih delatnosti državnih preduzeća što je bilo odlučujuće za produženje ovog programa prošlog maja. Strukturne reforme su veoma važne za ostvarenje rasta i, dugoročno, otvaranje radnih mesta. Naravno, u strukturnim reformama radimo u veoma uskoj vezi sa Svetskom bankom i koristimo njene ekspertize, na primer, u oblasti naftne privrede i železnice.

Naročito se naš ministar za finansije nada da će sledeći sporazum sa MMF-om biti manje obavezujući od sadašnjeg. Šta bi to trebalo da znači?

- Ja tu nisam tako siguran. Mnoga važna makroekonomska i strukturna pitanja moraju još da budu razjašnjena. To, međutim, ne znači da već mnogo toga nije urađeno, naročito u fiskalnoj oblasti. Ali nisam siguran da znam šta je ministar Dinkić hteo da kaže...

Ali sa vaše strane, čemu se vi nadate?

- Kao što sam rekao, ima još nekih reformskih potreba u srpskoj privredi i mislim da će se to reflektovati u svakom budućem programu koji bi MMF trebalo da podržava. Međutim, mi još nemamo konkretnih pregovora sa vladom o sledećem programu, ako je to pitanje. Trenutno je najvažnije da postojeći program strukturnih reformi bude sproveden, sa MMF-om ili bez njega.

Velika tema, ali i problem je privatizacija NIS-a. Možemo li se sada nadati da ćemo moći sami da odlučimo da li EPS mora biti privatizovan ili ne?

- Mislim da bi privatizacija NIS-a mogla da bude veliki uspeh. Videli smo koliko se top-firmi kandidovalo za poziciju savetnika. Vlada Srbije ima jedinstvenu priliku da izabere dobrog savetnika i mislim da postoji veliki interes međunarodnih firmi koje bi želele da budu aktivne ovde, na srpskom tržištu. Veliki sam optimista i kad su u pitanju makroekonomske posledice privatizacije NIS-a.

A EPS?

- Tokom naših pregovora o programu nismo mnogo govorili o EPS-u, izuzev o privatizaciji nekih firmi van osnovne delatnosti, u turizmu i drugim granama, a razgovarali smo i o strožem isterivanju na čistac računa i dugova. Ali znam da EPS i Vlada Srbije, u ovoj oblasti, veoma intenzivno rade sa Svetskom bankom.

Prema vašem mišljenju, da li je dobro da EPS bude privatizovan?

- Mislim da je privatizacija elektroprivrede komplikovan proces. Naše kolege iz Svetske banke bolje su o tome informisane.

Sindikalno iznenađenje Međunarodni monetarni fond je prilično neomiljen u većem delu sveta. Kad ste dolazili u Srbiju, šta ste u sasvim oficijelnom smislu očekivali, a šta ste našli: prijateljsko ili neprijateljsko okruženje? - Pripremio sam se na tešku situaciju u pregovorima sa vladom. Kao što znate, bilo je odlaganja u pregovorima o programu i implementaciji. Ali, uprkos svim teškoćama, uglavnom sam nailazio na prijateljsku klimu za razgovore. Imam veoma dobru i otvorenu osnovu za razgovore sa glavnim ličnostima kao što su ministar finansija Dinkić, ministar Bubalo i guverner Jelašić. Naročito ako ste različitih mišljenja, veoma je važno uzajamno poverenje i otvorena rasprava o pozicijama. Da li ste registrovali da postoji razlika između stanovništva, političara i intelektualaca u stavu prema MMF-u? Na primer: stanovništvo je više ravnodušno, političari su iznenada sasvim za, a intelektualci su prilično rezervisani? - Uočio sam da stanovništvo ovde ima više razumevanja za reformsku politiku nego neki intelektualci. Stanovništvo zna da su određene temeljne promene potrebne kako bi bila obezbeđena budućnost. Nasuprot tome, u razgovorima koje sam imao sa političarima, često srećem pomešane stavove. O kome tačno govorite? - Ne bih navodio imena. Sigurno je da postoje ljudi i partije koji stalno tvrde kako je divna bila Jugoslavija 1980. godine i koji bi najviše voleli da vrate istoriju unazad. Ali istorija ide napred i danas imamo drugačiji svet i zato se privredne strukture moraju prilagoditi novim realnostima i mogućnostima novog sveta. Jedno od najvećih ličnih iznenađenja za mene je bila veoma dobra i puna razumevanja klima u razgovorima koje sam imao sa većinom sindikata. I u NIS-u i EPS-u? - I tamo. Treba li to da znači da sindikati imaju više razumevanja za vaše namere nego neki političari? - Mislim da bi većina političara trebalo da ima više razumevanja za neophodnost reformi.