Otišao zbog Žarka Zečevića!

Dobar dan! – rekao je na čistom srpskom jeziku Lotar Mateus, pružajući nam ruku, kada se po dogovoru pojavio nešto posle 11 sati pre podne u holu najelitnijeg budimpeštanskog hotela “Korvinus Kempinski”.

- Hvala što ste me se setili, dodao je na nemačkom (na kojem smo vodili dalji razgovor). Drago mi je što ću govoriti za srpski nedeljnik NIN, jer od odlaska iz Partizana bukvalno nisam imao pravi intervju za neke od novina u Srbiji! Obično bi u prolazu (najčešće na aerodromima) sa nekim od srpskih novinara “razmenio” par rečenica i oni bi od toga pravili priču (uz fotke sa interneta). Bilo je i telefonskih “blic” odgovora, i poneki e-mejlom... Ovo sada je zaista pravo!

U međuvremenu Mateus se udobno smestio u restoranski trosed. Odmah mu je zazvonio mobilni. Dok je pričao, mnogi diskretni pogledi iz susednih separea (iz kojih se najčešće čuo nemački jezik), pratili su svaki njegov pokret. Naručio je “kapućino” sa jednom kockom šećera. Završio je telefonski razgovor i posle dva-tri otpijena gutljaja omiljenog napitka, pitamo ga – kako je?

- Vrlo sam stabilno i dobro, ali svaki dan mi je ispunjen sa mnogo stresnih situacija u poslu – odgovara nam i pokretima lica i ruku učtivo daje do znanja da možemo otpočeti intervju.

Gospodine Mateus, klupski uspeh koji ste postigli sa Partizanom niko do sada nije uspeo da ponovi. Vaš naslednik na klupi crno-belih, Vladimir Vermezović, odmah po preuzimanju tima izjavio je: “Mateus mi je zadao domaći zadatak koji nije nimalo lak”, a vaš nekadašnji saigrač iz Intera Valter Zenga novinarima je u prvom intervju po preuzimanju Crvene zvezde decidirano rekao: “Pitaću mog prijatelja Lotara kako se jedan srpski klub uvodi u Ligu šampiona”? Zato pitamo i mi, kako se ulazi u LEŠ?

- Treba da se pobeđuje! Da bi trijumfovao nad rivalima, klub mora da igra vrlo dobro. Da bi igrao vrlo dobro, ekipa mora da uloži mnogo, mnogo disciplinovanog rada na treninzima. Uloga trenera u tom procesu je najodgovornija. Dakle, najveća! On mora da ima redovnu i vrlo dobru komunikaciju i povratnu informaciju sa svim igračima. Ako to ne uspostavi, ni najkvalitetniji rad neće doneti rezultat. Uz to, pošto je fudbal veština mogućeg, svakako da ulogu igra i sreća.

Partizan je jesenas posle eliminacije iz kvalifikacija za LEŠ, ispao i iz Lige kupa UEFA iako je prvi meč u gostima, u Izraelu, rešio u svoju korist 2:0. U Beogradu je bilo 2:5!

Kako to objašnjavate?

- Oba slučaja, i sa slovačkom Artmedijom i sa izraelskom Tikvom, tipične su srpske “bolesti”. Nažalost! Igrači su skloni “lakim” greškama iz kojih im sledi kazna, potom brzo “gube glavu” i rezultatsku kontrolu meča i – povratka nema. Slične “simptome” crno-beli su pokazivali i prilikom mog boravka kod njih. Uvideo sam da su problemi u pripremi prilaza utakmicama i nedovoljnoj koncentraciji na samim mečevima! Maksimalno sam bio posvećen rešavanju tih teškoća, uglavnom sam uspevao, mada nisam imao značajniju podršku od drugih. Pogotovo ne od medija u Srbiji, koji su stalno održavali tezu u javnosti da srpski klubovi (i reprezentacija) mogu svakog da pobede, ali od svakog i da izgube! To nije moj stav. Moćan tim može svakog da savlada, ali njega ne može svako da pobedi! Tu je ta kvalitativna razlika koju želim da pravim gde god radim. Kad kažem moćan tim, mislim na kompletnost u svim segmentima. Psihološkom pogotovo!

Nasuprot Partizanu, Zvezda je uspela da sa Zengom uđe u Ligu UEFA kupa, osvoji jesenju nacionalnu titulu i plasira se u polufinale kupa SCG?

- Vidite, pred sam start jesenje polusezone ravnotežni tas je bio visoko prevagnuo u korist Partizana. Zvezda je prvo imala problem oko izbora čelnog čoveka kluba, pa prvog trenera, selekcije igrača, pa loš start u prvenstvu... Za razliku od crveno-belih, Partizan je sve “kockice” imao složene, i igračke i rezultatske. I onda, posle jednog promašenog penala – sve je počelo da se “ruši” kao kula od karata. Neiskorišćeni jedanaesterac nije odneo samo evropske snove, već ugrozio i one na domaćoj sceni. Na kraju jeseni, kao na početku samo što su sada crno i crveno-beli zamenili mesta. Eto, šta nam donosi posao kojim se bavimo. To je izazov i draž fudbala.

Partizan je preuzeo nemački stručnjak Jirgen Raber, vrlo brzo stabilizovao ekipu, a igrači izjavljuju da metodski slično radi kao vi! U čemu je tajna nemačkog načina rada, koji je vrlo cenjen u svetu? Fogst radi(o) sa reprezentacijom Škotske, Brigel je na čelu najbolje selekcije Albanije, Rehagel Grčke, vi Mađarske...

- Ne postoji tajna nemačkog fudbala! U mojoj matičnoj zemlji naučili su da samo dobra komunikacija, ispravna selekcija igrača, maksimalna disciplina i veliki rad mogu da donesu uspeh u fudbalu. I ne samo u njemu, već u svakom poslu! Nemci te principe koriste gde god rade u svetu, zato i imaju rezultate za ponos. Nažalost, nisam siguran da se u svim zemljama, decidirano kao u Nemačkoj, poštuju principi koje sam nabrojao.

Od eliminacije Partizana od Izraelaca u kvalifikacijama za Ligu UEFA kupa, “grobari” iz Srbije bojkotuju sve utakmice Partizana tražeći smenu aktuelnog rukovodstva kluba. Šta poručujete najvećoj navijačkoj grupi crno-belih – “grobarima”?

- Uvek sam direktan i neposredan u kontaktu sa ljudima. Takav sam bio i kao igrač, a i sada sam kao trener. Iz Partizana sam otišao zbog Žarka Zečevića! Uručio sam klubu neopozivu ostavku zbog njega. Bio je vrlo nekorektan prema meni. Takav odnos imao je i prema igračima. Sa Bjekovićem i Ćurkovićem saradnja je bila dobra. Prozivke najvernijih pristalica crno-belih traju od ranije. Samo su kulminirale posle jesenjeg evro-debakla. U većini boljih zapadnoevropskih klubova kod takvih situacija rukovodstvo podnosi ostavku, dok u istočno i srednjoevropskim (pošto nisu privatizovana), nažalost – ceh plaća samo trener! Rukovodstva i dalje ostaju nedodirljiva iako je evidentno da je neuspeli trener bio njihov izbor! Navijači Partizana ostali su mi u nezaboravnoj uspomeni. U novoj godini želim im puno sreće i mnogo više sportskih radosti.

Reprezentacija Srbije i Crne Gore se plasirala na Mondijal 2006. u Nemačkoj. Kako ocenjujete kvalitet igre “plavih”, Ce grupu u koju su izvučeni na SP, njihove šanse za “prolaz” u drugi krug?

- Još kod žreba u kvalifikacijama za SP izjavio sam da pobednik grupe u kojoj je SCG neće biti favorizovana Španija, već reprezentacija Srbije i Crne Gore! Tako je i bilo. Kvalitet igre “plavih” i njihovi rezultati u mečevima kvalifikacija bili su impresivni. U Nemačkoj će imati i veliki broj navijača. Plasman na Mondijal je vrlo važan za srpsko-crnogorski fudbal, za njen narod i – promociju cele zemlje na svim poljima! Navijaću za “plave” i zbog moje supruge Marijane, koja je Srpkinja, ali i crno-belih koje sam trenirao! Iako je SCG u najtežoj, Ce grupi, u kojoj pored Holandije i Argentine nije favorit za plasman u drugi krug prvenstva, verujem da će iznenaditi svet i proći dalje! Želim im što bolji plasman.

Italijanska TV stanica Skaj optužila vas je da ste prilikom žrebanja u Lajpcigu učestvovali u prevari jer ste iz poslednjeg pehara sa najslabijim protivnicima nemačke reprezentacije najpre uhvatili jednu kuglicu, ali je odmah ispustili i uzeli drugu na kojoj je stajalo ime Kostarike! Italijani tvrde da se, navodno, kuglice u bubnju razlikovale po – toploti!? One hladne su držane pre izvlačenja u zamrzivaču i tu se radilo o najslabijim ekipama (poput Kostarike), a one vruće sa jakim protivnicima dodatno su zagrejane?

- Oni koji tako nešto pretpostavljaju – greše. Nije bilo prevare prilikom žrebanja grupa za Mondijal. Kuglice se nisu razlikovale po toploti i nisam znao koja ekipa je u kojoj kuglici. Ta optužba je nečija potpuna glupost!

Vlastimir Vujić

Mađari nisu Srbi - Pored Bugara, Hrvata i Šveđana u grupi, nismo imali velike šanse da se plasiramo. Već dve decenije mađarski fudbal je u velikoj krizi, više od deset godina nijedna ekipa iz te zemlje nije uspela da se plasira u LEŠ ili Liga UEFA kup, nema igrača koji igraju u najboljim klubovima Evrope (nikog u Italiji, Španiji i Francuskoj!). Potrebne su brže i radikalnije promene, ne samo na terenu nego i izvan njega. One su i počele, ali su spore. U poslednje vreme reprezentacija Mađarske postigla je nekoliko boljih rezultata na terenu i s tim vratila deo respekta koji je nekada imala u Evropi. Potrebno je još nekoliko godina da bi se našla na najvećim smotrama fudbala. Voleo bih da ostanem na kormilu “lake konjice” jer sam selektirao reprezentaciju koja ima perspektivu i s kojom mogu da napravim lepe rezultate u budućnosti. Nadam se da će imati strpljenja u ovom periodu ulaganja. Ukoliko tako ne bude, onda Mađari zaista nisu izvukli nikakvo iskustvo iz dosadašnje loše prakse kada su svaki novi ciklus kvalifikacija za EP ili SP uvek počinjali sa novim trenerom i – ispočetka!