Žene Biblije

Sećate li se kada sam, lane, baš u ovo doba, pred slavu, uoči Svetog Jovana, kukao na sav glas kako me princeza Jelisaveta eskivirala na Kalenić pijaci. Oh, kako mi je to teško palo, Srbi moji! Tim pre što smo, pre toga, na jednom prijemu, ustanovili da smo bogumili, da smo “crne ovce nemanjićke”. Da, sreli smo se u minulim životima. Bože, kako sam patio što se moja bogumilka na Kaleniću napravila da me ne vidi! Slaba mi je uteha bila što je posle došla u redakciju, onako, u trenerci sa fitnesa, da mi objasni kako je posredi “bio nesporazum”.

Ali, vremena se menjaju, brale, rane su zalečene, i, danas, stoje mnogo bolje. Pogotovo otkada su se Princeza i Olja upoznale. Mada, opet sam u drugom planu; kada se sretnu prave žene, muškarci su suvišni.

Elem, pre neki dan, Princeza po meni šalje poklončić za Olju. NJen parfem “Jelisaveta”. Nisam odoleo da ga ne probam. I, osetim miris pačulija, miris šezdeset osme i Indije.

Olja čavrlja sa Princezom, i, naravno prisluškujem, sav sam se pretvorio u uvo, a ovamo kao, šatro, čitam knjigu “Žene Biblije” od Mirjane Pašić-Gagović.

Kad, čujem, Olja će: “Znate, kad sam vas, konačno, zavolela? Kad ste izjavili da je vaš slikar Pjero dela Frančeska!”

I, tu se setim kako sam sa Oljom, u jesen 1991. godine obišao severnu Umrbiju i južnu Toskanu da bismo videli sve što je naslikao Pjero dela Frančeska, bogati trgovac tkaninama, a koji je otkriven tek u vreme Prvog svetskog rata!!?? Tako će otkriti i mene, za trista godina, kada Nojeva barka Olje Ivanjicki krene ka Marsu.

Skoro sve važnije slike Pjera dela Frančeske nalaze se u većnici varoši San Sepolkro, a i ovu varoš osnovali su krstaši sa čijim tajnama je Pjero dela Frančeska bio, i te kako, upoznat. Otud je i centralna slika u većnici ona na kojoj Isus ustaje iz sarkofaga pored usnulih stražara. Omiljena templarska tema koju je oslikao i Nikola Pusen. Oni koji znaju, znaju šta govorim...

Ali, meni je najjača slika Madona del parto, to jest Madona pred porođajem, koja se nalazi u jednoj crkvici. Niko ni pre ni posle Pjera dela Frančeske nije se usudio da naslika trudnu Mariju sa stomakom do grla i sa sisama nabreklim od materinskog mleka. Velika je i divna ta jeres kada znamo da je Marija začela Isusa na uvo, šapatom arhangela Gavrila, mada se na svakom raspeću vidi da Isus ima pupak, to jest da je i on imao pupčanu vrpcu kada je izašao iz majčine utrobe.

Ali, otkud Adamu pupak, brale!? Pa i Evi, sve i da je nastala od Adamovog rebra. A, gledajte Rafaela, gledajte Mikelanđela i to u Sikstinskoj kapeli, u srcu Vatikana, i videćete da Adam i Eva imaju pupkove!!? A, ovamo ih Bog napravio od blata i udahnuo im život! Kako li je to promaklo vatikanskoj cenzuri? Da ništa u životu nije naslikao sem ovih biblijskih pupkova, Mikelanđelo je zaslužio večnost. Jer, Adamovim pupkom, tom malom diverzijom na nebu Sikstinske kapele, Mikelanđelo je srušio Stari zavet, Bibliju je polupao u paramparčad. Baš kao što je, prošle nedelje, onaj baja macolom polupao pisoar Marsela Dišana. Svaka čast Dišanu, ali ne može se toliko srati u ime umetnosti! Budi, brale, Mikelanađelo pa nacrtaj pupak Adamu, a na klozetskoj šolji može svako da “interveniše”.

Nego, šta kažu “Žene Biblije” o kraljici od Sabe?

Dobro, znam da znate tu priču, ali sigurno vam je promaklo ovo mesto iz Biblije. Mislim, ono: “Car Solomon dade kraljici SAVSKOJ!?) što god zaželje i zaiska... “ Dakle, ona je kraljica od SAVE, Srbi moji! U “Ženama Biblije” dalje piše: “Posle susreta sa Solomonom, kraljica od Sabe vratila se u svoje kraljevstvo. O njoj više ništa ne piše u Bibliji. Ni o telesnoj ljubavi Solomona i kraljice od Sabe nema ni reči. Pa, ipak, ovaj susret dva moćna vladara nije slučajno zabeležen u Bibliji”. Pa, sad, pazi ovamo, šta dalje piše: “Po svemu sudeći da je reč o značajnim poslovnim aranžmanima u vezi sa trgovinom i CARINAMA”!?

E, sad vas pitam, Srbi moji, a i vas ostale: ako kraljica od Save mora da plaća CARINU Solomonu, ne graniči li se onda njeno kraljevstvo sa njegovim carstvom, i to, tu, na ušću Save u Dunav!? Tim pre što se Solomon moli Bogu često na brdu GAVAONU, a to vam je naš AVALON, braćo moja. Pri tom, Solomonova majka zove se Vitsaveja, hoću reći, VIDOSAVA!? Šta? Nategnuto vam je ovo za Vidosavu? A da li vam je nategnuto i to što se otac Solomonov zove car DAVID, a da se Davidov deda zove OVID!? A tog Davidovog dedu Ovida rodila je Ruta Moavka, neka RUTAVA MORAVKA, a njen muž, pazi sad, zove se VOZ!! Zašto Voz!? Zato što je bio glavni PREVOZNIK koji je prevozio žito posle žetve sa plodnih njiva oko Moave, oko MORAVE!

Meljem orahe za slavu, krčkaju se punjene paprike, a meni vri u mozgu od ove naše srpske istine u ove dane pred Svetog Jovana, kada se nebo otvara. Kad, tiruli, tiruli. SMS poruka. “Da li je moguće da ti promakao članak u ’Kuriru’ o Davidovoj i Isusovoj kruni u Rumi? K. G. Jung.”

Nađem taj bajati “Kurir”. Željko Klincov iz Sremske Mitrovice, “po majčinoj liniji potomak poznatih plemićkih porodica Mozer i Dorn”, tvrdi da je “nasledio sveti kovčeg koji je ranije bio u posedu cara Davida i Isusa Hrista”. Kovčeg je bio zakopan na porodičnom imanju u Rumi i u njemu su “tri krune od dvadesetčetvorokaratnog zlata” i “neobrađen kamen sa Božijim potpisom”! Jer su “analize pokazale da znaci nisu ucrtani ljudskom rukom”. Valjda, neki zapis iz Vinče, iz Lepenskog vira. Navodno je “car David posedovao ovaj kamen sa simbolima, pa je dao da se ti sveti znaci prenesu na krune”.

Pretpostavlja se da je kovčeg, nekada davno, bio i u posedu rimskog pape. A profesor Hans Biderman i Žan Ševalije, doktor teologije i bivši direktor Uneska, uverili su Željka Klincova da u rukama ima “neprocenjivo bogatstvo”. Vrpoljim se u beržeri, napali me pundravci, biblijski svici izlaze mi na oči. Gledam ka CZ, ka Avali. I, setim se da je i car David tražio oproštaj od Gavaonjana, to jest Avalonjana, zato što je Isus Navin obećao da sa njima neće ratovati, a ipak je zaratio. I, morao je David da, kao žrtvu, prinese Avalonjanima sedam Saulovih muških potomaka da ih obese na kapije Avalona...

A Jung suflira li, suflira: “Nije važno da li su krune iz Rume zaista Davidove i Isusove. Važan je SINHRONICITET! Važno je to da se krune iz Rume pojavljuju u času kada ti otkrivaš da su se zemlje kraljice od Save dodirivale sa carstvom Solomona kome je jedan od hramova bio na Avali, na Avalonu? A počni da razmišljaš da je Avalon, možda, i Vavilon!? A, možda je ovde bio i Jerusalim, Jerisolon, i da je to ime dobio po Solomonu.”

Zaluđuje me tako K. G. Jung dok gledam crni dim iz CZ-a. Šta ako je Solun bio Jerusalim?

O, Gospode, da li je moguće da je sve bilo ovde? I Vavilon, i Egipat i Jerusalim? I da su posle sve razneli odavde i rasejali gde im treba samo da se sakrije od Srba i celog sveta gde je bio pupak sveta, gde je Gospod Adama pravio od blata, od dunavskog ila. I, klone mi glava, gledam sebe u pupak kao pravi pupkogledac. Da, postojala je ta sekta pupkogledaca na Svetoj gori i u vreme Nemanjino i Savino.

Onda usnim moju Crnu iz Vrčina, a ona mi kaže: “Razmisli malo, ko je božje stvorenje, ti ili ja? Jer, evo, pogledaj me; ja nemam pupak!”