Saradnja u usponu

Izraelske firme u Srbiji imaju oko 70 predstavništava, tokom 2004. godine iz Izraela je u Srbiju investirano 300 miliona dolara a prema podacima Privredne komore Srbije u toku je realizacija 600 miliona direktnih investicija. Izraelci uglavnom investiraju u nekretnine i infrastrukturu, hi – tech tehnologiju, u sisteme za navodnjavanje, poljoprivredu, vojnu industriju, naučno-tehničku saradnju, medicinu, školovanje i u druge sfere privrednog života.

Tokom prošle godine u Beogradu je održan Biznis forum na kome se pored ovih koje su već prisutne u Srbiji predstavilo još 27 izraelskih firmi. U novembru je državno–privredna delegacija Srbije posetila Izrael a za početak ove godine najavljena je uzvratna poseta, na kojoj je planirano potpisivanje Sporazuma o tretmanu najpovlašćenije nacije.

Od izraelskih firmi čiji predstavnici su u Srbiji, najviše ih je u samom Beogradu. Reč je, pre svega o kompanijama koje se bave infrastrukturom i građevinarstvom: Ramot, Omega, Airport Citdž, I.C.A. NAAN, Avital, Agrounifood, Gren Health, Teri Engeneering, Marhav...

Da bi se interes izraelskih firmi za dolazak u Srbiju potencirao, do sada su Ambasada Izraela u SCG i Privredna komora Srbije organizovali dva biznis foruma. Ovi skupovi su bili prilika da se Izraelci upoznaju sa najnovijim privrednim kretanjima u Srbiji. Najviše interesovanja izraelski biznismeni su pokazali za proces privatizacije u Srbiji a u Privrednoj komori Srbije ističu da je to bila i prilika da sagledaju mogućnosti i interes za finansiranje pojedinih projekata.

Treba reći da u dosadašnjem toku privatizacije izraelske firme nisu među vodećim kupcima. Do sada je samo Bet Shemes Engines na aukciji kupio Livnicu preciznih odlivaka u Adi a Breslauer Group zainteresovana za jagodinsku pivaru i privatizaciju kompanije Geneks, koja je ovih dana upravo aktuelna zbog toga što je Vlada Srbije promenila staro rukovodstvo, pod izgovorom da ovu firmu spremaju za prodaju.

Ipak, direktne investicije izraelskih firmi u Srbiji konstantno rastu. Tokom 2001. godine Izraelci su investirali 11 000 dolara, 2002. godine 74 000 dolara, a 2004. oko 300 miliona dolara. U PKS ističu da su ovo podaci izraelske strane. Reč je o četiri kompleksa nekretnina u Beogradu: hotel u Rajićevoj ulici, TC “Ušće”, Aerodrom Beograd i Poslovni centar “Airport Citdž” na Novom Beogradu.

Izraelske firme su, uz to, do sada najavile i krupnije investicije. Konkretno iz kompanije Bejtmen je najavljeno da su zainteresovani za investiranje čak 600 miliona dolara u srpske rafinerije za preradu nafte. Interesantno je da su predstavnici NIS i Vlade Srbije tada potencirali da Bejtmen nije zainteresovan za kupovinu rafinerija već za strateško partnerstvo. Kako je proces privatizacije, sad već restrukturisanog NIS-a otpočeo, ostaje da se vidi hoće li se obistiniti ove najave Izraelaca.

Izraelska strana je najavljivala i ulaganje od 200 miliona dolara u infrastrukturu. Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić je, takođe, potencirao da su Izraelci voljni da grade puteve na Koridoru 10. Pominjane su stotine miliona dolara ali od realizacije do sada nije bilo ništa.

U PKS-u ističu da je vredan pažnje konkretan dogovor izraelske firme Merhav sa Izvršnim većem Vojvodine i Ministarstvom poljoprivrede Srbije o dugoročnom ulaganju u rekonstrukciju irigacionog sistema Dunav – Tisa – Dunav i primarnu poljoprivrednu proizvodnju u regionu Pančeva. Preliminarno je vrednost ulaganja procenjena na oko 270 miliona dolara.

Iz Srbije je tokom 2004. godine izvezeno robe u vrednosti 22,4 miliona dolara a uvoz je bio “težak” 32,8 miliona dolara, tako da je negativni saldo iznosio 10,4 miliona dolara. U prvih sedam meseci 2005. godine ostvarena je robna razmena od 23,8 miliona dolara s tim što je izvezena roba u vrednosti od 10,1 milion a uvezena za 13 miliona dolara. Negativni saldo je, dakle, iznosio 2,9 miliona dolara.

Od sklopljenih srpsko–izraelskih poslovnih aranžmana treba istaći i ugovor koji je na Međunarodnom sajmu energetike DKD – GAS iz Beograda (inače, akcionar “Gas investa” AD) sa grupacijom investitora MIMFCO iz Tel Aviva. Radi se o finansiranju dva projekta gasifikacije: palilulske opštine u Beogradu i dela Pančeva. Vrednost investicije u Beogradu je 35 miliona dolara a za gasifikaciju Pančeva MIMFCO je spreman da uloži pet miliona dolara.

I druge izraelske firme već su uložile ili se tek spremaju to da urade. Pre svega u poljoprivredu. To su Agroekso, Nestal, Avital (zainteresovani za saradnju u proizvodnji jestivog ulja) i Agrounifood. Mogućnost za saradnju izvesna je i u proizvodnji medicinske opreme i hemijskoj industriji. Potencijalni partneri su IKP “Prahovo” i Israeli petrochemicals enterprises. Izraelski tekstilni koncern Delta je prema podacima PKS-a zainteresovan da intenzivira saradnju sa srpskim firmama, kako bi organizovali proizvodnju za treća tržišta. Saradnja sa izraelskim partnerima na trećim tržištima šansa je i za srpske građevinare.

Iz navedenog je primetno da interes izraelskih kompanija za saradnju sa srpskim partnerima i za konkretne investicije raste u poslednje vreme. Da bi se izraelski privrednici animirali za veću saradnju, iz PKS-a predlažu da se tokom 2006. godine organizuje “Nedelja privrede Srbije u Izraelu”.

I sami Izraelci i srpska strana su, međutim, svesni da je najveći problem da se željeno konkretizuje nedostatak bankarskih garancija sa srpske strane. Tu je i nerešeno pitanje vlasništva i nespremnost izraelskih banaka da podrže investiciona ulaganja u Srbiji. Izrael je, inače, skinuo SCG sa spiska zemalja u koje je rizično investirati. Pitanje je, međutim, kako će se najnovija afera u kojoj su glavni akteri Narodna banka Srbije i izraelska Kreditno-eksportna banka odraziti na imidž Srbije među izraelskim investitorima.