“Mali DOS” u Novom Sadu

Možda će se Tihomir Simić – u Vojvodini i šire popularni Tika Simić – uskoro i pojaviti u javnosti. Ali u trenutku pisanja ovog teksta, on se u novinarskim krugovima vodi kao misteriozno nedostupan javni funkcioner vojvođanske vlade i važan čovek trenutno još nedostupnijeg lidera Pokreta snaga Srbije Bogoljuba Karića koji mu je poverio visoke partijske poslove u pokrajini. Čovek je “nestao”, makar se tako zvao i odlazak na skijanje ili neki drugi angažman, u trenutku kada mediji proteklih dana bruje o rekonstrukciji vojvođanske vlade čiji je on potpredsednik, a u koju bi, kako se špekuliše, sasvim izvesno trebalo da uđe G17 plus, ali tek pošto iz nje izađe PSS.

Bio je to osnovni zahtev i uslov koji je stranka Miroljuba Labusa postavila još 2004. godine, posle pokrajinskih izbora, kako bi se oformila široka demokratska koaliciona vlada, a G17 plus kao pobednik ušla na velika vrata zgrade Banovine sa tek dva poslanika, zbog čega je ta ideja između ostalog u samom startu i propala. Tu matematiku i danas zna da evocira vojvođanski premijer Bojan Pajtić (DS) a da “ne pusti suzu” kada objašnjava zbog čega nije mogao da prihvati uslov G17 plus, kao što to nije učinio ni za pet poslanika DSS, koji pak nije želeo da deli vlast sa LSV spornog im Nenada Čanka i SMV Jožefa Kase, a danas sa PSS-om. Demokrate su tako zajedno sa ligašima, Mađarima i Karićevima formirale vlast bez G17 plus i DSS, kojima su, kako je to napominjao predsednik PIV-a, vrata ostala uvek otvorena.

Iako se na otvorena vrata ne kuca, ispostavilo se da problem ipak postoji i da demokrate i ligaši nisu bili spremni za rekonstrukciju Veća ne samo zbog toga što bi u pokrajinskoj skupštini u nekom drugom zbiru poslanika imali tešnju skupštinsku većinu, nego i zbog toga što u “aferi Mobtel” i sukobu države sa sistemom Karić, njihovim porezima i uvezanim firmama nisu videli, ili želeli da vide, nikakav politički eho. “Nema potrebe da koaliciju razvrgavamo dokle god se u sudskom postupku ne pokaže nečija krivica”, poručivao je predsednik Pokrajinskog odbora DS Borislav Novaković. “Jedan čovek ne čini partiju”, dopunjavao je s druge strane predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš (LSV).

“Kurcšlus” je nastao kada je DSS u Vojvodini zatražio da se ispita slučaj visokog funkcionera pokrajinske vlasti Mirjane Mirosavić (PSS) preko koje je zvanična Banovina na neki način uvučena u “aferu Mobtel”. Mirosavić je nekadašnji predsednik UO te kompanije, i protiv nje je 2001. godine guverner Narodne banke, tada Mlađan Dinkić, navodno podneo krivičnu prijavu zbog, takođe navodnih, malverzacija na relaciji Mobtel – Astra grupa. Drugo, ispostavilo se da je Tihomir Simić istovremeno uz javnu funkciju koju obavlja u Izvršnom veću Vojvodine bio i specijalni savetnik generalnog direktora Mobtela, za 4 000 dolara mesečnih prinadležnosti.

Ipak, posle intervjua Borisa Tadića u kojem kaže da su on i Karić “dva sveta, u vrednosnom i političkom smislu” primećuje se da demokrate polako počinju da menjaju svoj kurs prema PSS-u. Jer kako drugačije tumačiti izjavu funkcionera DS Aleksandra Vlahovića da on ne bi uzeo Karićev PSS ako bi kao neki budući premijer odlučivao o tome, i kako shvatiti reči Dragana Šutanovca, takođe funkcionera DS, koji kaže da je teško izvodljiva koalicija sa PSS-om na budućim parlamentarnim izborima? Obelodanjen je i dokument iz kojeg se vidi da je Boris Tadić kao predsednik UO JP PTT “Srbija” još 2002. godine ukazivao na slučaj “Mobtel” i tražio od Trgovinskog suda da tamo pokrene stečajni postupak. A kao “šlag na tortu” došao je sastanak predsednika pokrajinske vlade Bojana Pajtića sa važnim partijskim ljudima iz G17 plus, usred Banovine, u po bela dana.

Sagovornik NIN-a iz vrha G17 plus nema iluzije da to suštinski izgleda baš ovako: “Da vidi Mika DŽegera kako izlazi iz zgrade opštine, čovek bi normalno pomislio – eto nama koncerta u našem malom gradu”.

Dakle, izvršni čovek G17 plus za Vojvodinu Danilo Koprivica i šefica Gradskog odbora G17 plus u Novom Sadu Uranija Kuzmidis Lubudić u po bela dana dolaze u kabinet kod Pajtića, na njegova, podsetimo, davno otvorena vrata. Tu je i funkcioner DS Dušan Elezović. Posle tog sastanka reći će se da se razgovaralo o stranačkoj saradnji u Novom Sadu u kojem je ponovo zaživeo “mali DOS” i o Bečeju u kojem se 19. februara održava drugi krug izbora za predsednika opštine. Koprivica međutim tvrdi i da je tema razgovora bila i saradnja dve partije na pokrajinskom nivou vlasti.

Inače, saradnja DS i G17 plus na nivou grada Novog Sada zahuktava se poslednjih dana, pa je tako uz podršku ligaša i SPO-a, kao oblik te saradnje nastalo nešto što jedni od milja a drugi sarkastično nazivaju “mali DOS” u borbi protiv radikalske vlasti. U “malom DOS-u” nema Karićevog PSS, mada je ogranak te stranke u Novom Sadu javno sebe (samo)priključio toj neformalnoj grupaciji. U Bečeju će se saradnja G17 plus i DS-a trenutno ogledati u podršci kandidatu DSS (i Nove Srbije i SPO-a i zelenih Vojvodine) za predsednika te opštine. NJegov protivkandidat biće favorit radikala koji je u prvom krugu osvojio 17,4 odsto glasova od ukupno 15 000 birača izašlih na izbore. Drugoplasirani DSS-ovac dobio je podršku 16,8 odsto izašlih birača.

Kako se ispostavilo, Bečej je bio politički šamar i demokratskoj i nacionalnoj opciji, kakva je SVM i koja na tim izborima nije uspela da okupi mnogobrojni mađarsko stanovništvo. SVM se sa svojim kandidatom tako našao na trećem mestu sa 15,8 odsto, G17 plus (takođe samostalan nastup) na četvrtom sa 11,4 odsto, DS i LSV (zajednički nastup) na petom mestu sa oko 10 odsto glasova...

Snežana Nikolić