Ne preteruj s mobilnim

Kad je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prošlog jula oglasila nameru sprovođenja velike studije u 2006. godini, iz koje bi trebalo videti da li mobilni telefoni zaista utiču na povećanje broja novonastalih tumora mozga i drugih tegoba u dečjem dobu, svi smo se prisetili stare i nikad nezavršene debate o tumorima na VIII, slušnom, moždanom živcu, koji se u lobanji proteže od uva do posebnih centara mozga; kod desnorukih korisnika mobilnih telefona tumori su se, navodno, češće javljali na desnom živcu, dok je kod levorukih situacija obrnuta. Cirkularno pismo sa upitnicima stiglo je i do nas ovde, na one adrese koje se godinama bave hirurškim lečenjem dečjeg centralnog nervnog sistema. Studija će obuhvatiti 200 000 osoba, a trajaće jednu deceniju.

Mobilni telefoni emituju pulsno elektromagnetsko zračenje (EMZ), a njihove tehničke i upotrebne karakteristike su takve da ih korisnik mora držati tik uz glavu. Zbog dečje lobanje koja je, isprva, pet puta tanja od lobanje odraslog, opasnost od oštećenja nervnog tkiva elektromagnetskom energijom daleko je veća nego u odraslih.

Danas, u razvijenom svetu, kome i mi pripadamo bar na ovom polju telekomunikacije, 80 odsto odraslih poseduju mobilne telefone (u SCG ima pet miliona pretplatnika), kao i 40 odsto dece između 12 i 14 godina, za razliku od 12 odsto u 2002. godini. U ovoj godini u svetu se očekuje dostizanje broja od dve milijarde “mobilnih” u upotrebi, a deca su za proizvođače važna ciljna grupa.

Veza između dečjih tumora i telefoniranja nije zasigurno utvrđena ni ovde ni u svetu, ali je SZO ipak preporučila korišćenje setova koji se drže uz glavu i lice, jer su snabdeveni unutrašnjom oblogom, tj. zaštitom koja deset puta smanjuje opasnost od dejstva EMZ.

Sve je počelo 1993. godine kad je i na ove prostore doprla vest o štetnom dejstvu mikrotalasnog EMZ na mozak i na češću pojavu tumora kod vlasnika mobilnih telefona. Nezaboravni su bili TV inserti iz Leri King–“lajva” u kome je potpuno sluđeni Dejvid Rejnard objašnjavao zašto je podigao tižbu protiv telefonskog operatera NEC: njegova žena je umrla od tumora mozga jer je koristila mobilni telefon. Optužba je posle dve godine sudskih natezanja odbačena, ali je zato 24 sata posle Leri Kingove predstave u ofanzivu stupilo američko Udruženje telekomunikacione industrije bežičnih aparata. U to doba u Americi je bilo negde oko 15 miliona “mobilnih” a industrija je bila u ogromnoj ekspanziji koja se nije smela ugroziti. Smesta je odobreno 27 miliona dolara za studiju kojom je trebalo utvrditi da li u optužbama i sumnjama ima istine.

Angažovan je poprilično čuveni Yory Karlo, koji kao istraživač na polju narodnog zdravlja ispituje negativne uticaje industrije na žive organizme. Karlo je 1995. godine utvrdio da mobilni telefoni ometaju rad pejsmejkera, a u međuvremenu se pojavio specijalista neurolog, doktor Kris Wumen koji je optužio kompaniju Bel Atlantik, tvrdeći da je posle višegodišnjeg korišćenja mobilnog telefona zaradio moždani kancer. Pred sudom je citirao izvode iz eksperimentalnih radova koji pokazuju da mikrotalasno EMZ polako kuva i oštećuje DNK u životinjskim tkivima, što je preduslov za mutaciju gena i pojavu tumora. Doktor je zahtevao 100 miliona dolara kao kompenzatorno oštećenje i 700 miliona kao kaznu za operatera.

Iako je teško utvrditi u kojoj meri je povećanje incidencije tumora mozga uslovljeno mobilnim telefonima (normalna učestalost pojave tumora mozga iznosi oko 12 na 100 000 stanovnika), Yory Karlo je utvrdio da su tumori na VIII moždanom nervu za 50 odsto češći među korisnicima mobilnih telefona i među onima koji žive u blizini antena za emitovanje EMZ. Osim toga, pokazao je da radijacija sa antena dovodi do funkcionalnih genetičkih oštećenja i da je težina oštećenje u skladu sa količinom zračenja. Za nas, amatere u fizici koji znamo, samo, da antena zbog svoje visine deluje tek na rastojanju od 50 metara, dok je posle 200 metara EMZ suviše slabo da bi uticalo na ljudska tkiva, ova stvar sa antenama ostaje nejasna.

No, elektromagnetski hipersenzitivni sindrom (EHS), poznat je bolesnicima koji se posle izlaganja elektromagnetnom zračenju žale na glavobolje, konfuzije, poremećaj pamćenja i slabost u mišićima. Teorija koja objašnjava ove simptome zasniva se na uplitanju EMZ u frekvenciju moždanih talasa. Nervni impulsi u mozgu variraju između 2 Hz do 500 Hz, što je daleko izvan opsega ranih analognih telefona čija je frekvencija bila 800 – 900 MHz, dok su u koliziji sa GSM – telefonima, koji danas čine većinu svetskih mobilnih telefona, a šalju pakete signala sa frekvencijom pulsa od 217 Hz.

Iako nema ubedljivih podataka o uticaju pulsirajuće mikrotalasne radijacije na pojavu tumora mozga, budući da su se prve sumnje pojavile tek pre 13 godina, ipak su se iskristalisali neki zaključci, objavljeni još februara 2003. u International Journal of Oncology 22(2): 399-407.

Korisnici koji koriste mobilni telefon više od jednog sata dnevno, za jednu trećinu su u većoj opasnosti od retkog tumora na VIII moždanom živcu. Desnoruki ga dobijaju češće.

Potrebno je da prođe deset godina do pojave prvih simptoma bolesti.

Što više godina prođe, to je veća opasnost od tumora.

Incidencija tumora sa 1:100 000 u 1980. godini porasla je na današnjih 1:80 000

Međutim, prošlog meseca publikovani su u British Medical Journal rezultati istraživačkog projekta “Britanski interfon”, koji je sproveden na 1 000 ljudi sa tumorima mozga, ali autori studije nisu utvrdili povećani rizik među korisnicima mobilnih telefona. Ipak, poučen iskustvima iz Amerike, Britanski telekomunikacioni program zdravstvenog istraživanja doneo je odluku po kojoj ne preporučuje korišćenje mobilnih telefona deci ispod devet godina života.