Šta znaju deca

Heroj na magarcu je doputovao u Vranje i, po svom starom običaju, sve (nas) razotkrio. Evo, Grubane, priznajem, da se ne mučimo dalje, radio sam i radim za CIA, MPC, BND, lobiram za velikobugarsku, velikomakedonsku i velikoalbansku ideju, svim snagama se borim da se ni po koju cenu ne dozvoli da se u flašama „hebe” umesto mineralne prodaje osvećena vodica... I šta ću ja sad kao takav nego da nagovorim četvoro, petoro dečaka da gnusno napadnu NJegovu Smernost koja je sušta suprotnost mojoj višesmernosti. Logično.

Kad već tako stoje stvari onda i nije važno Grubane, što Vukašin Antić nije Vukašin Antić, Goran Mihailović nije Goran Mihailović. To su uostalom sitnice, kao i što je zanemarljivo što kao sagovornika citiraš davno počivšeg Ča Taneta, jednog od junaka knjige „Vranjski bez muku” (str. 61), objavljene u izdanju „Vranjskih knjiga”, koju sam ti ja poklonio, sećaš se, dok si se vajkao kako „znaš ti sve to”, svašta si se nagledao dok si noćivao po našim pravoslavnim svetinjama, u ona ratna vremena, moj Grubane, kad si iz sve snage osvajao svete srpske zemlje u i oko bazena Tereze Kesovije.

Ne brini Grubane, nisu to falsifikati već sitne omaške koje su ti u žurbi promakle, što je i normalno kada se ima na umu visoki cilj koji si sebi zapisao. Da zaštitiš NJegovu Smernost i „osetljiv prostor centralnog dela Balkana”. I valjda si uspeo u tome kada je već tvoj tekst objavljen u ovim novinama.

Samo, gospodo iz NIN-a, ako već ovaj koga ste na magarcu poslali u Vranje neće da zna, neko od vas bi morao da se priseti da je ovde reč o četvorici dečaka, budućih sveštenika SPC. Da li ste pomislili kako se ti, sada već mladići, osećaju dok ih vi proglašavate lažovima, prevarantima, protivnicima Crkve kojoj služe i kojoj će služiti, a da ih niste ni videli, ni šta pitali? Pa, i u toj i takvoj (nepravosnažnoj) presudi se kaže da postoje osnovane sumnje da je delo izvršeno ali da nema dovoljno dokaza.

Vukašin Obradović,

glavni urednik „Vranjskih”