Šta hoće Vlasi

Kada na elektorskoj skupštini Vlaškog nacionalnog saveta, jedan od elektora, suprotstavljajući se vodećoj struji uzvikne: „Nama ne treba novo Kosovo u istočnoj Srbiji”, to izaziva pažnju. Elektorska skupština, na kojoj su birani članovi Saveta, održana je početkom marta ove godine u Boru. Prijavljene su dve liste elektora, lista „a”, i lista „b”. Programska razmimoilaženja svode se na osnovni problem vlaške manjine – problem identiteta. Ko su Vlasi, kojim jezikom govore i da li im treba nacionalno pismo?

Dušan Prvulović, direktor Saveza Vlaha Srbije, krovne organizacije koja okuplja Vlahe, ističe da je najveći problem što mnogi Vlasi ne znaju šta su, ili se plaše da to priznaju. „Događalo mi se da me pitaju zašto mi treba da budemo nacionalna manjina? Pa šta da budemo – većina?”

Jezik kojim govore Vlasi u istočnoj Srbiji je jezik, po Prvuloviću, kojim su Rumuni nekada govorili, neka vrsta protorumunskog.

Sa njim se, međutim ne slažu svi Vlasi. Nosilac liste „b” „Vlasi za Vlahe”, koja je osvojila trećinu mesta u Savetu, Siniša Maksimović, oštro je optužio suparnike za rumunizaciju Vlaha. „Šta će nam posebno pismo, kad možemo da pišemo po Vuku – kao što govorimo”, kaže Maksimović. Siniša Davidović, takođe član ove liste, rekao je da su oni isključivo Vlasi. „Mi živimo u našoj Srbiji, a Rumunima, iako nemam ništa protiv njih, neka je daleko lepa kuća.”

Davidovićeve su i reči koje upućuju na opasnost ponavljanja kosovskog sindroma. „Moj kolega jeste upotrebio preoštre reči. Ali tako je počelo i na Kosovu. Stvari se suviše brzo odvijaju, a novac čini sve”, kaže Maksimović.

Siniša Maksimović, pozivajući se na pisanje časopisa na rumunskom jeziku „Libertate”, iznosi podatak da je rumunska vlada finansirala vlaške nevladine organizacije sa 150 hiljada evra. Po ovim navodima Savez Vlaha Srbije dobio je oko osamdeset hiljada evra za projekat „Transparentnost”.

Dušan Prvulović je negirao tačnost ovog podatka. „Rumunska vlada organizuje projekte za prekogranične Rumune. Mi jesmo učestvovali u projektu ’Transparentnost’, ali je netačno da se radi o tolikoj sumi. Sve radimo legalno, i koga zanima može da proveri, pošto su svi tokovi išli preko Narodne banke”, kaže Prvulović. Na pitanje zašto rumunska vlada u program za prekogranične Rumune uključuje vlaške organizacije, pored postojećih rumunskih, Dušan Prvulović odgovara:

„Sam termin Vlah ne postoji u vlaškom jeziku. Radi se o sinonimima, a ta opsednutost Srba sinonimijom unosi konstantnu zabunu. Isto kao što Rom i Ciganin znače isto, tako se može posmatrati i odnos Rumun i Vlah. Ako neko misli da sam uradio nešto protiv zakona, neka pokuša to da dokaže na sudu. Ne odgovaramo na pljuvanja te vrste. Ne možemo mi demantovati svakog u Srbiji ko ima pljuvačne žlezde.”

Na mesto predsednika Nacionalnog saveta Vlaha izabran je ispred liste „a” Živoslav Lazić. „Interesantno je da nas Maksimović optužuje za rumunizaciju, kad je taj isti Siniša Maksimović bio elektor na osnivačkoj skupštini Rumunskog nacionalnog saveta. On je bivši policajac, i neću više ništa da kažem...”

Po naimenovanju Lazić je rekao: „Mi treba da popularišemo vlaški brend. Kad stranac dođe u istočnu Srbiju nećemo mu ponuditi šajkaču i pršutu, ne zato što ne valjaju, već zato što im je mesto na Zlatiboru. Mi treba da im ponudimo šubaru i vlaški sir.”

Nezvanične procene govore da Vlaha u Srbiji ima između trista i trista pedeset hiljada. Neki od njih se izjašnjavaju kao Rumuni, a velika većina kao Srbi. “Svako može da se izjašnjava kako želi, kao Rumun, Vlah ili kao drvo! Mi predstavljamo one koji su se na poslednjem popisu izjasnili kao Vlasi, a njih ima 40 054”, dodaje Živoslav Lazić.

Veljko Miladinović