Altima kao trojanski konj

Kada se pored srpskih biznismena Miroslava Miškovića, vlasnika holdinga Delta i Milana Beka u igri oko Merkatora pojavio i londonski fond Altima, u slovenačkoj i srpskoj javnosti su krenule spekulacije o tome ko to, zapravo, ulazi u trku za kupovinu Merkatora a samim tim i tržišta koje ova kompanija drži u Sloveniji, Srbiji, Bih i Hrvatskoj. Pokušavajući da skinu “veo” i otkriju namere kupca, u Qubljani komentarišu da Altima kupuje Merkatorove deonice jer očekuje da postoje strateški kupci koji će na kraju na berzi za Merkator platiti više.

Čuju se, naravno, i tumačenja da je iza Altime srpski kapital pa je Rok Rozman, direktor pravno-poslovnog sektora berzanske kuće Ilirika, požurio da takvu mogućnost demantuje tvrdeći da “investitori Altime dolaze iz SAD, Zapadne Evrope i Azije.”

Pored vodećeg partnera Marka Donegana, u Altimi se, inače, pojavljuje još nekoliko zvučnih engleskih imena, sa izuzetkom Georga Cvetanskog i Radenka Milakovića koji je, prema navodima bugarskih medija, pre više godina bio umešan u uništenje preduzeća Balkanfarm i sporno preuzimanje Bulgartabaka. Fond Altima Global se sa slovenačkim preduzećima posredno suočio još prošle godine, kada je sa blagoslovom direkcije za privatizaciju Republike Srpske, preuzeo Banjalučku pivaru, za koju se neuspešno takmičila Pivovarna Laško. Altima je pivaru kupila za 23 miliona konvertibilnih maraka i preuzela 40 miliona KM duga, a Milaković se tada hvalio da je to za njih mala transakcija. U toj kupovini je Altima sarađivala sa banjalučkom podružnicom Hypo Alpe-Adria Bank. Zanimljivo je, inače, da se u Sloveniji čuju komentari da su partneri Altime bili zaposleni u Dojče banci, gde su se bavili tržištima u razvoju. Poznato je, naime, da je Dojče banka dala garanciju za otkup deonica Merkatora.

To je možda i razlog što ljubljanski finansijski dnevnik Finance zaplete oko Merkatora pripisuje bivšem predsedniku uprave Merkatora Zoranu Jankoviću. Podsećajući da je Janković u decembru 2000. godine na otvaranje prvog hipermarketa u Sarajevu doveo svu tadašnju slovenačku menayersku elitu, “što do tada nije nikome uspelo, a pre svega našim svemogućim političarima” Finance navodi da “manje od pet meseci nakon smene sa položaja prvog čoveka Merkatora izgleda da Janković postaje veći nego bilo kada jer je “nagovorio englesku investicionu kompaniju Altima da ponudi skoro 25-odstotno učešće u Merkatoru”.

Finance dalje prognozira da će Janković i članovi njegove bivše uprave prodati svoje akcije od oko 3,5 odsto Altimi, a da će ostatak “dodati” zaposleni u Merkatoru i njihovi bliži prijatelji ili da će ga kupiti na tržištu. Komentator Finance zaključuje da je Janković “ponovo car”.

Sama pojava Altime je unela i dodatnu tenziju na ljubljansku berzu. Slovenački mediji navode da su već dosadašnja događanja napravila pravi žur na inače uspavanoj ljubljanskoj berzi. Trgovanje Merkatorovim deonicama je već u utorak dostiglo milijardu tolara, tj. oko 4,2 miliona evra. Cena koju je ponudila Altima je viša od do sada najviše postignute na berzi.

Interesantno je da su se oglasili i većinski vlasnici Merkatora pa je Pivovarna Laško saopštila da nijedan od predstavnika ove firme nije učestvovao ni u kakvom dogovoru o prodaji deonica Merkatora, jer je Merkator njihova dugoročna investicija i da ne nameravaju da prodaju akcije.

I u Istrabencu tvrde da Merkator ostaje dugoročna i strateška investicija. Istrabenc dodaje i da nije bilo nikakvih sastanaka, ni dogovora o prodaji deonica Merkatora. Ni sa kim.

Saopštenjem se oglasio i menayment samog Merkatora. Oni tvrde nisu dobili nikakvu najavu ili drugu informaciju o preuzimanju u skladu sa odredbama Zakona o preuzimanju. Iz Merkatora dodaju da se njihove deonice kotiraju na ljubljanskoj berzi i da u skladu sa važećim pravilima mogu da ih pridobijaju svi zainteresovani investitori.

Zbivanja sa akcijama Merkatora izbacila su, međutim, na svetlost dana priču o privatizaciji u Sloveniji. Jer, u Sloveniji se privatizacija odvija u krugu nekoliko ljudi, odnosno firmi, a na čelu je država, koja radi kao jedna firma a praktično kontroliše slovenačku privredu. Tu kliku Slovenci, koji su, naravno, protiv, zovu “deoničarska Slovenija”.

Posebno je interesantna priča o vlasništvu u najvećim slovenačkim firmama. Janez Janša je, kad je sastavio vladu, najavio izlazak države iz privrede (država je najviše bila vlasnik preko paradržavnih fondova KAD i SOD). Slovenačka praksa je pokazala da, kada se država povlači, onda vlasništvo prodaje prijateljima. Tako su se dogovorili da udeo u Merkatoru prodaju Istrabencu i Pivovarni Laško. E sad, velika je frka u Sloveniji jer je deo javnosti i ranije prozivao da je država taj udeo prodala ispod cene. Sada, kada se pominje mogućnost da neko ponudi daleko veću cenu po akciji, postavlja se logično pitanje da li je njihova kupovina bila tržišna. Otud se slovenačke novine pitaju da li je, možda, ugrožena vlada Janeza Janše. O toj kupovini je, inače, pokrenut spor pred institucijama Evropske unije i oko toga se mnogo bune opozicione stranke u Sloveniji.

Sami Slovenci ukazuju da je pravi biser sastav “kluba vlasnika” tih firmi. Dakle, Istrabenc i Pivovarna Laško su najveći (ali ne i većinski) vlasnici Merkatora.

Iz cele priče se, međutim, nameće zaključak da Bavčar u Janšino ime vodi slovenačku privredu. Ili je, možda, suprotno: Janša u Bavčarovo ime vodi slovenačku politiku.

Kako to, iz sopstvenog ugla, vide Slovenci možda je najbolje okarakterisao Peter Fronkl, glavni i odgovorni urednik časopisa Finance. U tekstu “Deoničarska Slovenija je naslednica Foruma 21” on elaborira scenario čiji finiš je u toku sa (pre)prodajom akcija Merkatora. Franklova priča je od prošle godine. Sad se vidi da je bio dalekovid.

Strani ulagači nepoželjni Iako je Slovenija po broju direktnih stranih investicija još na začelju država u tranziciji, to nikako ne znači da za nju nema interesovanja. Prema podacima slovenačke Agencije za promociju privrede i strane investicije zanimanje “skokovito raste”. Tako je 2002. godine za ulaganje u Sloveniju bilo zainteresovano 307, godinu dana kasnije 445, a prošle godine 584 stranca. Druga priča je realizacija jer 2002. godine je u Sloveniju “ušlo” tri strane investicije, 2003. četiri a prošle godine čak (?) devet. “Najveći problem je raspoloživost lokacija”, kaže Irena Lukač, savetnik direktora Agencije. “Zemljišta koje bi po veličini i opremljenosti odgovaralo potrebama ulagača, skoro da nema. Država drži ruke po strani, sve je prepušteno opštinama, a one nemaju sredstava za opremanja industrijskih zona.” Problemi su i sa otkupom zemljišta. Neke lokacije su u rukama vlasnika koji jednostavno neće da prodaju. Poslednja prepreka su cene. Astronomske. Dok opremljeno industrijsko zemljište u Češkoj ili Mađarskoj košta od 10 do 20 evra po kvadratnom metru, kod velikih projekata i znatno manje, a u prostorno ograničenoj i prenaseljenoj Belgiji u proseku oko 20 evra, Slovenci zemljište nude za 100, čak 200 evra po kvadratu. Ako se strani investitor i izbori sa navedenim teškoćama, posle toga nailazi na dugotrajne i komplikovane upravne postupke. Za osnivanje i registraciju firme ulagaču treba akt o osnivanju, prevod sudskog tumača i bankovni račun na koji mora položiti najmanje trećinu od 2,1 miliona tolara osnivačkog kapitala. Umesto lokacijske dozvole, po novom je potrebna gradska dozvola. Ako ima zahtevan projekat, ulagača upućuju na specijalizovana projektantska preduzeća, koja moraju da dobiju i saglasnost za komunalnu opremu, pa i za zaštitu okoline. Poslednji korak je upotrebna dozvola. U samoj Sloveniji komentarišu da teoretski sve deluje mnogo pristupačnije nego u praksi. Jer, po teoriji, firmu mogu da postave na noge za nekoliko meseci. U praksi je sve mnogo komplikovanije: jedno leto bavljenja papirima je veliki uspeh. PETRA SOVDAT (FINANCE – SLOVENIJA) Ne možemo da zaustavimo Slovenački list Finance proslavio se ovih dana u Srbiji. Za slučaj Merkator tamo je zadužena novinarka Petra Sovdat. Evo šta je ona rekla za NIN o razlozima ovonedeljne slovenačke uzbune. “Prema našim neslužbenim informacijama, iza svega što se juče desilo stoji Zoran Janković. Mi, u našem listu, nemamo ništa protiv ulaska stranog kapitala u slovenačke firme, ako imaju interesa da te firme razvijaju kao pravi vlasnici. Ali protiv smo vlasnika iz slame. Ako bi Mišković i Beko razvili koncept holdinga balkanskih trgovaca to bi bilo, u stvari, dobro. Ali ako imaju neke druge planove, to je već pitanje. Mi nemamo dovoljno informacija, ne znamo šta se dešava u pozadini. Nemam pojma koje bi druge namere Mišković i Beko mogli da imaju osim namere da razvijaju posao; recimo mogli bi prodati nekoj drugoj firmi koja nema prijateljske namere, nema u vidu interes razvijanja Merkatora. Naravno, mi imamo otvoreno tržište kapitala i takva kupovina na Berzi ne bi mogla da se spreči, svako ko ponudi dovoljno novca za neku akciju, može da je kupi. Niko to ne može da spreči. Nekim konkretnih primedbi na Miškovića i Beka lično nemamo, više je to problem manjka informacija o njima, naročito o gospodinu Beku. Gospodina Miškovića, mogu reći, dobro znamo, bili smo prošle godine u Delti, znamo njegovu istoriju. Ali o gospodinu Beku znamo manje. Pokušali smo juče da stupimo sa njim u kontakt, nije bilo šansi. Nije se javljao. Zasad niko ne zna kako će sve ovo da se završi.”