19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Crna Gora je zaista bila država i pre ulaska u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Crnogorce sam uvek smatrao Srbima koji žive u Crnoj Gori. Oduvek sam smatrao da je moj daljnji pokojni ujak Dušan Beloica, koji je živeo u selu Belo Polje pored Kuršumlije, isto što i moj daljnji pokojni ujak Milorad Beloica koji je život proveo u selu Bukovica kraj Rožaja. Rodila ih je ista majka, od istog su oca, obojica su rođeni u istom selu Bukovica i smatrali su se rođenom braćom. Razdvojili su se posle Prvog svetskog rata kad ih je njihov otac, izbeglica u Toplici, pokušao da vrati u rodnu Bukovicu. Dušan se za vreme četvorogodišnjeg izbegličkog života u Toplici navikao na taj život i pobegao ja ocu iz povratničkog izbegličkog konvoja. Wegov brat Milorad se disciplinovano vratio u Crnu Goru i posle Drugog svetskog rata postao Crnogorac a prestao da bude Srbin. Takođe sam smatrao sebe Srbinom isto kao i moje daleke rođake Perišiće kojih i dan-danas ima u selima na Durmitoru.
Nisam pametan šta da posavetujem mojim sunarodnicima (ne znam da li imam pravo da ih tako nazivam) Crnogorcima, osim jedno: ako smatraju da će im život sa Šiptarima biti bolji i lepši nego sa Srbima iz Srbije, onda neka ne razmišljaju ni jednog časa. Neka glasaju za nezavisnu Crnu Goru. Šiptari će im u tome nesebično pomoći i prihvatiti ih. A mojim Srbima iz Srbije toplo preporučujem da ubuduće razmišljaju sa kim se udružuju u državu u želji da im bude veća. Ipak je bolje vrabac u ruci nego soko na grani.
Jugoslav Ivić,
Niš
