Berluskoni pobedio sam sebe

Italijanski analitičari i komentatori su barem oko dve stvari jedinstveni: protekla predizborna kampanja je bila najprostačkija politička priredba u istoriji Italije. Nikada se politički takmaci, ni u starom Rimu, a ni u vreme fašizma, nisu toliko vređali i nazivali pogrdnim imenima kao u protekla dva-tri meseca, i nikada niko nije tako tesno osvojio vlast, sa većinom od samo jednog promila, kao što je to uspelo levici i njenom lideru Romanu Prodiju.

Na prošlonedeljnim parlamentarnim izborima za italijanski poslanički dom, Kameru, Prodijeva leva koalicija stranaka, Unija, osvojila je 49,80 odsto glasova i tako pretekla Berluskonijevu koaliciju desnih stranaka, Kuću slobode, sa 49,73 odsto. Zahvaljujući izbornom zakonu, koji je osmislio sada već bivši premijer Sivio Berluskoni, u raspodeli poslaničkih mesta ova razlika, čak manja od jednog promila, donela je levici ostatak neraspoređenih mesta, pa je odnos 340:277 sedišta u njenu korist.

NIŠTA OD „VELIKE KOALICIJE”: Za Senat, drugi dom italijanskog parlamenta, situacija je bila još tešnja i neizvesnija. Naime, Berluskonijeva Kuća slobode je za ovaj dom u Italiji osvojila čak više sedišta od Prodijeve Unije, ali se njena prednost istopila zbog glasova Italijana u dijaspori. Za Uniju su se opredelila četiri senatora, uglavnom iz evropskih zemalja, a senator Luiđi Palaro iz Argentine je izjavio da će se kao kandidat sa nezavisne liste prikloniti većini. Dakle, leva koalicija će vladati sa samo jednim senatorom više. U italijanskom Senatu sedi i osam doživotnih senatora, bivših predsednika Republike i predsednika vlada, ali na njih više može računati desnica nego levica. Pa ipak, čule su se kombinacije da će Prodi jednom od doživotnih senatora ponuditi mesto predsednika Senata i tako se osigurati barem za još jedan glas. S obzirom na to da je i glasanje dijaspore želja Berluskonijeve vlade, moglo bi se reći da je Silvio pobedio sam sebe.

Najavio je da se, ipak, neće tek tako predati. Iako je predsednik Ćampi izbore proglasio regularnim, a ministar unutrašnjih poslova Pizanu izjavio da je nevažećih glasačkih listića čak 60 odsto manje nego na prošlim izborima, Berluskoni je najavio reviziju, odnosno ponovno prebrojavanje glasova. On misli da se među skoro 2,5 miliona neregularnih glasačkih listića krije barem nekoliko desetina hiljada onih koji bi išli njemu u prilog. Zbog toga desnica rezultate izbora još uvek ne smatra konačnim.

No, i pored toga, i Berluskoni i njegovi politički partneri u javnim nastupima sve više spuštaju tonove svojih kritika protivnika. Najverovatnije zbog toga što im je došlo u glavu da kompenzaciju za tako tesnu pobedu levice potraže u barem delomičnom učešću u vladi. Već drugi dan posle izbora čuli su se predlozi da se, po ugledu na Nemačku, napravi “velika koalicija”, ali levica za to neće ni da čuje. Prodi izjavljuje da ima kompaktnu koaliciju i dovoljnu većinsku prednost da izdrži na vlasti sledećih pet godina. Berluskoni, međutim, misli suprotno i obećava brzo rušenje vlasti ili barem veliko zagorčavanje vladavine.

SVIRALE ZA POJAS: Berluskoni će, inače, vršiti dužnost premijera još najmanje mesec dana, sve dok se ne imenuje novi mandatar za sastavljanje vlade, a njega imenuje predsednik države. Treba, međutim, pre toga imenovati predsednika države, jer Ćampiju za mesec dana ističe mandat, pa on zbog toga više ne želi da donosi tako krupne političke odluke. Predsednika države, opet, bira, odnosno imenuje parlament, a prva sednica parlamenta je predviđena za 12-13. maj. I jedan i drugi blok se za sada slažu sa mogućnošću da za predsednika bude ponovno predložen Ćampi, čovek u dubokoj starosti.

Bez obzira na sve, većina Italijana smatra da bi političari sada morali svoje svirale da zadenu za pojas i da se okrenu onome što je daleko važnije za Italiju i njene građane. Nije normalno, misle analitičari, da Italija, koja se svrstava na peto mesto najrazvijenijih zemalja sveta, već tri godine ima rast proizvodnje nula odsto, da prima kritike EU za ogroman javni dug, veliku stopu nezaposlenosti, ozbiljno poremećenu unutrašnju bezbednosnu situaciju, strahovite socijalne porećaje...

Nade su, dakle, usmerene prema Prodiju, umerenom, staloženom i do sada u svemu uspešnom profesoru. NJegovo veliko tehničko iskustvo, ali i ono političko, stečeno za vreme mandata šefa Evropske komisije, obećava.

Đoko Malinić