Školski primer Argentine

Stanovnici Puerto San Martina, u Argentini, žive u ritmu žetve soje. Od marta do juna, kao i svake godine, teško je proći nekim delovima grada. Kamioni natovareni dragocenom uljaricama preplavljuju velike raskrsnice ove luke koja se nalazi na reci Parani, iz kojeg polazi skoro 70 odsto izvoza soje. Niko se ne žali: delatnost obezbeđuje razvoj oblasti i posao. Tako moćna Kooperativa lučkih radova stalno razmišlja o neophodnim investicijama za svoj rad. Wen predsednik, g. Herme Huarez, zna čemu da se nada u budućnosti: „Mnogo posla. Uvek još više posla. To je sigurno!”

Soja je success story celog kraja. Treba precizirati: transgenetska soja. Jer je danas argentinska proizvodnja soje skoro u potpunosti od te vrste.

Priča počinje 1996. kada američka kompanija Monsanto uvodi čuvenu soju „raundap redi (RR)” (Roundup Ready, RR) u Argentinu. Wena posebnost je u tome što poseduje gen koji joj omogućava da bude otporna na vrlo jak herbicid koji je razvio takođe Monsanto, po imenu „raundap”. Argument prodaje je jednostavan: manje neophodnog prskanja, manje troškova i više prinosa.

Za nekoliko godina soja „RR” širi se eksponencijalno, širi se na način na koji je planirala američka firma. „Od samog početka Argentinu je Monsanto izabrao da bi masovno eksperimentisao sa proizvodnjom transgenetskog semena, objašnjava g. Horhe Ruli, osnivač Grupe za seosko razmišljanje. Multinacionala nije zaštitila seme u našoj zemlji. Tako su ljudi jedni drugima davali seme, i zasad transgenetske soje brzo se raširio.” To je odgovaralo poslovima američkog džina, zato što su poljoprivrednici ipak morali da od njega kupuju herbicide.

Ali preduzeće se nije tu zaustavilo da bi osiguralo uspeh svog novog semena. „Prodavali su ovde herbicid za trećinu cene u odnosu na druge zemlje. Američka udruženja poljoprivrednika tada su rekla da Monsanto subvencioniše Argentince. To je tačno: bili smo subvencionisani.”

Spoljni faktori pomoći će brzom razvoju genetski izmenjenih organizama (GIO). Soja iz Monsanta se gaji bez obrade, što daje kratkoročno rešenje erozije. Osim toga, kriza zbog ludih krava u Evropi. Zamena brašna životinjskog porekla sojom podigla je cenu uljarice, izazivajući zanimanje argentinskih poljoprivrednika. Najzad, od januara 2002. devalvacija peza od 70 odsto kombinovana sa skokom svetskih cena izraženih u dolarima – skokom kome je doprinela i stalna tražnja u Kini – pretvorila je uljaricu u zlatnu koku.

Tako je argentinska poljoprivreda za nekoliko godina potpuno promenila izgled. Trka za „zelenim zlatom” učinila je da soja postane prva kultura u zemlji: dok je pokrivala, u trenutku dolaska GIO semena 1996. nekih šest miliona hektara, danas zauzima 15,2 miliona, ili više od polovine obradive zemlje.

Deset godina posle uvođenja transgenetskih vrsta u zemlju, može da se napravi prvi bilans. I sigurno nije onoliko pozitivan koliko bi Argentina želela. Prvi veliki problem: krčenje šuma. „Transgenetska soja je samo novo poglavlje širenja industrijske poljoprivrede, ali i najmoćnijeg i najdivljijeg”, opisuje g. Emilijano Eskura, direktor kampanje Grinpis u

Argentini. „Krčenje šuma trenutno je brže nego ono koje je izazvano 'pamučnom groznicom' ili 'groznicom šećerne trske'. Buldožeri bukvalno sravnjuju šume.”

Najozbiljnija posledica dolaska GIO soje ipak nije to. Da bi je gajili, poljoprivrednici koriste jedan jedini herbicid: glifosat, komercijalizovan od strane Monsanta pod nazivom „raundap”. U odeljku koji je posvećen ovom proizvodu, zvanična Američka agencija za zaštitu sredine (ERA) do tančina navodi štetne posledice za zdravlje koje može izazvati izlaganje jakim dozama: „Sužavanje pluća, ubrzanje ritma disanja” kratkoročno, „oštećenje bubrega, delovanje na reprodukciju” dugoročno.

Doktor Horhe Kacever je lekar u Buenos Ajresu i ukazuje na opasnosti. Već nekoliko godina on pažljivo sakuplja naučne radove koji se bave lošim posledicama glifosata na zdravlje, i posetiocima je njihova lista na raspolaganju. Među simptomima trovanja herbicidom, on beleži: „iritacija kože i očiju, muka i vrtoglavica, edem pluća, pad krvnog pritiska, alergijske reakcije, bolovi u abdomenu, masovni gubitak gastrointestinalne tečnosti, povraćanje, gubitak svesti, razaranje krvnih zrnaca, nenormanlni elektrokardiogrami, oštećenja ili disfunkcija bubrega”.

Važan detalj: glifosat koji se prodaje poljoprivrednicima nije čist. „U komercijalnoj formuli dodati su inertni sastojci da bi proizvod bolje prodirao u biljku”, pojašnjava g. Kacever. Ti sastojci takođe mogu uticati na zdravlje. Ali ono što zabrinjava lekara je njihova kombinacija sa glifosatom. „Stvara se sinergija koja proizvodi nove simptome, koji se ne daju objasniti simptomatologiji svakog od sastojaka.”

U početku je herbicid raspršivan iz aviona. Sa tom tehnikom disperzija hemijskih proizvoda nije se ograničavala na zasade, već se ticala i zemljišta u prečniku od nekoliko desetina, pa i stotina metara. Posledica toga je uništavanje susednih kultura glifosatom, i naročito ugrožava populaciju budući da se zasadi nalaze na samo nekoliko metara od kuća. Ako danas mašine na zemlji i zamenjuju postepeno avioni, poljoprivredni radnici i dalje rade bosi i bez rukavica, jer nemaju sredstva. „Jedan od mojih pacijenata koji je na lečenju već mesec dana još uvek nije uspeo da obnovi kožu na nogama”, objašnjava doktor Dario Đanfelići, lekar u malom gradu Ćerito, koji se nalazi usred predela zasađenih sojom.“Niko se ne štiti. Qudi ne razumeju.”

Teško je objasniti ljudima. Da li je to što je on bivši direktor bolnice ono što je nateralo čoveka da svedoči? Wegove kolege u svakom slučaju ne žele probleme i izbegavaju da se izjasne po tom pitanju. „Pre nekoliko godina sekretarijat oblasti zdravstva me je pozvao mnogo puta da bi mi pretio: imaću velike probleme ako nastavim da govorim.” Lekar je ipak uporan u objašnjavanju na predavanjima na koje je pozvan.

Ali sada zna da Monsanto ide za njim. „Dva ili tri meseca posle izlaganja u jednom gradu na jugu provincije, saznao sam da Monsanto organizuje jedno drugo predavanje: poruka suprotna od moje, koju je preneo profesionalac za komunikaciju i specijalista za vizuelno, u prisustvu inženjera iz Evrope – deljenje olovaka, majica i zastavica u bojama marke... Protiv toga moramo da se borimo.”

Poljoprivrednike brinu druge brige. Oni su svedoci ukrupnjavanja vlasništva nad zemljom, koje se ubrzalo sa uvođenjem genetski izmenjenih organizama (GIO). „Kako količina proizvodnje soje raste, sve ima manje proizvođača”, komentariše g. Alfredo Bel, inženjer agronom iz Poljoprivredne federacije Argentine. „Soja isključuje male i srednje proizvođače.” Broj gazdinstava u zemlji pao je sa 422 000 na 318 000 od 1988. do 2002, što predstavlja pad od 25 odsto.

Erozija zemljišta, pored toga, postaje tema koja zabrinjava. Valter Peng, inženjer agronom na univerzitetu Buenos Ajres, i Migel Altieri, sa univerziteta Berkli opisali su u jednom članku propast koju je u Latinskoj Americi izazvala transgenetska soja. „U Argentini”, kažu ova dva profesora univerziteta,“intenzivna kultura je dovela do masovnog iscrpljivanja hranljivih elemenata u zemljištu. Smatra se da stalna proizvodnja soje crpe oko milion tona azota i 227 000 tona fosfora 2003. Nadoknaditi takve gubitke đubrivom koštalo bi, po procenama, 910 miliona dolara.”

Dva istraživača u potpunosti obaraju argument Monsanta po kome GIO soja traži malo prskanja herbicidom.

„Dok promoteri biotehnologija tvrde da je jedna jedina primena žraundapža neophodna za kontrolu korova tokom cele sezone, istraživanja pokazuju da se na mestima na kojima se gaji transgenetska soja ukupna količina i broj primena herbicida raste.”

Nedostatak rotacije kultura – koji izaziva upotrebu istog herbicida godinu za godinom – u kombinacijom sa redovnim povećanjem količine upotrebljenog herbicida ima za neizbežnu posledicu sledeće: razvijanje otpornosti korova prema herbicidu. „U Pampi, osam vrsta korova već pokazuje otpornost na glifosat”, pokazuju istraživanja Valtera Penga. Začarani krug tu počinje. Jer boriti se protiv mogućnosti prirode da se adaptira zahteva povećanje potrošnje herbicida... Sve dok Monsanto ili neka konkurentska kompanija na tržište ne stavi novi proizvod, jači, i verovatno opasniji.

Bez radikalnih mera mrlja transgenetske soje nastaviće i dalje da se širi u zemlji. Po poslednjim raspoloživim brojkama ukupna površina zasađena ovom kulturom povećaće se ove godine za 5,6 odsto u odnosu na 2005. Svetski promoteri GIO tome se raduju. Tako se g. Klajv Xejms, predsednik International Service for the Acljuisition of Agri-Biotech Applications (ISAAA), organizacije koja je naklonjena transgenetskim kulturama, likuje u svom poslednjem godišnjem izveštaju: „Ukupni rast pet najvećih zemalja u razvoju (Kina, Indija, Argentina, Brazil i Južna Afrika) važna je tendencija koja ima posledice na buduće prihvatanje biotehnoloških kultura u celom svetu.”

Poruka je jasna: razvoj transgenetskih kultura tamo gde su dozvoljene mora da bude masovan da bi ojačao pritisak na zemlje koje još uvek kažu ne genetski izmenjenim organizmima.

Razvoj novih poljoprivrednih tehnika koje su zasnovane na genetici odgovara na težnju za profitom. Organizacija Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu, FAO čiji je cilj da oslobodi planetu napasti gladi i sama podvlači to u svojim radovima. Ona priznaje da bi GIO mogli da budu alatka u borbi protiv gladi i sama podvlači to u svojim radovima. Ako i priznaje da GIO može biti alatka u borbi protiv gladi, ona žali što nije tako i upotrebljena, posle cele decenije postojanja. U svom godišnjem izveštaju 2003-2004, čija je centralna tema bila poljoprivredna biotehnologija, FAO osuđuje isključivu upotrebu GIO u komercijalne svrhe: „Istraživanja o transgenetskim kulturama su uglavnom u okvirima privatnih transnacionalnih preduzeća. Ova situacija će imati teške posledice na vrstu istraživanja koja se praktično radi kao i na proizvode koji se prave. Biljke i karakteristike koje su bitne za siromašne su omalovažene.”

Argentinski poljoprivrednici izgleda da su otkrili ovu komercijalnu logiku. Oni su sad pod pritiskom Monsanta. Sada kada su transgenetske kulture preplavile zemlju, američki yin traži od Argentinaca da plate prava na seme, i već se sude sa njima pred stranim sudovima. Zamka se zatvorila.

Pjer-Ludovik Viola