Božji zakoni

Od kada je u XIX veku počelo sve više da se nameće mišljenje kako su, tobože, obrazovani ljudi ateisti, često su sprovođene razne ankete i istraživanja među najvećim naučnicima sveta o njihovoj pobožnosti. I redovno je rezultat bio sasvim drugačiji od onog koji su zastupnici ateizma priželjkivali. Apologeta Ejmije uzeo je da ispita religioznost 150 najvećih naučnika (iz raznih oblasti) devetnaestog veka. Za trinaestoricu Ejmije nije mogao da utvrdi njihov religijski stav, devetorica su bili agnostici, a od ostalih 128 samo njih petorica su se izjasnili da su atesti, što je manje od četiri odsto.

Artur G. Tabrum iznosi rezultate ankete među ondašnjim engleskim i američkim naučnicima. Na postavljena pitanja o odnosu nauke i religije odgovorio je 181 naučnik. Wih 48 nisu želeli da njihovi odgovori budu objavljeni, pa oni nisu ni publikovani. Od ostala 133 naučnika, njih 18 je odgovorilo neodređeno, 112 da veruju u Boga, a samo troje da su ateisti.

Eberhard Denert u svom delu „Religija istraživača prirode” nastojao je da utvrdi religioznost 300 naučnika najvišeg ranga. Za njih 38 nije mogao da prikupi nikakve podatke, 15 su bili indiferentni, 242 verujuća, a samo petorica ateista.

Naš istaknuti apologeta dr Lazar Milin, u svom čuvenom delu „Naučno opravdanje religije”, ističe da je u dvadesetom veku, među najvećim naučnicima, onima koji su stvarali savremenu nauku, situacija bila čak i povoljnija za religiju. U prilog tome, pored ostalog, navodi anketu urednika pariskog lista Figaro Roberta d' Flera koju je 1926. godine sproveo među članovima Francuske akademije nauka i umetnosti. Od 88 pristiglih odgovora na pitanje o odnosu religije i nauke nijedan nije bio ateistički.

Pobornici ateizma često su mahali, a to se i danas čini, sa dva dobro poznata imena iz prirodnih nauka: Laplasom i Darvinom. A, u stvari, nijedan od njih nije bio ateista.

Laplas (1749-1827) to pokazuje i u pismima koja piše svom sinu. Tako, 17. juna 1809. godine piše on: “Molim Boga da bdije nad tvojim životom.” U tim svojim pismima Laplas opominje sina da nikad ne zaboravi na Tvorca, već da se ugleda na njega, oca svoga, koji stalno razmišlja o Bogu. A da zaista razmišlja o Bogu, pokazaće i pred smrt, kada se ispovedio i pričestio.

Religioznost je otvoreno pokazivao i sam Čarls Darvin (1809-1882). On i svoje poznato delo „Poreklo vrsta” završava rečima da je život „Tvorac u početku udahnuo u samo nekoliko oblika ili samo jedan oblik”, iz koga će se potom, kako je smatrao, razviti ceo biljni i životinjski svet. On 1873. godine piše i ovo: „Nemogućnost zamisliti da je ovaj veličanstveni čudni svemir zajedno sa svima nama razumnim bićima postao pukim slučajem – za mene je glavni razlog da postoji Bog.”

Naučnici koji veruju u Boga reći će ne samo da se vera i nauka ne suprotstavljaju, nego i da su s napredovanjem u nauci postajali veći vernici. Tako, jedan od najvećih naučnika sveta, nosilac dvadeset počasnih doktorata i pet zlatnih medalja za svoje pronalaske, prvi stranac koji je postao predsednik Američke akademije nauka, naš Mihajlo Pupin (1854-1935), sumirajući svoj život, ističe: „Nauka me je učinila boljim hrišćaninom i ja verujem da će nauka učiniti boljim hrišćanima sve one ljude i žene koji pokušavaju da razumeju njene proste i divne zakone, jer su to sami Božji zakoni.”

U svojoj autobiografskoj knjizi “Od pašnjaka do naučenjaka”, za koju je dobio Pulicerovu nagradu, Pupin ceo svoj život i svoje delo podvodi pod – Božju volju. Wegova posvećenost Bogu prevazilazi veru. Na nekoj tribini, na pitanje jedne gospođe da li veruje u Boga, on odlučno odgovara: „Ne, ja ne verujem da postoji Bog. No, ja znam da On postoji. I to mi je jedino znanje što ima neku vrednost od svega moga znanja.”

A u razgovoru sa američkim piscem i novinarom Albertom Edvardom Vigamom, objašnjavajući vezu između nauke i religije, Pupin kaže: „Nauka u svojim otkrićima potkrepljuje i upotpunjuje religiju time što pruža dokaze o imanentnosti razuma i cilja u kosmičkim zbivanjima. Jer, ukoliko nauka dublje proniče u tajne vasione, utoliko se bliže i bolje upoznaje sa onom rukovodnom silom koja upravlja svim pojavama u svetu.”

Takav njegov odnos prema hrišćanstvu podstakao je nekadašnjeg paroha u njegovom rodnom Idvoru, a danas glavnog sekretara Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, Savu B. Jovića da napiše knjigu pod rečitim naslovom – „Hristov Svetosavac Mihajlo Pupin”.

Slično Pupinu, njegov savremenik, jedan od najpoznatijih fizičara u prvoj polovini dvadesetog veka Maks Plank (1858-1947), dobitnik Nobelove nagrade, izjavljuje: „Nije nikakva slučajnost što su baš najveći umovi svih vremena bili i duboko religiozni... Između religije i nauke nema nikakvih protivrečnosti i one imaju zajedničku lozinku: 'Napred ka Bogu'.”

I njihov, generaciju mlađi savremenik Albert Ajnštajn (1878-1955), napominje da su „veliki istraživači prirode duboko religiozni ljudi” i za sebe kazuje: „Što više istražujem kosmos, sve više verujem u Boga.”

Jedan od najvećih matematičara svih vremena Koši (1789-1857), pozivajući se na svoje prethodnike, ističe: “Ja sam hrišćanin, verujem u Božanstvo Isusa Hrista, kao Tiho de Brahe, Kopernik, Dekart, Wutn, Ferma, Lajbnic, Paskal, Ojler i drugi, kao svi veliki astronomi, fizičari i matematičari prošlih vekova.”

I zaista mnogi veliki pronalazači i naučnici otvoreno su iskazivali svoju pobožnost. Tako, Galileo Galilej (1564-1642) oduševljeno govori: „Sasvim sam van sebe od zapanjenosti i beskrajno sam zahvalan Gospodu što mi je omogućio da otkrijem tako velika čudesa.”

Znameniti matematičar i fizičar Isak Wutn (1642-1727) beleži: „Ukoliko čovek dublje prodire u tajne prirode, utoliko se pred njim jasnije otkriva Jedinstvo Predvečnog Plana.”

Čuveni ruski naučnik i tvorac prvog ruskog univerziteta Mihailo Vasiljevič Lomonosov (1711-1765) piše: „Nauka i religija su rođene sestre, kćeri Svevišnjeg Roditelja; one nikad ne mogu doći u spor, sem ako im neko, iz oholosti i da bi pokazao svoju mudrost, ne nabaci neprijateljstvo. Naprotiv, nauka i vera dopunjuju se uzajamno i potkrepljuju jedna drugu.

Imanuel Kant (1724-1804) ističe: „Bog mora postojati jer bez Wega se ne bi moglo razumeti ni otkud je materija, niti otkud zakonitosti u njoj.”

A veliki fizičar devetnaestog veka lord Kelvin zaključuje: “Ako umujete dosta ozbiljno, prirodne nauke će vas prisiliti da priznate Boga.”

Neki od naučnika priznaće i da su ideju za svoja otkrića pronašli u svetim knjigama. Tako, agencija Beta u leto 2004. objavljuje vest da su subotička firma “Sič motors” i američka kompanija “S&S” potpisale protokol o saradnji, s ciljem da se u motore za motobicikle “harli dejvidson”, koje proizvodi američka firma, ugradi subotički pronalazak, mehaničko obrtno polje, čiji je autor Tihomir Sič.

Suč kaže da je na ideju da uradi takvo mehaničko obrtno polje došao čitajući Bibliju, konkretno Knjigu proroka Jezikilja u Starom zavetu, na osnovu opisa mašine koji je dao prorok Jezikilj.