Skidanje maski

I to se dogodilo: nešto što je u osnovi kreirano u Vašingtonu u Bosni i Hercegovini je zvanično odbijeno. Reč je o ustavnim promenama koje su po nepodeljenom mišljenju trebale predstavljati najvažniju promenu od Dejtona do danas. Amandmane je podržala većina ali ne i dve trećine poslanika koliko je potrebno da bi se Ustav promenio. Srpski poslanici su gotovo jednoglasno podržali promene (osim jednog Šešeljevog radikala) dok su se bošnjački i hrvatski parlamentarci podelili i tako je celi projekat pao. Zasad.

Da su promene usvojene naredni redovni izbori, u oktobru ove godine, održali bi se po novim pravilima a Bosna i Hercegovina bi bila znatno centralizovanija nego što je to bilo zamišljeno po mirovnom sporazumu i nego što je to danas. Tako bi BiH u odnosu na entitete imala znatno veći broj nadležnosti nego što predviđa Dejton, Savet ministara bi brojao jedanaest ministarstava (po Dejtonu tri) a predsedavajući bi bio pretvoren u klasičnog premijera. U parlamentu bi Dom naroda, kao mehanizam zaštite od nacionalne majorizacije, imao znatno manje mogućnosti nego do sada dok bi Predstavnički dom bitnije ojačao ali bi zadržao neku vrstu zaštitnog mehanizma za entitete da ne bi mogli biti preglasani – i to je za deo bošnjačkih i hrvatskih poslanika bilo najspornije. Predsedništvo se trebalo birati, ne kao do sada, na neposrednim izborima već u parlamentu i imalo bi znatno manja ovlašćenja.

Po najnepristrasnijim ocenama najveće koncesije u ovakvim promenama davala je Republika Srpska jer se odricala mnogo čega što je po mirovnom sporazumu imala pa ipak sve su srušili bošnjački i hrvatski poslanici. Preciznije, dve najveće partije bošnjačke provinijencije, SDA Sulejmana Tihića i SDP Zlatka Lagumdžije, bile su za promene ali Stranka za BiH Harisa Silajdžića uz još neke manje političke grupacije usprotivila se takvom konceptu – bilo im je to malo, tražili su ukidanje Republike Srpske ili barem takva rešenja koja će ju učiniti besmislenom. Sve je to bilo upakovano u koncept “građanske države” u kojem su čak i međunarodni medijatori prepoznali prikriveni pokušaj nacionalne majorizacije nad Srbima i Hrvatima.

Kod Hrvata stvari su takođe vrlo komplikovane. NJihova ubedljivo najjača politička partija, HDZ, podelila se na dve frakcije od kojih je jedna zadržala stari naziv a druga takođe staro ime kojem su dodali još samo “1990” a to obrazložili da su oni jedini pravi naslednici politike Tuđmana i Šuška, izvorne politike HDZ. Protiv promena je bio i prvi autoritet kod bosanskih Hrvata kardinal Vinko Puljić i biskupska konferencija BiH. Svi oni zajedno su za ukidanje RS ali nemaju ništa protiv i da ostane “ukoliko Hrvati dobiju svoj entitet”. Mada se oficijelni Zagreb čuvao od izjašnjavanja, stekao se utisak da je premijer Sanader ipak više podržao ovu drugu novoformiranu frakciju. Na samom zasedanju parlamenta uz američkog i ambasadore skoro svih zemalja EU nije primećen ambasador Nemačke, pa su se javile spekulacije da će Nemačka u nekoj drugoj prilici kada se o Ustavu bude razgovaralo, a mnogi očekuju uskoro, snažnije uticati kako bi rešenje što bolje podesili interesima Hrvata. Po istim tim spekulacijama SAD će biti protiv “entiteta za Hrvate” jer su 1995. godine bili deo vezanog paketa – Hrvatskoj je, po tom verovanju, dozvoljeno da protera Srbe u “Bljesku” i “Oluji” ali zato Hrvati u BiH ne mogu kao Srbi dobiti svoj entitet.

Srbi su u pregovorima koji su trajali gotovo celu godinu nastupali kao jedinstvena delegacija. Čavić, Dodik i Ivanić su obezbedili gotovo jednodušnu podršku poslanika ustavnim promenama mada su znali da RS najviše gubi. Obezbedili su, veruje se ovde, i bolju pregovaračku poziciju za te neke nove pregovore jer eto prvi put Srbi ne dolaze kao “loši momci”.

Amerikanci su vrlo ljuti jer su uložili mnogo, i suštinski i u pojavnom smislu. Jesenas je Kondoliza Rajs u Vašingtonu primila lidere osam najvećih političkih partija iz BiH gde su potpisali posebnu izjavu o promeni Ustava, njen pomoćnik Nikolas Berns je dolazio u Sarajevo, često slao izaslanike, a na sam dan zasedanja parlamenta poslao je posebno pismo koje je podeljeno svakom poslaniku, pa sad lokalni šereti pevaju “Nikolasu, šalji drugo pismo...”. I na kraju – blamaža. Američki koncept je pao, grubo odbijen u tamo nekom parlamentu, u nekoj maloj Bosni. Već su počeli povlačiti poteze u svom stilu – za Silajdžića više nema viza a nekada kao “prvi do Izetbegovića” je bio rado viđen u Vašingtonu.

Oglasio se i Havijer Solana, razočaran i ljut.

Kako stvari sada stoje, izbori bi se morali održati prema sadašnjim ustavnim rešenjima. Postoje, međutim, nagoveštaji da bi se ponovo mogli pokrenuti razgovori i ako bi se dogovor postigao ovog leta onda bi se donela odluka da se izbori odlože za proleće iduće godine. Druga mogućnost je da se izbori održe kako je predviđeno u oktobru a onda da se o ustavu razgovara ali bi se tada na primenu novih rešenja moralo čekati do 2010. godine, kada su naredni izbori. Prilično komplikovana situacija i za međunarodnu upravu jer namera je bila da se ovlašćenja protektora nakon izmena Ustava smanjuju.

U svakom slučaju svima je jasno da će do novih razgovora doći. Nekog mešanja karata će biti. Svi pokušavaju da osmisle što bolje startne pozicije. Kod Bošnjaka, kao najbrojnijeg naroda, Tihić i Lagumdžija jesu za koncept postepenog davljenja Republike Srpske, ustavne promene shvataju kao evolutivni proces u kojem se “u nekoliko koraka stiže” do “normalne građanske države” što Srbi i Hrvati doživljavaju kao pokušaj da se postepeno obezbedi nacionalna majorizacija Bošnjaka. Silajdžić predvodi one koji su za radikalno ukidanje ili obesmišljavanje RS jer ne veruje da se evolutivnim putem do toga može stići.

Hrvati su podeljeni i u velikom strahu jer nezadrživo odseljavaju prema Hrvatskoj. Prema nekim procenama već su pali na oko deset odsto stanovništva BiH pa i sami priznaju da im neki ambasadori sugerišu da traže status nacionalne manjine. Uzdaju se u sve veći uticaj Nemačke nakon dolaska Kristijana Švarc Šilinga a neke delegacije njihovih političara su posetile i Vatikan. Neprimećen je ostao detalj da je kardinal Puljić, čiji uticaj naglo raste nakon raskola među političkom elitom, na sam dan zasedanja parlamenta krenuo u višednevnu posetu SAD.

Ništa manje nije teška ni srpska pozicija. Ilustracije radi, u svim istraživanjima ni četvrtina punoletnih Srba nije podržavala ustavne promene zbog straha od nestanka Republike Srpske. Politička elita je, međutim, glasala sa devedeset odsto za njih opet zbog straha jer znaju kakve bi sankcije bile da su se usprotivili. Sad objektivno postoji strah da li će međunarodni medijatori zbog tvrdog stava Bošnjaka nešto promeniti na štetu RS kod idućih pregovora. Čavić smatra da popuštanja više ne može biti jer je jasno da se “želi praviti država po mjeri jednog naroda”. Dodikova računica je: “Sad u predstavničkom domu BiH ima 22 Bošnjaka od 42 poslanika, ukoliko pristanemo da se odreknemo zaštitnog mehanizma koji se zove entitetska saglasnost nestaće RS i dobićemo nacionalnu majorizaciju. Ne pada mi na pamet da na to pristanem”. Ivanić misli da bi se agonija BiH mogla rešiti ukoliko bi pozvali u pomoć elementarnu matematiku. RS, po njemu, na javne rashode troši 49 odsto društvenog proizvoda, dok Federacija troši 63 odsto jer su komplikovane ustavno-pravne strukture sa deset kantona. “Ukoliko bi u Federaciji našli jednostavnije rešenje”, kaže on, “dobili bi državu koja bi bila rezultat snošljivog kompromisa”.

Međunacionalni odnosi u BiH su vrlo zahladneli. To se prenosi i na mesta političkog odlučivanja. Kao ilustraciju stanja u sve podeljenijem bosanskohercegovačkom društvu bezmalo svi izveštači svetskih medija preneli su reči poslanika Mehmeda Žilića koji je, protiveći su ustavnim promenama, rekao: “Ja sam za građansku državu pa makar u njoj predsjednik bio i Srbin”.

Bez obzira ne sve reči domaće političke elite, ovde se ipak čeka šta će uraditi zvanični Vašington nakon svog prvog poraza u BiH. I to na otvorenoj sceni – u direktnom prenosu za građane BiH i pod oznakom hitno u svim vodećim svetskim medijima.

Mladen IvaniĆ, ministar inostranih poslova BiH Sledi ignorisanje Kako u svetu reaguju nakon odbijanja ustavnih promena? - Očekivala se pozitivna vijest i sad je to razočarenje. Može li biti kakvih sankcija? - Nema takvih nagovještaja. Možda prema pojedincima u smislu uskraćivanja viza, teže će nalaziti sagovornike u svijetu, biće zanemarivani od diplomatskog kora ovdje i slično. A prema BiH mislim da slijedi neka vrsta prećutne ignorancije, zanemarivanja. Biće i dalje diplomatskih osmijeha, uljudih riječi, ali vjerovatno treba očekivati osjetnije smanjivanje ekonomske pomoći. A što se tiče evropskih integracija, staviće nas na neku vrstu čekanja. Svaki drugačiji odnos bio bi nagrada onima koji su bili protiv promjena. Šta sad očekujete na unutrašnjem planu? - U RS neće se dogoditi ništa posebno niti dramatično. Podsjećam da je iz RS devedeset odsto poslanika bilo za promjene Ustava. U Federaciji, međutim, može se očekivati radikalizacija političkih prilika. Nešto zbog toga što u njenoj komplikovanoj strukturi (deset kantona) nije do kraja riješen položaj Hrvata koji su u stalnom strahu zbog toga što su malobrojniji. Drugi razlog je što je Federacija puna političkih ekstremista čiji je jedini politički program uništavanje RS. Taj ekstremizam se u posljednje vrijeme najčešće pokušava umotati u koncept “građanskog društva”, predstavlja direktni ekstremizam, neki ga već i zovu građanski ekstremizam. Iza njega se krije preglasavanje, nacionalna majorizacija. Tu ideju čvrsto je prigrlila Stranka za BiH koja je u ovom vremenu najekstremnija politička snaga na ovdašnjoj političkoj sceni. Ipak, veruje se da će do novih pregovora opet doći. Kad se to može očekivati? - Vjerovatno će prije izbora u oktobru međunarodni posrednici pokušati još jedan krug razgovora. Nisam siguran da će to uspjeti jer su svi zasad čvrsto na svojim pozicijama. Ako to ne uspije, razgovori slijede vjerovatno odmah nakon izbora ali ne treba očekivati entuzijazam međunarodnih posrednika kao što je to bilo ovoga puta. Biće to više utakmica lokalnog nivoa jer kredibilne zemlje više neće sebi dopustiti da dobiju ovakav šamar koji su dobili od ekstremista koji su odbili ovakve promjene Ustava. Čak su i izveštači inostranih medija ove neuspele promene Ustava doživeli kao slabljenje entiteta u korist BiH. U Republici Srpskoj postoji bojazan da bi se u tom nastavku moglo tražiti dalje popuštanje i slabljenje ovog entiteta? - Svaki novi razgovor podrazumijeva da se prvo sprovede ovo što je dogovoreno. Dalje od toga moglo bi se jedino razgovarati, ne o Republici Srpskoj, već o Federaciji jer tamo mnogo čega ne štima i to je ono što komplikuje odnose u BiH. A što se tiče straha za RS, on je razumljiv jer postoje stalni zahtjevi kojekakvih ekstremista za njeno ukidanje, ali dokle god bude postojala jasna vizija političkih subjekata u RS i ukoliko se nastavi jačanje njenih institucija, nema bojazni za nestanak. Uostalom, srpski narod RS doživljava kao okvir koji mu garantuje opstanak i ravnopravnost u BiH. I dok je tako, ja straha nemam.