“Nekerman” pod zabranom

Nemačkim kompanijama “Nekerman” i “Kvele”, zapravo delovima iste kompanije “Karštat Kvele Ag” i najpoznatijim kataloškim prodavcima u Evropi, prošle nedelje zabranjena je distribucija kataloga u Srbiji zbog izbegavanja poreza i carina, kao i kršenja Zakona o oglašavanju i Zakona o zaštiti potrošača.

Naime, rešenje Ministarstva trgovine, turizma i usluga kojim se “Nekermanu” zabranjuje oglašavanje, ali ne i poslovanje u Srbiji, doneto je pošto je Tržišna inspekcija utvrdila da ova firma zarađuje milione evra zahvaljujući ovdašnjim kupcima tako što ne plaća carinu iako robu šalje iz Varaždina. Ali samo zato što joj carinski zakon to i dozvoljava.

Jer iako se ogrešio o Zakon o zaštiti potrošača tako što nije uvažio reklamaciju ili naveo kvalitet robe ili o Zakon o oglašavanju prikrivajući činjenicu da je inostrana firma, “Nekerman” se nije ogrešio o carinske propise, nego je samo koristio mogućnosti koje su mu oni dali.

Za svaki paket koji na srpsku granicu prispe, a sadrži robu u vrednosti ispod sto evra, po zakonu se ne plaća carina, pa ni PDV jer je sva roba koja je oslobođena plaćanja carinskih dažbina oslobođena ujedno i PDV-a.

Sve pošiljke koje stižu poštom, carina tretira kao poštanske pošiljke, a poštanski saobraćaj je regulisan Carinskim zakonom i Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju. Prema odredbama Carinskog zakona (član 192. stav 1. tačka 4), „oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina domaći i strani državljani na predmete koje prime iz inostranstva u pošiljkama”, a Uredba o carinski dozvoljenom postupanju propisuje da vrednost te pošiljke ne sme biti preko sto evra.

Dakle, za plaćanje dažbina ni po zakonu nije bitno da li paket šalje rođak rođaku ili “Nekerman” kupcu. Bitna je vrednost paketa.

“Nekerman” od avgusta 2003. godine, a “Kvele” od septembra prošle godine, ima sa PTT Srbija ugovor o konsajmentu koji podrazumeva distribuciju robe i kataloga kupcima.

“Vreme je da postanemo ozbiljna država i da obezbedimo ravnopravne uslove za sve koji se ovde bave trgovinom”, kaže Srđan Srećković, pomoćnik ministra za trgovinu, turizam i usluge, objašnjavajući iznenadnu akciju tržišne inspekcije.

“’Nekerman’ je pokušao da izbegne plaćanje PDV-a i carine, a bili su na vreme upozoreni. Razdvajao je poštu na iznos manji od sto evra, takođe je, recimo, ukoliko je slao kućne aparate, prodavao bez garancije, tehničkog servisa i rezervnih delova, što je po zakonu obavezan da čini. Moguće je prodavati proizvode i bez rezervnih delova, servisa i garancije ukoliko kupac na to pristane. Ovdašnji kupci nisu obraćali pažnju, pa su pristajali na te uslove. Već mesec dana se sprovodi kontrola svih vrsta kataloških prodaja, ali pošto je proces u toku, sada ne mogu reći mnogo za druge prodavce”, kaže Srećković.

Iako ne proveravaju baš sve što potpisuju, srpski kupci, prema njegovim rečima, nisu ništa luđi za katalozima od kupaca u tranzicionim zemljama okruženja u kojima katalog s robom na prodaju nije ništa manje novitet nego u Srbiji. “Nedeljna kupovina u megamarketima već postaje praksa i kod nas”, kaže Srećković.

Činjenice ipak govore drugačije. Dok zapadne zemlje uopšte ne poznaju katalošku prodaju putem pošte, samo u 2005. godini kroz ruke ovdašnjih poštara prošlo je milion i stotinu osamdeset hiljada “Nekerman” i “Kvele” paketa, što je više od polovine ukupnih paketnih pošiljki. A Tržišna inspekcija je saopštila da su ove kompanije iz Hrvatske na srpskom tržištu do sada prodale robu u vrednosti od 62 miliona evra.

Željko Ivanji, direktor za strategiju, razvoj i marketing PTT Srbija, kaže da Pošta od ugovora sa “Nekermanom” ima mesečnu zaradu između 350 i 525 hiljada evra, kolika je bila poslednjeg meseca.

“Ugovoru o konsajmentu koji smo potpisali sa ’Nekermanom’ 2003. godine podrazumeva da pojedinačne pakete te firme grupišemo na gomilu i paket po paket distribuiramo fizičkim licima. Ugovor podrazumeva i distribuciju kataloga fizičkim licima. Carinske odredbe su takve da je roba do devet hiljada dinara oslobođena poreza. Rešenje ministarstva je onemogućilo distribuciju kataloga, jer roba iz tih kataloga nema zapis o kvalitetu i deklaraciju koja se mora imati za svu uvoznu robu. Stvar je ministarstva da donese drugu uredbu u kojoj će jasno naglasiti da je roba oslobođena poreza ukoliko je šalje fizičko lice fizičkom licu, da pravna lica to ne bi mogla da koriste. Kada se, kao u ovom slučaju, pravno lice koristi zakonom, to može dovesti do destabilizacije trgovine zasigurno”, kaže Ivanji.

Vraćanje robe, koje prema Ivanjijevim rečima nije često, regulisano je posebnim ugovorom i obavlja se na tri mesta: u glavnom poštanskom centru na Železničkoj stanici u Beogradu i glavnim poštanskim centrima u Novom Sadu i Nišu.

“Nekerman” (i “Kvele”) u Varaždinu nisu hteli da odgovore na pitanja NIN-a niti da komentarišu rešenje ministarstva. Komentar, međutim, nije imalo ni predstavništvo “Nekermana” u Beogradu, registrovano za promet na malo iako u Srbiji nema skladišta niti roba ide preko tog predstavništva. Po svemu sudeći, jedina delatnost ovog predstavništva sa dvadeset pet zaposlenih je priređivanje kataloga za srpsko tržište.

“Nekermanov” katalog sadrži preko 110 hiljada najrazličitijih proizvoda i preko njega se roba naručuje kao šifra. Ukoliko se radi o garderobi, na primer, roba se naručuje tako što kupac šalje i svoje telesne mere, a svaki artikal bi trebalo da stigne na kućnu adresu kupca za nedelju ili dve.

“Kada ’Nekermanu’ postavite pitanje zašto nemaju preduzeće i magacin u Srbiji, oni odgovaraju da carinski propisi nisu usklađeni sa propisima Evropske unije i da su uslovi, u Srbiji uopšte, obeshrabrujući za otvaranja stranih preduzeća”, kaže Ivanji.

“Možda bi samo trebalo da se zapitamo da li je tako ili zašto se tako misli. Potrošači unapred znaju da to nije neki kvalitet, da to nije firmirana roba i pristaju na prosek. Ali kupci u drugim zemljama ne kupuju neproverenu robu.”

U beogradskom “Nekermanu” su, naprotiv, veoma niske cene proizvoda koji se mogu naručiti objasnili nedavno milionskim prometom ove kompanije. Najviša cena u “Kvele” katalogu za srpsko tržište je osam hiljada dinara, a najniža porudžbina mora iznositi hiljadu i po.

Poštarinu, takođe, plaća kupac, i to 199 dinara za najmanji, do pet hiljada dinara za najveći paket. I dok je “Kvele” po otvaranju predstavništva najavljivao promet od pet milijardi dinara za naredne četiri godine (što je bilo realno očekivanje, ako je suditi po rezultatima “Nekermana”, čiji su se katalozi tada već dve godine listali u domovima u Srbiji), ministar Dimitrijević je najavljivao stroge inspekcije za kataloške i “od vrata do vrata” prodaje.

Za razliku od “Nekermana”, “Ejvon” ili “Oriflejm” kozmetika prodaje se, recimo, preko prodavaca koji nose kataloge sa sobom i donose robu na ruke posle petnaest dana.

Ivana Marković, iz Uprave carina, kaže da će primer “Nekermana” biti dobar za kažnjavanje svih koji se kataloškom prodajom bave tako da nanose štetu državi i poreskim obveznicima.

“Ni za kakvu robu se ne plaća carina ukoliko vrednost te robe ne prelazi sto evra i ta odredba postoji zato što svako ko ode na put negde, kupi bar poneku sitnicu ili kada šaljemo nekome nešto, to, recimo, mogu biti knjige u vrednosti do sto evra. To se odnosi na fizička lica. A ’Nekerman’ je pravno lice koje prodaje robu, a u Srbiji nema magacine. Na ovom primeru će se ta stvar uskoro rešiti za sve, doneće se nova rešenja, amandmani na zakon i propisi zahvaljujući kojima neće moći da dođe do takve zloupotrebe”, kaže Marković.

Pomoćnik ministra Srećković najavljuje skoro donošenje zakona o elektronskoj trgovini “koji će omogućiti da naši građani na najsigurniji način naručuju i kupuju robu”, a Vera Despotović, načelnik za kontrolu usluga, pravne i analitičke poslove za sektor tržišne inspekcije pri istom ministarstvu, kaže da se provera “kataloške prodaje koju do sada niko nije kontrolisao” neće zaustaviti na “Nekermanu”.

“’Nekerman’ je u Srbiji poslovao pod uslovima koje je sam sebi dao. Drugi prodavci moraju da imaju reklame, sertifikate o kvalitetu proizvoda, legalne račune i načine po kojima postupaju u slučaju reklamacije. ’Nekerman’ nije imao ništa osim što je bio agresivan u reklami. Svi koji uvoze, moraju da evidentiraju svoj promet, pa će to morati i ’Nekerman’. ’Nekermanova’ firma u Beogradu je registrovana za promet na malo, a proizvodi nisu bili u njihovom posedu, već je samo dovodio ’Nekerman’ u vezu sa krajnjim kupcima. Kršeni su i drugi propisi, a najpre oni koji se odnose na zaštitu potrošača, pa kvalitet i cenu koji oni navode kao sadašnje i prethodne, a da ih niko nije formirao na našem tržištu. Zatim su neregularni rokovi za dostavu postupanja po reklamaciji, a i potrošači su nam se javljali”, kaže Vera Despotović.

Inspekcija Ministarstva za trgovinu, turizam i usluge je sve primedbe koje izlaze iz njihove nadležnosti i odnose se na rad drugih organe prosledila – Poreskoj upravi, Upravi carina i Deviznoj komisiji. Podneli su i zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije, koja brine o regularnosti konkurencije i za domaća i za strana lice, a obećavaju i donošenje novog zakona o trgovini, čiji predlog je vlada već usvojila, kojim će se uslovi trgovine bitno promeniti, a pre svih u odnosu na zaštitu prava potrošača.

Hrvatski Zakon o zaštiti potrošača odavno je već obiman i veoma detaljno štiti tamošnje čitače “Nekermana” i drugih kataloga prodavaca na neviđeno. U Srbiji, ne samo da su zakoni još daleko od toga da zaštite očigledno naivnog potrošača, nego je državnim organima trebalo tri godine da shvate da im tako velika kompanija uskraćuje milione dinara u budžetu. A opet, u “Nekermanu” su samo razmišljali tržišno, pa im možda ne bi ni trebalo uzeti za zlo kad kažu da njihova prava u Srbiji ne bi bila zaštićena sve i da otvore pravo predstavništvo i magacine. Jer, i sami su tako jednostavno uspeli da ugroze domaće, srpske proizvođače čija bi prava trebalo da su ispred svih.