Arhiva

Tehnička greška

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00

“Tehničke greške” obično dobijaju treneri u košarci. Sada sam i ja zaradio jednu, iako se košarkom nisam bavio od drugog razreda gimnazije. U broju 2880, naime, citirao sam rečenicu iz TV dnevnika „Nivo fenola u reci Ibru upola je manji u odnosu na koncentraciju fenola izmerenu juče u večernjim časovima” i upitao se zašto nije rečeno naprosto „Nivo fenola u Ibru upola je manji nego sinoć”.

Inž. Vladimir Lapčević, čest saradnik ove rubrike, upozorava me sada da „nivo” i „koncentracija” nisu sinonimi, iako ih naši novinari često upotrebljavaju kao da jesu. O nivou fenola mogli bismo da govorimo samo ako bi on bio uredno složen na dnu reke, pa da mu visinu merimo lenjirom, dok iznad njega teče čista voda. Nažalost, fenol je rastvoren u vodi, pa se ne može govoriti o nivou, nego o koncentraciji (ili količini) fenola u reci.

Čuli ste, sigurno, one rasprave o pitanju da li je dobro reći „SMS poruka” ili je to pleonazam, budući da je SMS skraćenica od engleskog short message service, što znači da već sadrži u sebi reč „poruka”. Inž. Lapčević me obaveštava da postoje još dva slična slučaja, oba vezana za tehničke novitete. Naši električari i elektroničari uobičajili su da kažu „LED dioda” i „LCD displej”. Mnogi od njih verovatno i ne slute da je prva skraćenica nastala od engleskog light-emitting diode, a druga od liljuid crystal display. Da ne bismo duplirali reč dioda odnosno displej, naš čitalac predlaže da se kaže svetleća dioda odnosno displej (ili ekran) od tečnih kristala.

Inž. Lapčević je i saradnik filatelističkog časopisa s pomalo zagonetnim naslovom „Fila Hobi M&M”. Iz njega mi šalje kopiju člančića objavljenog u novembru 2004. pod naslovom „Dilema postoji: EURO ili EVRO?” Tu piše da su „ministri finansija Evropske unije... odlučili da države članice moraju zajedničku valutu pisati jednako – euro!” Dodaje se zatim da je guverner Banke Slovenije, Mitja Gaspari, „tim povodom uputio pitanje predsedniku Evropske centralne banke... s obzirom da se Slovenija priprema za uvođenje zajedničke valute, a po njenom pravopisu se piše evro.”

Kakav je odgovor stigao slovenačkom bankaru ne znam. Znam samo da se i kod nas piše evro, prema odluci Odbora za standardizaciju srpskog jezika koju sam spomenuo u ovoj rubrici krajem marta. Odbor nije tražio mišljenje ministara finansija Evropske zajednice, a neće ga tražiti ni ubuduće. Za uzvrat, izgleda da ministre slušaju oni naši funkcioneri (pa i nemali broj novinara) koji na televiziji uporno govore o „eurima”. Trebalo bi samo da budu dosledni, pa da kažu i „Europa”, „europski” i „Europejac”, kao što poslednjih godina čine Hrvati.

Kad rekoh Evropejac, Miroljub Veljanović iz Ženeve pita: „Je li ispravno Korejac, Korejka ili Korejanac, Korejanka? Lično mislim da su ovi drugi oblici anglicizmi.” Da su Korejanac i Korejanka, još bi se mogli i prihvatiti, budući da mi imamo etnički nastavak -anac, -anka (kao u Skopljanac, Piroćanac, Spartanac, Austrijanac, Afrikanac i slično). Nevolja je što u novinama najčešće čitamo Koreanac, Koreanka, pa i koreanski umesto korejski, a to je već bukvalno prenošenje engleskog Korean.

Isti čitalac smatra da je pravilnije Poljkinja nego Poljakinja, i da su ovaj drugi oblik stvorili „oni koji drže da je Eva stvorena od Adamovog rebra, pa im je normalno da se i ženske narodnosti izvode iz muških, a ne iz imena zemalja”. Imam utisak, Miroljube, da su vas zaplašile feministkinje. Ne brinite: ako vas neka „Eva” napadne, možete joj reći da rečnik Matice srpske sa oblika Poljkinja upućuje na oblik Poljakinja, a da u Pravopisu piše „Poljakinja (manje ob. Poljkinja)”. Ako ona na to odvrati da su oba ta priručnika pisali muški šovinisti, skrenite joj pažnju da „Poljakinja” nije jedini slučaj te vrste. Oblike kao Slovakinja, Bošnjakinja, Kineskinja, Šveđanka, Parižanka, Pražanka, Eskimka, Indijanka i druge ne možemo objasniti drukčije nego izvođenjem iz muških Slovak, Bošnjak, Kinez, Šveđanin i tako redom. Tako je to u jeziku, a iz toga nipošto ne sledi da ženu iz Slovačke, iz Pariza ili sa Grenlanda smatramo manje važnom nego muškarca iz istih krajeva.