Vlada na simsu

Najbolje se zabavljaju socijalisti. Ali ko se zadnji smeje, najslađe se smeje. Jer, Vlada Srbije je ovako smislila: junsku krizu izazvanu iz Podgorice preživeće zahvaljujući novom ustavu Srbije, oktobarsku krizu izazvanu iz Brisela preživeće zahvaljujući receptu preuzetom iz Hrvatske.

“Srbija vapije za novim ustavom” izjavio je premijer Vojislav Koštunica, pošto je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Predrag Marković sa njim započeo konsultacije o novom ustavu, jer ministar finansija Mlađan Dinkić je dan ranije potvrdio da Vlada Srbije u junu mora biti rekonstruisana. Koalicioni sporazum DSS, G17 plus, SPO i Nove Srbije i sve ministarske karte su na stolu. Ivana Dulić-Marković, aktuelna ministarka poljoprivrede, premestiće se na napušteno potpredsedničko mesto Miroljuba Labusa, a G17 plus će, “što će biti veliko iznenađenje”, za sebe i svog (?) člana Nebojšu Bradića tražiti ministarstvo kulture, pošto u originalnoj podeli nije dobila onoliko (6) ministarstava koliko joj pripada nego samo tri. Za razliku od SPO/NS koji su dobili više (5) nego što im pripada (3). I Dulićevoj i Bradiću trebaće 126 poslaničkih glasova. “Baš nas briga kako će reagovati SPS. G17 plus nije u koaliciji sa SPS-om i nemamo nameru da sa njima pregovaramo o ovim pitanjima”, rekao je Dinkić.

Pola sata kasnije u Narodnoj skupštini Republike Srbije Zoran Baki Anđelković, generalni sekretar socijalista, sa kojima niko nije u koaliciji kao što ni oni ni sa kim nisu bili u ratu, kolosalno se zabavljao: “Rekao sam Koštunici - nama je samo bitno da Ivana Dulić bude smenjena sa mesta ministarke poljoprivrede. A mi socijalisti smo poznati po tome što smo ljude smenjivali, unapređujući ih”.

Pošto je čak i predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić požurio da izjavi kako ministarstva odbrane i spoljnih poslova sve sa svojim ministrima ne mogu biti automatski preneta sa nivoa (pokojne) državne zajednice na republički nivo, nego promovisana glasanjem poslaničke većine o izmenama zakona o vladi i ministarstvima i (re)izborom dva ministra uz pomoć 126 poslaničkih glasova, Srđan Srećković, direktor Srpskog pokreta obnove za NIN je izjavio da će o svemu tome odluka tek biti doneta u Narodnoj skupštini. “Jasno je da tu još nije postignuta saglasnost. Sve što bude u skladu sa Ustavom Srbije, Beogradskim sporazumom i Ustavnom poveljom, mi ćemo prihvatiti”. SPO od socijalista nije tražio podršku, niti je sada traži, niti će je tražiti. “Ono što je za nas važno, mi smo u koaliciji sa DSS-om, G17 plus i Novom Srbijom. Nismo sa SPS-om. Naš odnos prema SPS-u isti je kao 1991. godine i 1999”.

Vuk Drašković je kao ministar inostranih poslova izglasan u Skupštini državne zajednice. “Za izbor Draškovića glasala je praktično delegacija republičke skupštine, dakle politička volja skupštinske većine Srbije donela je odluku o izboru Vuka Draškovića”, kaže Srećković. I tačka.

“Vuk Drašković, znači, nije izabran našim glasovima? Kako nije, nego čijim je? Sad govori da mu ne trebaju, dobro, neće ih ni dobiti. On o nama govori sa omalovažavanjem, iritira ove naše. Za njega naš poslanički klub neće glasati nikako, samo puškama da ih nateraš“, kaže šef poslaničkog kluba socijalista Ivica Dačić. Ali oko Ivane Dulić-Marković su se dogovorili? “Nije još bilo zvaničnih razgovora. Nije to hitno, tek za nedelju-dve. Što, propašće država? Ma slušajte, ni to nije sigurno. Treba 126 glasova i za njen izbor, a G17 plus kao da namerno daju za nas najneprihvatljiviji predlog, samo da je ne izaberemo”, seiri Dačić. “Mnogo teško stanje”, kaže.

IVANA: Mlađan Dinkić to naravno ne bi priznao ni mrtav, ali premeštaj Ivane Dulić-Marković sa mesta ministarke za poljoprivredu na mesto potpredsednika Vlade, iznuđen je potez. Ali, i ako je tako, mora biti maksimalno iskorišćen u politmarketingu diskretno započete izborne kampanje za svaki slučaj. Sem što je, pretpostavlja se osiguran ranijim saznanjem o trgovini koju je sa socijalistima već završio Vojislav Koštunica, napravio oštar javni otklon prema socijalistima, na volju delu pristalica svoje stranke razočaranih koalicijom koje nema, Dinkić je izborom Dulićeve pikirao tri još potencijalna segmenta biračkog tela: žene, nacionalne manjine i pristalice samostalne Srbije.

“G17 plus ima veliki potencijal među nacionalnim manjinama, pod dva uslova proverena u praksi: izbegavanje svađa sa lokalnim liderima nacionalnih manjina i pružanje konkretne pomoći nacionalnim manjinama. Veliki potencijal se nalazi i u ženskom glasačkom telu koje za sada isključivo reaguje na ženske teme, mada u bliskoj budućnosti te teme moraju biti diferencirane i po karakteristikama urbanosti obrazovanja među ženskom populacijom”, navodi se u analizi strukture glasača koju je naručila sama stranka.

VUK: Ne bi se moglo reći da je Vuk Drašković kao ministar inostranih poslova izgubio podršku negde u međunarodnim institucijama, kaže za NIN jedan srbijanski diplomata. “Ne bih rekao da je on takvu podršku imao pa izgubio. U međunarodnim krugovima ljudi manje-više pristaju da rade sa zvaničnim izabranim predstavnicima jedne države, ne moraju 100 posto da im budu po ukusu”. Ali, Drašković ne može ni očekivati da će njegov bezbolan premeštaj sa mesta ministra inostranih poslova državne zajednice na mesto šefa srbijanske diplomatije osigurati pritisak neke zainteresovane velike sile. “Nije preterano reći da Drašković kod ovih ozbiljnijih, udubljenijih u našu stvarnost, nije ni imao neki naročiti kredibilitet. Zato što oni znaju da postoji velika razlika između onoga što on priča i što je manje-više okej i onoga što je u stanju da isporuči. Znači, oni znaju da on nije nešto naročito politički jak u zemlji i da je njegova priča adaptirana za ono što oni žele da čuju, ali egzekutivu drži Koštunica, a većina tih u Briselu i Vašingtonu znaju da se njih dvojica ne podnose”.

Ipak, veruje ovaj diplomata, Koštunica je već završio trgovinu sa socijalistima oko izbora Ivane Dulić, a trgovina oko Vuka Draškovića, ma šta izjavljivale sve tri strane, u toku je. Ako doktor Koštunica nije zacrtao da na pitanju Ustava pridobije demokrate i tako se već u junu reši SPS-koalicije koje ionako nema. “Imam utisak da Demokratska stranka o tome uopšte ne razmišlja. Gledano sa strane svi oni deluju kao neodgovorna raspuštena deca, nema tu kritične mase za dogovor”, kaže NIN-ov sagovornik koji je tu kritičnu masu pokušao lično da odmeri.

MLADIĆ: I na kraju, šlag na tortu. Ako uspešno pregrmi junsku rekonstrukciju, uključujući i novo G17 plus imenovanje u ministarstvu kulture, dr Koštunicu čeka 1. oktobar kad mu je sačuvati bar ministra finansija od posledica kovertirane ostavke. Jer, kako stvari stoje – od Ratka Mladića ni pomena.

Ovih se dana u Beogradu bavio Pakt stabilnosti jugoistočne Evrope i mada su ga neki podrugljivo nazvali “klubom mrtvih pesnika” iz njegovih je kuloara, koji se nikako ne uzimaju kao neozbiljan izvor informacija, procurila vest da bi Evropska unija mogla na Srbiji naknadno da primeni hrvatski recept i, BEZ RATKA MLADIĆA, produži pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji, a zaustavi nas pred statusom kandidata za člana. Kao što je prošle godine Hrvatsku. Ovaj bi potez spasio vladu dr Koštunice teškog oktobarskog iskušenja.

Milan Pajević, bivši nacionalni koordinator u Paktu za stabilnost, gotovo preplašeno ućutkava ovu novinarku. “Takva mogućnost postoji u teoriji, ali nikako ne bi trebalo na prazno zavaravati javnost da mi opet nešto možemo da izvrdamo. Stvar je užasno delikatna: ne sme u javnost da ode priča kako mi možemo da nastavimo pregovore, a da ništa ne uradimo oko Mladića jer to je potpuno pogrešna poruka. Ali sa druge strane, za ljude koji su u stanju da se bave delikatnim finesama, postoji mogućnost u teoriji da se čak desi produžetak pregovora, a da Mladić nije isporučen. Mora da dođe do uspostavljanja poverenja Haškog tribunala u administraciju odnosno vlasti u Srbiji”. A kako se to poverenje može povratiti i bez Mladića? “Pa evo recimo jedan savet, jedna mogućnost: da se uspostavi kanal stalne komunikacije između ljudi koji vode operacije na terenu s naše strane sa odgovarajućim ljudima i službama oko i u Haškom tribunalu. Znači da Haški tribunal, odnosno gospođa tužiteljka ima uvida u ono što se dešava na terenu, pa da ona kaže: jeste ovi se stvarno trude, muče se, čine sve od sebe, ali ne mogu da nađu Mladića, pa onda kaže komesaru za proširenje Oli Renu: pa dobro, ipak je to okej, a Oli Ren kaže: pa dobro, ako je Haški tribunal zadovoljan ovim što rade na terenu da nastavimo pregovore”, kaže Pajević.

Jako teško stanje, što bi rekao Dačić, ali nije to ništa kako bi moglo da bude ako dr Vojislav Koštunica uđe u koaliciju koje nema sa Srpskom radikalnom strankom, vladaće sledećih dvadeset godina, što bi rekla jedna narodna poslanica koja naginje ka žutoj boji. “Ma on može da trguje sa kim hoće, ali sa njima da uđe u koaliciju – to neće”, kategoričan je Pajević.

Zlatni fantom Republička referendumska komisija (RRK) potvrdila je preliminarne rezultate dok članovi RRK iz bloka za zajedničku državu nijesu glasali za konačne rezultate referenduma. RRK je prethodno odbila 250 prigovora bloka za SCG od čega se 241 prigovor odnosio na ponavljanje glasanja na 187 biračkih mjesta, koja obuhvataju oko 120 hiljada glasača, što čini četvrtinu ukupnog biračkog tijela. Zlatni glasom Františeka Lipke svi prigovori bloka za državnu zajednicu su odbijeni i svi su imali isto obrazloženje – neosnovani su jer nijesu u njenoj nadležnosti. Lipka, koji u protekla dva mjeseca nije koristio mogućnost da presudi u neriješenim situacijama, ali je tu privilegiju iskoristio u finišu procesa, odbio je ključni prigovor: upoređivanjem elektronske baze crnogorskog Centralnog biračkog spiska sa istim podacima za Srbiju sa Kosovom i za Bosnu i Hercegovinu, došlo se do podatka da se više od 5 076 lica koja imaju aktivno prebivalište u tim republikama nalaze u glasačkom spisku Crne Gore. Blok za državnu zajednicu osporavao je pravo upisa ovih lica u periodu od raspisivanje referenduma do 12. maja, kada je zaključen birački spisak. Dakle, crnogorsko Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo je uvjerenje o prebivalištu ovim licima naknadno. Bloku za državnu zajednicu je onemogućeno da izvrši sveobuhvatni uvid u glasački materijal koji je uključivao i njihovo pravo da provjeri referendumski rezultat na svakom glasačkom mjestu. Prigovore i predočene dokaze o slučajevima da je na referendumu isto lice glasalo dvaput na različitim glasačkim mjestima u različitim opštinama, RRK je odbila kao i prigovore da u glasačkim knjigama u kojim glasači svojim potpisom potvrđuju činjenicu da su glasali, nedostaje veliki broj potpisa čiji su glasovi uračunati u rezultat, što je naročito uočeno u Podgorici, Ulcinju, Rožajama i Cetinju. Zlatnim glasom Františeka Lipke odbijeni su i drugi ključni zahtjevi bloka za zajedničku državu: da se provjere novoupisani u biračke spiskove, oni koji imaju prebivalište u inostranstvu, upoređivanje centralnog biračkog spiska sa izvodima iz spiska koji je bio na glasačkim mjestima, upoređivanje potpisa na glasačkom materijalu sa potpisima na njihovim ličnim kartama… Naš sagovornik na pitanje zašto se u toku referendumskog procesa nije moglo doći do korektnog “čišćenja” biračkog spiska, kaže da ono što je prihvatila EU, zahtjev da se izvrši upoređivanje baze podataka Centralnog biračkog spiska sa bazom podata prebivališta i ličnih karata, prihvaćeno je ali svega nekoliko dana prije konačnog zaključenja: “Pravo uvida u dokumentaciju MUP-a, predstavnicima bloka za zajednicu bilo je drastično ograničeno, a često i onemogućeno, zbog čega postupak utvrđivanja konkretnih nezakonitosti u velikom broju predmeta nije sproveden.” U nizu prigovora na (ne)regularnost referendumskog procesa predsjednik RRK odbacio je kao neosnovane prigovore bloka za SCG kojima se dokazuje, imenom i prezimenom i jedinstvenim matičnim brojem, da je na biračkim mjestima uvidom u izborni materijal otkriveno da su glasovi za “ne” prebačeni suverenističkoj opciji, kao i da su u korist bloka za nezavisnost prenijeti nevažeći glasački listići i da je utvrđeno da potpisi sa ličnih karata ne odgovaraju potpisima u glasačkim knjigama što otvara sumnju da su se izjašnjavali fantom građani... Plav, prema posljednjem popisu, ima oko 13 000 stanovnika, a registrovano je 12 662 birača. Blok za zajednicu nije se žalio na odluku RRK, sa obrazloženjem da bi se na taj način uvažio Ustavni sud, koji je u rukama režima, i degradirala uloga EU, čiji je glas presudan u ovom procesu! Tatjana Nikolić